„Sunčani sat“ je časopis koji izlazi 30 godina u Sremskoj Mitrovici i neguje istoriju, promoviše kulturnu baštinu tog grada, beleži festivale i ispisuje hroniku važnih događaja u kulturi. Osnovan je 1992. godine u okviru projekta „Ja volim Mitrovicu“ i tokom tri decenije za ovaj časopis su pisali brojni autori, afirmisani, ugledni i poznati, ali i mladi. Štampa se jednom godišnje a nastao je kako bi se očuvala kultura i istorija Sremske Mitrovice i Srema. Neke od tema koje se provlače su ljudsko stvaralaštvo, znamenite ličnosti, važni istorijski događaji, kultura, umetnost, nauka – jednom rečju život. To je svakako nepresušni izvor inspiracije za autore tekstova.
Foto: Moj grad Sremska Mitrovica
Prvi glavni i odgovorni urednik bio je Dušan Poznanović, novinar i urednik „Sremskih novina“ i on je uredio 10 brojeva. Posle njega urednik je bio prof. dr Nenad Lemajić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i autor radijske emisije “Neka kuca srce moga Srema” na Radiju “M”. Slađana Milenković je glavni i odgovorni urednik časopisa od 2004. godine do danas. Povodom promocije 29. broja koja je održana 29. novembra u Sremskoj Mitrovici, sa njom smo razgovarali o ovom izdanju. Časopis može da se čita na internetu, a na svakoj promociji se deli i publici besplatno.
- „Sunčani sat“ je časopis koji se bavi naukom, umetnošću i kulturom. Da li možete da nam približite i bolje objasnite koja je njegova svrha i šta on predstavlja?
Časopis „Sunčani sat” neguje istoriju i promoviše kulturnu baštinu, čuvar je kulturnog nasleđa i pomaže da shvatimo sebe i protumačimo svet. U uređivačkoj koncpeciji pratimo očuvanje istorije i kulture Sremske Mitrovice, sadržaj baziramo na kvalitetu i postulatima koji su još davno određeni. Značaj ovakih glasila oduvek je prepoznat u našem Gradu duge istorije i značajne kulturne baštine, o čemu svedoči to što ovaj list izlazi već 29 godina. Prateći savremene potrebe društva, kulture i nauke napravili smo iskorak i kategorisali radove u Matici srpskoj po standardima priznatim u zemlјi i inostranstvu, sa želјom da, ne samo časopis, nego i pojedini tekstovi budu vidljiviji, u stručnoj i naučnoj javnosti.
- Krajem novembra je izašao 29. broj ovog časopisa, koje teme se najviše obrađuju u ovom broju?
Sabrane su teme na kojima je izgrađen Časopis, a to je negovanje tradicije, duhovnosti i nadasve naučnog i stručnog stvaranja. U poglavlju Istraživanja, u kojem autori pokušavaju da proniknu u prošlost, na prelomu vekova i između dva svetska rata. Bora Čekerinac i Gorana Lemajić, istoričari, pišu o Ćiri pl. Milekiću, dajući njegov lični, porodični i politički portret i skreću pažnju na njegovu borbu za srpski zakon analizirajući Izveštaj Ćire Milekića o radu u Hrvatskom saboru 1884. godine. Poglavalje Dometi, donosi tekstove koji proučavaju bližu prošlost, o 30 brojeva školskog časopisa Mitrovačke gimnazije – „Gimnazijalac“ piše glavni i odgovorni urednik ovog lista Đorđe Domazet, profesor matematike, pedagoški savetnik i pisac. Predrag Udicki, potomak Jovana Udickog, njegov bratanac, pesnik i slikar, koji nas je napustio prošle godine tema je narednog teksta. Data je analiza njegovog književnog opusa od jedanaest knjiga poezije i dve knjige proze uz podsećanje da je uvek bio zaljubljenik u naš grad i njegovu kulturu. Da li rokenrol polako odlazi u istoriju pita se Nemanja Milošević, kroz razgovor sa Brankom Badžićem, našim sugrađaninom koji je ostavio neizbrisiv trag u novoj, rok kulturi grada. Zaključuje da čuvari rokenrola i dalje postoje i neguju kulturu koja je grad nekada činila pravom oazom muzičkih talenata. Pogledi u ovom broju pali su na Festival besedništva i na Međunarodni festival poezije mladih pesnika „Mašta i snovi“. Sećamo se Jelene Dejanović i njenog čarobnog glasa, njenih izvedbi bećaraca i starogradskih pesama i Vojina Bilanovića Bila, režisera i pokrovitelja dramskog stvaralaštva amatera.
