MIODRAG SOVILJ: Granica slobode je znanje

Miodrag Sovilj, novinar Radija 021 ovogodišnji je laureat godišnje nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Nagrada se povodom 10. decembra, Dana ljudskih prava, dodeljuje medijskim profesionalcima koji su svojim radom doprineli „rasvetljavanju zamagljenih zona političkih i društvenih procesa“.

foto: Isidora Marković

Miodrag Sovilj je, kako stoji u obrazloženju nagrade, zajedno sa kolegama, novinarima i voditeljima jutarnjeg programa Radija AS radija Daškom Milinovićem i Mladenom Urdarevićem i novinarom lista Dnevnik Igorom Mihaljevićem, uspeo da se uhvati u koštac sa traumatičnim događajima, čuvajući svoj integritet i integritet profesije. Pojedinačne zasluge Miodragu su pripale za istraživačko novinarstvo i poštovanje visokih profesionalnih standarda. Koliko mu ova nagrada znači Miodrag Sovilj na početku razgovora za Univerzitetski odjek kaže:

Ova nagrada je do sada moj najveći profesionalni uspeh. Prvenstveno mi znače ljudi koji su me izabrali, udruženje kojim predsedava moj fakultetski profesor, kojeg veoma cenim. Znače mi takođe i ljudi sa kojima sam podelio nagradu. Kad se nakon četiri i po godine bavljenja ovim poslom nađe neko da prepozna moj trud to veoma imponuje. Ovo je najveća nagrada koju novosadski novinar može da dobije na lokalu.

Da li si očekivao ovo priznanje ?

Priznanje može da dođe ali i ne mora. Na određen način sam očekivao da neko prepozna moj dobar rad. A sad da li je to u vidu neke nagrade ili da neko dođe i pruži mi ruku u znak poštovanja prema onom što radim meni je to isto priznanje.

Čime te je novinarstvo privuklo kao profesija?

Kao klinac sam bio mali fanzinaš. Pravio sam dvolisnice, trolisnice u kojima sam pisao, glumio sam novinara. Od malena me je to sve zanimalo. U srednjoj školi sam išao na novinarsku sekciju, tako da mi je upis studija novinarstva i bavljenje ovim poslom bio logičan sled. Tek kada sam se zaposlio shvatio sam koliko zapravo volim ovaj posao.

Kako sačuvati lični i profesionalni integritet u našoj zemlji?

Mnogo je lakše nego što ljudi misle. Granica slobode novinara je njegovo znanje. Mislim da je integritet reč koja se ne pominje dovoljno često u novinarskom diskursu. Dosta mojih kolega se pomirilo sa tom pozicijom osobe niže vrednosti.Međutim, novinar kada nešto istražuje, mora biti iznad svog sagovornika i teme koju istražuje. Jedina stvar koju novinar u Srbiji poseduje je integritet.Onog trenutka kada ga novinar proda, on prestaje da bude novinar.

Da li novinari imaju tu mogućnost da menjaju zadatu realnost ili je to ipak samo retkost?

Ako se gleda na nekom mikro nivou, to je mit. Novinari ne mogu da menjaju ništa ukoliko se to svodi samo na upornost pojedinca. Novinari imaju potencijal da menjaju svet, ali još uvek taj potencijal nije ostvaren. Bitno je da se napravi jedna mreža novinara, koji razmišljaju ispravno i koji će uvek stati u odbranu ljudskih vrednosti. Mreža koja će funkcionisati kao jedan organizam. U tom slučaju, novinarstvo bi moglo da menja svet.

Šta misliš o novinarstvu u Srbiji? Koje su promene neophodne?

Mi nemamo novinarstvo! Imamo neku vrstu aferaškog novinarstva. Neko ko se ne razume u medije može da pomisli kako novinari u Srbiji dobro rade, jer svaki dan imaju neki skandal na naslovnim stranama. Zapravo, tako ne bi trebalo da se radi. Potrebno je da se radi sistematično i nezavisno. To je stvar koja je samo trenutno takva i koja će se menjati. Bitno je da novinar bude školovan, ali je mnogo bitniji njegov stav i sistem vrednosti koji u sebi nosi. To je stvar koja ne može da se nauči na fakultetu.

foto: Isidora Marković

Kako si reagovao na cenzuru teksta koji problematizuje slučaj kćerke Jorgovanke Tabaković?

Imam jako podeljena mišljenja u vezi sa tim tekstom. To je jedan od lošijih tekstova koje sam ja napisao, zato što sam ga radio u brzini. Saznali smo da i neke druge redakcije planiraju da objave tekst na tu temu i morao sam da požurim. Ova priča je prešla na republički nivo, ali ne zbog samog teksta, već zbog čina cenzure. Sama stvar da li je Milena Tabaković dobila službeni auto je dnevno-politička tema, međutim imamo situaciju da se o toj temi priča već deset dana. Kad malo bolje pogledaš, ne priča se o tome, već o cenzuri. Tog dana, kada sam saznao da je moj tekst sklonjen, kontaktirao sam ljude iz drugih medija, zamolio ih da napišu nešto o tome. To je bio moj način da se suprotstavim cenzuri. Situacija u kojoj te neko nazove i kaže ti da nešto skineš, ne može da prođe, jer internet je čudo i na kraju se sve sazna. Nameru novinara da objavi neku dobru priču je nemoguće zaustaviti.

Da li si dobio neko upozorenje da će taj tekst biti uklonjen?

Ne, ja sam spavao, a kada sam se probudio, saznao sam da je tekst uklonjen. Urednik i ja smo sutradan imali jedan neprijatan sastanak. Moj urednik je uradio onako kako je mislio da treba da uradi, međutim, u kasnijem razgovoru smo shvatili da je cenzura tog teksta bila greška i nadam se da se to više neće ponoviti.

Koje osobine bi trebalo da ima jedan kvalitetan novinar?

Tu ništa nije univerzalno. Smatram da novinar ne može biti novinar ako nije levičar. To je lično moj stav. Po meni, levica je ona koja inkorporira sve one vrednosti koje bi društvo trebalo da nosi, počev od sindikalnih, ženskih, radničkih prava, prava seksualnih manjina. Ne mora novinar da bude komunista, ali treba da ima neki humanistički stav prema svim tim stvarima. Veoma je bitno da radi prema sopstvenom nahođenju, nezavisno. Ukoliko je novinar desničar, veoma lako može da upadne u zamku da nekoga povredi svojim radom.

Kako vidiš budućnost novinarstva?

Nadam se da će se vratiti novac u medije. Ne mislim na državne pare. Nadam se da ćemo u doglednoj budućnosti živetu u društvu u kojem će mediji moći da se finansiraju od marketinga i gde će i negativan tekst o klijentu moći da prođe. Neophodan je sistem u kojem će klijent, ukoliko želi da se povuče zbog teksta koji ga kompromituje, moći da bude zamenjen nekim drugim klijentom. Tako će novinari biti oslobođeni od pritiska finansija i bolje će raditi svoj posao.