Novosadski džudo klub Slavija zabeležio je veliki uspeh u ženskoj konkurenciji osvojivši drugo mesto u Ligi šampiona održanoj prošle nedelje u Beogradu. Učestvovalo je četrnaest ekipa, a od Slavije je u finalu bila bolja španska Valensija.
Pored ovog, novosadski klub je ranije zabeležio još jedan veliki uspeh – vratili su trofej šampiona Srbije u svoje vitrine prvi put posle dvadeset pet godina.
Trenerski trio koji čine Nenad Mihailović, Vladimir Jovičić i Petar Vukotić zauzeo je stav da je bitno napraviti uspeh na međunarodnim takmičenjima koliko i u Srbiji. Kada se na sve to doda težak rad i predanost, uspeh ovu ekipu nije mogao da zaobiđe. Okosnicu kluba čine veoma mlade džudistkinje, a prosek godina celog tima u Ligi šampiona je bio devetnaest. Primer za razliku u godinama i iskustvu na ovom turiniru je sedamnaestogodišnja Nađa Petrović, dvostruki prvak Evrope u svojoj kategoriji koja je za protivnicu dobila tridesetdvogodišnju seniorku, učesnicu Olimpijade i vlasnicu evropske medalje.
Visok plasman na ovom takmičenju je rezultat pravljenja ekipe godinama u nazad, a za uslove u kojima rade i treniraju, Jovičić kaže da su veoma dobri. Klub ima podršku grada, pokrajine kao i nacionalnog saveza. Jedino u šta bi moglo još malo da se investira jesu odlasci na takmičenja i pripreme.
Klub ima dve kandidatkinje za olimpijske igre u Tokiu 2020 gde veruju da mogu da zabeleže značajniji uspeh.
– Mi uvek idemo na takmičenje da napravimo neki uspeh. Ako mislimo da ne možemo i da nismo dovoljno spremni, mi to takmičenje preskočimo. Učestovaćemo i na evropskom prvenstvu za seniore 2017, isto tako i na juniorskom svetskom prvenstvu. Biće naporno postići dobre rezultate i opravdati ove iz 2016. U svakom slučaju, sledeća godina će biti interesantna – priča Jovičić.
Džudo je i vaspitna disciplina. Njegov prevod glasi “popusti da bi pobedio“. Treneri svoje učenike uče moralnim vrednostima, pre svega poštovanju prema starijima, drugarima iz kluba, protivnicima, pa i prema sali i strunjačama. Uče ih onim vrednostima koje bi trebalo da budu primarne u svakom društvu. Deca postaju disciplinovana, uporna, a samim tim i samostalnija. Prema rečima Jovičića, i oni koji dožive neuspeh dobiju pohvale jer su dali sve od sebe. On smatra smatra da je džudo sada popularniji nego u vreme kada je on počinjao da se bavi tom veštinom.
– Mi smo još uvek džudo neobrazovana nacija. Ne znamo šta je džudo i ne zamo pravila. Ali to se polako popravlja. Dolaze neke nove generacije i mislim da će ljudi tek čuti za ovu veštinu. Preko interneta, pre svega, počinju da shvataju da je ovo dobar bazični sport, a ako se neko opredeli da se bavi njime ozbiljnije, može da bude i olimpijski – dodaje naš sagovornik.
Džudo sekcija je pri omladinskom sportskom društvu (OSD) Slavija formirana 1959. godine na inicijativu tadašnjeg predsednika tog društva, Milojka Tubića. Odlukom gradskih vlasti, 1962. je srušen dom OSD Slavija u kom je bila sala za džudo. Do 1982. klub nije imao svoje prostorije za rad, što se promenilo izgradnjom sportsko-poslovnog centra (SPC) Vojvodina (Spens). Tada je ekipa u okviru Spensa dobila novu salu za trening u kojoj je i danas.
Kada je reč o uspesima, ekipa Slavije je u džudou već jednom bila vicešampion Evrope, takođe dva puta je bila treća, a u svom posedu ima medalje sa olimpijskih igara. Juniorske ekipe kako u muškoj, tako i ženskoj kategoriji su bile višestruki državni prvaci i osvajači kupa bivše Jugoslavije. Pored džudoa, u Slaviji se još neguju samba i srodne veštine, a za nepunih četrdeset godina kroz klub je prošlo više od sedamdeset hiljada aktivnih članova.
Nema komentara