- Koje teme se najviše provlače u časopisu kako u ovom broju, tako i generalno u prethodnim brojevima?
Pretežno istorijske teme su zastupljene u ovom, a dominiraju tekstovi o nekoliko znamenitih ličnosti Sremske Mitrovice. Istražujući ratne godine, kao i period između dva svetska rata, čini se da su autori pošli od Andrićeve sentence: „Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća“. Ovaj citat iz romana „Na Drini ćuprija“ čuven još iz odlomka objavljenog u „Politici“ daleke 1945. godine i danas provocira na stvaranje i podstiče na istraživačko delanje. Tako je ovaj broj posvećen ličnostima ali i svemu onome što čini naš neobičan grad simbolom istorije, umetnosti i slobode. Prateći savremene potrebe društva, radovi su kategorisani u Matici srpskoj po standardima priznatim u zemlјi i inostranstvu, sa želјom da, ne samo časopis, nego i pojedini tekstovi budu vidljiviji stručnoj i naučnoj javnosti. Istraživački rad nije jednostavan presek duhovne situacije, već živ, kreativan i provokativan proces, te mnogi ovi radovi bivaju prošireni u obimnije celine kao što su knjige. U tim radovima prizivaju se praotačke časti, oživljavaju senke zaboravljenih predaka, lica koja nas posmatraju iz jednog, ipak nezaboravljenog vremena. Tema je lјudsko stvaralaštvo, istorija, umetnost, možda lјudi, znamenite ličnosti ili kako je to jedan od autora jednostavno, a tako dubokoumno rekao: „U stvari, uvek je to bio Život”, to je ta večna tema i nepresušni izvor inspiracije za naše autore. Sve što je život u našem lepom gradu, duge i bogate istorije tema je na stranicama našeg i vašeg „Sunčanog sata”, uvek je to bio i biće Život. Iz nekih prethodnih brojeva izdvajau se tekstovi prof. dr Nenad Lemajića o pobedi u Prvom svetskom ratu i prisajedinjenju matici. Nekoliko radova istoričara Dejana Mostarlića zaposlenog u Arhivu Srema. Pre 30 godina osnovana je prva radio-stanica u Sremskoj Mitrovici - Radio „M” i to je bio povod da mr Živko Popov napiše osvrt na ovo preduzeće i prikaže pripremu za emitovanje televizijskog programa.
- Neka od poglavlja su Istraživanja, Dometi... Šta ova poglavlja predstavljaju i objašnjavaju i kojim temama se bave?
U poslednjem broju radove su pisali afirmisani, ali i mladi autori, tekstovi su grupisani u poglavljima: Istraživanja, Dometi, Dokumenti i Pogledi. Postoje i poglavlja Dokumenti, Ličnosti, Grad, Godišnjice u zavisnosti od tema. Kulturna hronika beleži najvažnije kulturne događaje u gradu i to vrlo pedantno i faktografski, istovremeno i pomalo lirski i umetnički. Ima dosta tekstova o znamenitim ljudima ovog grada i mnogo je dobrih biografija i zanimljivih segmenta iz prošlosti Sremske Mitrovice obrađeno u svim ovim prethodnim brojevima.
- Stevo Lapčević je predstavio svoje dve priče o istoriji Sremske Mitrovice, o čemu te priče govore?
