„To je najobičnija olupina sa zarđalim žicama i starim drvetom koja mi nije ni malo interesantnaˮ, rekla je najpoznatija avijatičarka Amelija Erhart (Amelia Earhart), kada je prvi put na izložbi, kao desetogodišnjakinja, videla avion, a samo oko deceniju kasnije postaće najpoznatija žena pilot.
(theboardside.com)
Amelija je rođena 24. jula 1897. godine u Kanzasu, SAD. Njeno detinjstvo uopšte nije bilo lako. Otac joj je bio alkoholičar, a većinu svog detinjstva odrastala je sa bakom i dekom, jer su joj roditelji zbog službenih razloga bili u drugom gradu. Srednju školu je završila u Čikagu, nakon čega se prijavila na kurs za bolničarke u Torontu. Kako se bližio kraj Prvog svetskog rata, Amelija je kao mlada bolničarka pomagala mnogim vojnicima i ranjenicima koji su dolazili sa fronta. Iako je bila veoma uspešna u svom poslu, preokret u njenom životu, a i u istoriji, desio se početkom dvadesetih godina prošlog veka.
Ne bi li se pridružila svojim roditeljima u Kaliforniji, Amelija napušta Medicinski fakultet, i odlazi kod njih. Na aeromitingu u Long Biču (Long Beach), jedan pilot joj je ponudio da nekoliko minuta leti sa njim. „Čim smo se odvojili od zemlje, znala sam da želim da letimˮ, rekla je tada Amelija. To ushićenje i zadovoljstvo koje je tada osetila u nekoliko minuta promeniće joj život. Da bi sakupila novac za kurs letenja, ona radi kao fotograf i vozačica kamiona. Konačno, početkom 1921.godine uzima časove letenja, kod jedne od prvih žena pilota, Nete Šok (Neta Shock), da bi već krajem iste godine dobila dozvolu za let. Godine 1922, Amelija je postavila nezvanični ženski rekord jer je letela na visini od 4200 metara.
Amelija je tada ošišala dugu kosu i počela da nosi kratku frizuru, koja će kasnije postati njen zaštitni znak ali i inspiracija mnogim modnim kreatorima. Sredinom dvadesetih godina Erhartova se preselila u Boston gde je radila kao socijalna radnica, a pilotiranjem se bavila u slobodno vreme. Godine 1928. Amelija prelazi Atlantski okean prvi put. Ona je zapravo trebala da bude samo pratnja muškom pilotu, ali je ipak tokom leta aktivno pomagala pilotu koji je za vreme leta bio pijan. Ovo je bio značajan uspeh, za koji je ona dobila i nekoliko odlikovanja, nakon čega je napisala svoju prvu knjigu.
Lejdi Lindi (Lady Lindy), kako su je nazvali nakon samostalnog leta preko Atlantika, postala je istorijska ličnost. Atlantik je prvi put samostalno preletela 1932. godine u maju i postala američka zvezda. Tadašnji predsednik Frenklin D. Ruzvelt (Franklin Roosvelt) dodelio joj je nagradu, a nadaimak Lejdi Lindi je dobila po poznatom pilotu Čarlsu Lindbergu (Charles Lindberg). Njena popularnost je veoma brzo rasla, pojavljivala se u novinama, a i pisala za njih o pravima žena, reklamirala je cigarete, a njeno ime je bilo zaštitni znak za jednu marku dečijih igračaka.
Amelijina strast prema letenju nije jenjavala, pa je tako 1937. godine rešila da sa kopilotom Fredom Noanom (Fred Nooan), obleti celu Zemlju. Nakon 44 dana leta i pređenih dve trećine puta, 2. jula 1937. ona i kopilot su nestali u blizini Hovlenda (Howland), gde su i trebali da slete i naprave pauzu. Misterija oko njihovog nestanka ni dan-danas nije rešena.
Nakon ovog događaja, razvile su se mnoge teorije o nestanku čuvene avijatičarke: da su je zarobili Japanci, jer je navodno bila špijun tadašnjeg predsednika, ili da je ostala živa, ali da je u Polineziji. Neke od najverovatnijih teorija su da su ostali bez goriva, a da se avion srušio u okean ili da su sleteli na obližnje ostrvo, ali da nisu imali dovoljno zaliha hrane i vode, te da su nakon nekoliko meseci umrli.
Život i rad Amelije Erhart bio je inspiracija za mnoge filmove, a neki od njih su „Amelia Earhart: The Final Flightˮ, i „Ameliaˮ. Poznati modni kreatori kao što su Armani i Guči radili su čitave kolekcije inspirisane njenim stilom. Za života Amelija je napisala više knjiga, a danas postoji i Muzej Amelije Eraht u Deriju, u Severnoj Irskoj.
Nema komentara