Pijanistkinja Rita Kinka jednoglasno je odabrana za predsednicu Umetničkog saveta povodom kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture (EKP) 2021. godine. Za Univerzitetski odjek! govori o šansama Novog Sada, o onome što treba da se unapredi i kako to učiniti, ali i o stanju u našoj kulturi.
(novisad2021.rs)
Ova umetnica osvajala je nagrade i nastupala širom sveta. Snimala je za radio i televizijske centre u bivšoj Jugoslaviji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Grčkoj, Španiji, Izraelu, Kanadi, Americi, Australiji, Tajvanu i mnogim drugim zemljama. U Evropi je produkciju, distribuciju i koncerte realizovala kao laureat Nagrade za „Ženu Evrope”. Još kao studentkinja klavira na Akademiji umetnosti dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda za najbolja studentska ostvarenja, a takođe je svoju muzikalnost usavršila i na Muzičkoj školi Džulijard u Njujorku koristeći stipendiju dodeljenu za najperspektivniju mladu umetnicu. Dobitnica je i Februarske nagrade grada Novog Sada.
Danas je redovna profesorka i šefica Katedre za klavir na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Kaže da je za nju najvažnije da je ispunjena muzikom i da to širi dalje da bi drugima život učinila bar u nekim trenucima lepšim, kao i da teži da kao pedagog osvetli tajne muzike.
Vi ste novoizabrana predsednica Umetničkog saveta za EKP 2021. Šta sve Novi Sad mora da uradi kako bi se približio ovoj tituli?
Novi Sad ima velike šanse da postane Evropska prestonica kulture 2021. ali mora da poradi na adekvatnoj prezentaciji svojih aduta. Vremena je sve manje, a koncept još uvek nije sasvim završen. Mogu samo da kažem da radimo punom parom. Stiglo je oko 200 projekata koje treba da pregledamo i da ih uvrstimo u takozvani „Bid-buk”. Radi se na preciznoj strategiji kulturne politike koji treba da se izradi i realizuje. Ima mnogo posla u kojem moraju učestvovati kako kulturne institucije, tako i vaninstitucionalni sektor kulture, mladi volonteri i građani. Svi oni treba da slobodno izraze svoje želje i viđenja u vezi sa kulturom grada.
Šta su najznačajniji kulturni aduti grada, a koji su nedostaci?
Aduti kulture su ljudski faktor, veliki broj umetnika različitih profila, postojanje Akademije umetnosti, postojanje kulturnih institucija. Manjkavosti su zakon finansiranja kulture koji predviđa dosta ograničen budžet, kao i nepostojanje odgovarajuće koncertne sale. Sinagoga i pored svoje velelepnosti nije potpuno adekvatan prostor za muziku. Akustički je manjkav i nema potrebnu infrastrukturu, garderobe, probne prostore za muzičare i još dosta toga. Veliki nedostatak je i nepostojanje stalnog profesionalnog orkestra, jer Vojvođanski simfonijski orkestar radi na bazi šest projekata godišnje, a ne kao druge filharmonije bar dva projekta mesečno.
Kao pijanistkinja i umetnica, kako ocenjujete muzičku sferu u Novom Sadu?
Novi Sad je grad sa značajnom muzičkom i muzičko-scenskom tradicijom. Tu je najstariji teatar sa operom u Srba, Srpsko narodno pozorište kao stožer muzike u gradu. Zatim Muzička škola „Isidor Bajić” koja postoji već 107 godina i rasadnik je muzičkih talenata. Akademija umetnosti sa muzičkim departmanom postoji već 42 godine. Svi uslovi su prisutni da Novi Sad bude centar za muziku. Tu su i značajni muzički festivali kao sto su „Novosadske muzičke svečanosti” (NOMUS), „Džez festival”, „Festival uličnih svirača”, „Zlatna tamburica” i veoma uspešni festival sa ogromnom participacijom publike „Egzit”. Tu su i još mnogi drugi muzički festivali koje nisam spomenula, kao i „A-fest” Akademije umetnosti koji sa izuzetno malom finansijskom pomoći od grada uspeva već godinama da organizuje koncerte studenata i profesora iz čitavog regiona.
Koliko se, po vašem mišljenju, mladi ljudi trude da pronađu, slušaju ili se bave kvalitetnom muzikom?
Mladi ljudi kod nas su zavedeni šljaštećim valerima televizije „Pink” i raznih tabloida koji u prvi plan stavljaju turbo folk i druge novokomponovane vrednosti. Mali je broj onih, nažalost, koji slušaju i klasičnu i drugu umetničku muziku. Kvalitetna muzika podrazumeva muziku koja ne ide samo na vanjski efekat, nego ostvaruje vaspitni uticaj na mladu generaciju. Treba da ih uveri da za nešto što je dobro, treba se pomučiti, raditi i da se ništa ne dobije instant načinom. Na tome treba ozbiljno poraditi, da se menja svest mladih i da se trag koji su ostavili devedesete godine prošlog veka u smislu opšteg razgrađivanja istinskih vrednosti, zatre novim načinom delovanja i odnosa prema vrednostima, moralu i istinskoj umetnosti.
Zbog čega ste se vratili u Srbiju i ostali ovde da radite, pored mnogobrojnih uspeha po inostranstvu?
To je vrlo zanimljivo pitanje. Putevi života su čudni i neizvesni. U jednom trenutku mi se činilo da bih ovde mogla više da pružim svojoj sredini, jer je jako tragično da svi odlaze negde i niko ne ostaje i pokuša da podigne nivo kulture i umetnosti kod nas. Znam da je to pomalo donkihotovski posao, ali eto, ja sam to izabrala i ne kajem se.
Koju poruku biste poslali mladim umetnicima koji ne znaju kojim putem da krenu?
Važno je da su iskreni prema sebi i da pitaju svoje srce, a i svoj um pre neke odluke, a ostalo je sreća. Bitno je da se bave nečim, ne zbog toga što to donosi ili ne donosi materijalnu satisfakciju, nego što to iz dubine duše vole. Onda su dobro izabrali. Svoje studente savetujem da realno sagledaju svoje mogućnosti i da izaberu svoj individualan put. Biće srećni samo oni koji su realni i ne zanose se nerealnim nadanjima koja se ne baziraju na sposobnostima.
Nema komentara