Stevo Lapčević, izuzetan mlad istraživač je napisao dva teksta sažimajući i predstavljajući javnosti deo svojih istraživanja prošlosti Sremske Mitrovice. Nastojao je da na jedan visokostručan način da napiše tekst o dr Lazaru Rašoviću, koji je bio predsednik Opštine Sremska Mitrovica polovinom tridesetih godina prošlog veka. Tekst dr Dušana Popova kristalizuje uvid u radikalsku štampu u Sremu u periodu između dva svetska rata i ističe rad urednika tih listova, upravo dr Lazara Rašovića. Drugi tekst, koji potpisuje Stevo Lapčević, osvetljava ličnost Jovana Udickog, učitelja, prosvetnog nadzornika, nacionalnog radnika, sokolskog prosvetara, esejiste, pesnika i etičara. Rad je nastao na osnovu zaostavštine, rukopisa i proučavanja dela Udickog. Iščitavamo autorov odnos prema tradiciji, pun poštovanja, koji doprinosi našem saznanju i stvaranju stavova. Poglavlje Dokumenti dopunjuje prethodno, i u njemu je dat predgovor dr Lazara Rašovića, sopstvenoj zbirci poezije „Na zahodu – pabirci sa životnog puta”, objavljenoj u Sremskoj Mitrovici 1962. godine, kao i nekoliko pesama iz te zbirke. U predgovoru, Rašović objašanjava svoje poglede na život, saopštava i svoje filozofske i političke stavove, to je svojeversni životopis, biografija, iz koje saznajemo puno o njegovoj karijeri i stremljenjima. Zbirka je sačuvana zahvaljujući potomcima i pregalaštvu Steve Lapčevića, predstavlja značajan dokument za proučavanje ove znamenite ličnosti ali i perioda iz prošlosti našeg grada. Mnogi radovi bivaju prošireni u obimnije celine kao što su knjige, tako je i Stevo Lapčević, ova dva teksta objavljena u Časopisu proširujući istraživanje, napisao kao knjige i tako predstavio javnosti deo svojih istraživanja prošlosti Sremske Mitrovice.
- Kome je namenjen ovaj časopis, tačnije ko mu je ciljna grupa?
Časopis ima vernu čitalačku publiku, što ga čini živim. Sve nas određuje ime i prezime ali nas svakako određuje i podneblje gde živimo, ljudi koje srećemo ili istorijske ličnosti o kojima saznajemo iz knjiga, tekstova. Sve to utiče na nas i zbog toga treba dobro poznavati mesto gde boravimo, a to jeste jedan od glavnih ciljeva ovog časopisa. Kao nasleđe podneblja u delima autora u ova dva broja „Sunčanog sata” proučavani su istorija, nauka, stvaralaštvo, znamenite ličnosti i umetnost, te je časopis čuvar kulturnog nasleđa i pomaže da shvatimo sebe i protumačimo svet. Ciljna grupa su svi zaljubljenici u lokalnu istoriju, naučnici, stručnjaci iz raznih oblasti koji se bave istraživanjem istorije, književnosti itd. Takođe široka čitalačka publika jer su radovi pisani naučno-popularnim stilom i daju mnoštvo informacija i prošlosti našeg podneblja.
- Kakva poruku šalje ovaj časopis čitaocima, da li je to da poduči čitaoce i da ih pokrene da i oni istražuju?
Iz broja u broj mitrovački časopis „Sunčani sat” donosi teme bitne za našu lokalnu sredinu. Uvek sam smatrala i smatram da je časopis „Sunčani sat” na jednom visokom kulturološkom nivou i da se bavio ozbiljnim stvarima koje su vezane za Mitrovicu i okolinu, nauku, za sva dostignuća koja se dešavaju u gradu. On čuva beleške o važnim događajima za buduće generacije isto tako istražuje prošlost da je osvetli u današnjici, zarad budućnosti. Mnoge ličnosti iz današnjice govorile su da su počastvovane što su neko o kome se piše, o njihovom radu, veoma im je bilo značajno jer „Sunčani sat” je nešto što je u kulturološkom, istorijskom smislu, pisani trag novije istorije, kurtuloroške, svakako nešto najvrednije u našem gradu. Časopis „Sunčani sat“ je čuvar kulturnog nasleđa i pomaže da shvatimo sebe i protumačimo svet. U sredinama kao što je naša Sremska Mitrovica, grad sa dugom istorijom i značajnom kulturnom baštinom, Časopis je
prepoznat od strane naučnika i stručnjaka kao polje za istraživanje u kojem objavljuju svoje radove. Istraživački rad nije jednostavan snimak, niti presek duhovne situacije, već živ, kreativan i provokativan proces, te mnogi ovi radovi bivaju prošireni u obimnije celine kao što su knjige, iscrtavajući beskrajni plavi krug spajajući prošlost i sadašnjost, stremeći ka budućem. Pokrovitelj Časopisa za kulturu, umetnost i nauku „Sunčani sat” je Grad Sremska Mitrovica. Izdavač je Ustanova za negovanje kulture „Srem”.Pored figure Sunčanog sata koji se nalazi u Muzeju Srema, po kome je list i dobio ime, časopis „Sunčani sat” je jedan od simbola grada.
Nema komentara