Prema globalnom istraživanju Centra za mentalno zdravlje u Americi, 90 odsto žena koje imaju poremećaj u ishrani starosti su između 12 i 25 godina. U Srbiji još uvek ne postoje tačni podaci koliko osoba boluje od bulimije, niti postoji specijalizovana klinika za ovu vrstu bolesti.
Foto: girlgonestrong.com
Bulimija je poremećaj u ishrani koji karakterišu ponavljane epizode prejedanja, preokupiranost težinom i figurom, pokušaji da se u svakom smislu spreči gojaznost izazivanjem povraćanja ili uzimanjem supstanci koje smanjuju apetit. Faktori za javljanje bulimije obuhvataju period adolescencije, okruženje koje ohrabruje dete, gojaznost u porodici, gojaznost u ranom detinjstvu i pritisci roditelja na dete.
Kako objašnjava bivša bulimičarka, sada već punoletna M.V. iz Zrenjanina, prve epizode su počele kada je imala 16 godina.
– Mislila sam da pokušam par puta, da to svi rade i da mi se neće se ništa desiti, a izgubiću par kilograma. Međutim, to je sa jednom nedeljno prešlo na svaki dan i svaki obrok. Nisam smela da odem u bolnicu jer sam znala da će moji roditelji saznati. Postajalo mi je loše, imala sam vrtoglavice i osećaj umora po ceo dan. Obratila sam se svojim prijateljicama koju su shvatile ozbiljnost problema i uz njih sam naučila da se kontrolišem i spasim od zapravo ozbiljne bolesti – kaže M.V. i dodaje da se uvek treba suočiti sa strahom bez obzira na posledice.
Poremećaj je zabeležen sedamdesetih godina 20. veka i tada se smatralo da je glavni uzrok pretrpljena trauma u detinjstvu. Pojedini autori porede bulimiju sa bolestima zavisnosti, samo što kod bulimičnih pacijenata postoji neodoljiva želja za hranom. Kod ovih osoba javlja se i češća upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, a zajedno sa bulimijom se mogu javiti depresija i poremećaj ličnosti.
Kao i anoreksija i bulimija ima psihološke razloge, navodi psiholog u Zrenjaninskoj gimnaziji Milica Velimirović.
– Treba je shvatiti veoma ozbiljno i mora je lečiti tim stručnjaka i lekar, ali obavezno i psihoterapeut – savetuje Velimirović.
Najčešće se unosi hrana koja je bogata ugljenim hidratitma i mastima, slatkiši, kolači, brza hrana i uglavnom se obavlja u tajnosti. Globalno istraživanje Nacionalnog instituta mentalnog zdravlja Amerike na osnovu studija došlo je do zaključka da se svaka peta žena bori sa poremećajem u ishrani.
Bulimija negativno utiče na organizam i imuni sistem, navodi doktorica Elizabeta Marinković Vrhovac iz Temerina.
– Dovodi do nedostatka ugljenih hidrata, masti, belančevima, vitamina i minerala.
Koriste se rezerve koje vode do mršavljnja, remeti se ceo metabolizam, pa samim tim i rad hormona, izostanak menstuacije, psihološka slika se menja, nestaje osećaj za rad i volju – tvrdi Vrhovac.
Glen Gaeser u svojoj knjizi „Velike debele laži“ (Big fat lies) govori o tome da 50 odsto žena između 18 i 25 godina radije bi izabrale da ih pregazi kamion nego da budu debele. Začarani krug bulimije počinje sa strahom od debljine koji je prožet depresijom i besom, pa dovodi do povraćanja i onda ponovnog prejedanja.
To je ozbiljno stanje koje treba lečiti i smatrati ga jednako opasnim kao i ostale psihičke poremećaje, ističe strukovna sestra psihijatrijske službe Dnevne bolnice u Zrenjaninu Nataša Majstorović.
– Pre nekoliko godina bila je jedna žena i ubrzo je otišla, smatrala je da joj ipak ne treba pomoć, da može sama. Globalno mi smo takav narod da kada se kaže da neko ide kod psihijatra, odmah ga klasifikuju kao ludog, te zbog toga ljudi izbegavaju stručnu pomoć – naglašava Majstorović.
Nema komentara