Društveni kontekst izuzetno utiče na nauku u svakom trenutku, pa tako i na definisanje mentalnih premećaja, jer neke osobine ličnosti koje su bile nepoželjne u jednom istorijskom momentu, u nekom drugom su izuzetno poželjne, a to za posledicu ima redukcionizam, zaključak je tribine "Kako definišemo mentalne poremećaje".
Foto: Dunja Funduk
Stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem stalno se suočavaju sa poteškoćama definisanja mentalnog poremećaja. Da bi poremećaj uopšte bio okarakterisan kao takav, on mora da bude praćen smanjenom funkcionalnošću.
Psihološkinja Vesna Gavrilov-Jerković kaže da postoji veoma mala saglasnost stručne javnosti oko toga šta je uobičajeno, a šta nije.
– Polazeći samo od činjenice da danas imamo malo manje od 400 registrovanih mentalnih poremećaja, shvatamo da još uvek ne znamo koja ponašanja su adaptivna, a koja nisu. U psihijatriji je ovaj kriterijum izuzetno obojen moralom i etičkim vrednostima. Danas je najvažnije da ljudi budu srećni, zadovoljni i produktivni, kako bi bili što korisniji svojim poslodavcima, a što isplativiji državi. Danas ekonomski aspekti diktiraju i ideale – rekla je Gavrilov-Jerković i dodala da se nauka dešava u političkom i ekonomskom kontekstu i da upravo ta politika i ekonomija finansiraju istraživanja. Ona daje primer narcističkog poremećaja ličnosti koji je izbačen iz Dijagnostičkog i statističkog priručnik za mentalne poremećaje 5 (DMS 5), a jedan od razloga je taj što osobine narcisoidnog čoveka odgovaraju osobinama najpoželjnijeg radnika.
Davanje dijagnoze mentalnih poremećaja oduvek privlači veliku pažnju široke javnosti. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje je "Stručna Biblija" psihijatrijske dijagnostike.
Ljudi imaju prirodnu potrebu da klasifikuju stvari, pa prvi pokušaji klasifikacije mentalnih bolesti sežu do srednjeg veka, ali svoj procvat doživljavaju tokom i posle Drugog svetskog rata. Potreba za ovakvim priručnikom javila se kako bi psihijatri i psihlolozi širom sveta mogli lakše da komuniciraju i beleže svoja zapažanja.
Psiholog Veljko Jovanović kaže da je psihologija uopšte svoju pravu primenu našla tokom selekcije regruta za Drugi svetski rat.
– Prve klasifikacije mentalnih poremećaja imale su dve, zatim sedam, pa tek nešto više od dvadeset mentalnih bolesti. Zato se javljao veliki problem nemogućstva da neke regrute koji su očigledno imali neke mentalne poteškoće smestimo u postojeću klasifikaciju – rekao je Jovanović i dodao da je ovaj "spisak" od 1952. kada je izašao prvi DSM do danas porastao na skoro 400 zabeleženih mentalnih premećaja, kao i da DSM 3, izašao 1980. godine, više ne daje teorijski okvir mentalne bolesti, već samo nabraja simptome koje osoba da bi dobila dijagnozu mora da ispuni, što je praksa i danas.
Tema koja je privukla najviše pažnje jeste izbacivanje homoseksualnosti kao poremećaja iz DSM-a. Homoseksualnost je definisana kao mentalni poremećaj u DSM 2, na šta su se glasno pobunili hipi pokreti, pokreti za slobodu i prava, kao i gej lobiji, da bi glasanjem i dogovorom psihijatara predvođenih čuvenim Spitzerom on konačno izbačen sa ovog spiska sedamdesetih godina prošlog veka.
Tribina je održana u Omladinskom centru CK13, u okviru “Naučnog kafea” koji organizuju Klub studenata sociologije Sociologikus i CK13, a podržava ga i Centar za promociju nauke.
Nema komentara