Nasilje nad ženama ove godine za posledicu ima 22 izgubljena života u Srbiji. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji je obeležen 25. novembra, ukazuje na propuste države koja mora da se bavi uvođenjem maksimalnih kazni za prestupnike s jedne i potpunom zaštitom žrtava sa druge strane.
foto: zeneprotivnasilja.net
O ovome govore i istraživanja Vedrane Lacmanović, koordinatorke mreže „Žene protiv nasilja", koalicije specijalističkih ženskih nevladinih organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama radi smanjenja nasilja nad ženama u Srbiji. Osnovana je 2005. godine sa ciljem osnaživanja i povezivanja organizacija koje pružaju pomoć i podršku ženama koje trpe ili su pretrpele neki vid nasilja. „Mreža" organizuje savetovališta, centre, skloništa, sigurne kuće i krizne centre, objašnjava Vedrana Lacmanović.
U Srbiji je ove godine ubijeno 22 žene. Da li je neka od njih tražila pomoć pre tragičnog događaja?
Čak četvrtina je prijavljivala nasilje pre nego što je ubijena. ,,Mreža" već petu godinu zaredom prati i izveštava o femicidu (ubistvima žena). Na osnovu dosadašnjih analiza primetno je da veliki broj žena, imenom i prezimenom, prijavi nasilje pre nego što bude ubijeno. Na osnovu toga zaključujemo da postoje propusti u radu institucija i da nadležne institucije nisu postupale s dužnom pažnjom po prijavama koje su podnošene. Neophodno je ispitati razloge zbog kojih sistem nije uspeo da zaštiti ove žene i spreči da se i drugim ženama to desi.
Kažete, sistem je najveći problem. Kako komentaršete zakonska rešenja doneta 2013. godine ratifikovanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama? Koliko se ovi zakoni zaista primenjuju u praksi i u našoj zajednici?
Sistem bez sumnje pokazuje veliku manjkavost. Da nije tako, ne bismo imali 22 žrtve. Problemi koji se javljaju u državnom odgovoru na nasilje prema ženama su: izjednačavanje odgovornosti žrtve i počinioca, ignorisanje, izostanak reakcije, prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu instituciju, posmatranje nasilja u porodici kao privatnog problema, blaga kaznena politika koja se ogleda u tome da se uglavnom izriču uslovne ili novčane kazne, što je nedopustivo.
foto: zeneprotivnasilja.net
Za pomoć se godišnje savetovalištima javi nešto manje od 3000 žena. Na koji način uspevate da odgovorite na sve molbe?
U okviru svake organizacije od 27 organizacija kojima „Mreža" upravlja, postoji SOS telefon, a godišnje ovi telefoni zazvone 10000 puta. Na koji način će biti odgovoreno na konkretan poziv, zavisi od potreba žene koja se javi i od resursa kojima konkretna organizacija raspolaže. Neke žene pozovu samo da se raspitaju za kontakt telefon institucija, druge zovu kao podrška svojim prijateljicama ili rođakama, a neke su zainteresovane za pravnu ili psihološku pomoć. Ako je u pitanju ovo poslednje, trudimo se da ih uputimo u neku od sigurnih kuća, pre nego što bude prekasno.
Ima li Srbija dovoljno sigurnih kuća i da li one zaista opravdavaju svoju funkciju?
Sigurne kuće su važne u situacijama kada je neophodno hitno zaštititi život žene i skloniti je od nasilnika, ali nisu dugoročno i održivo rešenje jer žene u njima mogu boraviti od 3 do 6 meseci i nakon toga opet moraju na ulicu sa decom. Takođe, odlazak u sigurnu kuću predstavlja dodatnu traumu za ženu i decu jer menjaju prostor u kome žive i rade, deca menjaju školu, a time mogu izgubiti i onaj deo mreže podrške koji su imali u svojoj lokalnoj zajednici, što ih neretko vraća nasilniku, a to je upravo ono što se po svaku cenu mora izbeći.
Iz Vašeg iskustva, zbog čega se žrtve najčešće vraćaju nasilnicima?
Žena koja je žrtva nasilja se oseća usamljeno, nema podršku okoline, često nema primanja, deca su ta na koju misli. Nasilnik zastrašuje da će gorim povredama povrediti nju ili njene bližnje, ili lažnim obećanjima o tome kako će se promeniti, što se u 100 odsto slučajeva ne dogodi. Žene odustaju od prijave nasilnika zbog nepoverenja u institucije. Dobro je znana mantra: „Dok ti ne promeni opis, ne javljaj se, a ni tada ne garantujemo da ćemo doći".
Postoje li načini da se utiče na svest žena da na vreme prepoznaju i prijave nasilje?
Da bi se nasilje prema ženama zaustavilo i sprečilo, potrebno je da se društvo u celini senzibiliše za ovaj problem, da se reaguje na svaku prijavu nasilja, da se ovo shvati kao ozbiljan društveni problem i krivično delo, i da institucije sistemski deluju u skladu sa zakonom propisanim obavezama. Pravovremena, adekvatna i koordinirana reakcija institucija je najbolji način da se žene koje preživljavaju nasilje dugoročno i održivo zaštite.
Nema komentara