Od 19. veka i pedestrijanizma kao jednog od najiščekivanijih sportskih dešavanja pa sve do 21. veka i tzv. e-sportova koji kombinuju timski rad i reflekse, profitabilnost i privlačnost vremenom su postale samo neke od najbitnijih obeležja sportskih manifestacija. Ukoliko se na to pridoda sve veći uticaj medija i društvenih mreža, nije nimalo iznenađujuća činjenica da Olimpijske igre kao vodeći događaj u svetu sporta postepeno dobijaju sasvim novi oblik.
Foto: Pixabay
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u poslednjih nekoliko godina aktivno radi na unapređenju kvaliteta Olimpijskih igara tako što nadolazećim domaćinima pruža mogućnost da u program uvrste nekoliko novih sportskih disciplina. Sportski direktor MOK-a Kit Mekonel je prošle godine u intervjuu za Frans-Pres nagovestio da iza ovakve odluke prvenstveno stoji cilj organizacije da se u budućnosti uspostavi još veći balans između tradicionalnih sportova i onih čija popularnost sve više raste.
Sportovi okarakterisani kao „savremeni, mladi, u duhu vremena” naišli su kako na negodovanje tako i na pozitivne reakcije, a zastupljenost ovih disciplina verovatno je znatno veća od pažnje koja se uspesima onih koji se njima bave posvećuje. Kako vreme odmiče, postavlja se ključno pitanje – šta jedan sport čini vidljivim i kada on postaje vredan pažnje i izveštavanja?
Surfovanje, skejtbording, basket 3x3: Put od hobija do olimpijskih sportova
Gradovi koji su domaćini Olimpijskih igara (OI) su zahvaljujući reformi pod nazivom Agenda 2020 dobili mogućnost da u zavisnosti od sportova koji su po njihovom mišljenju popularni predlažu nove s ciljem da Igre iz godine u godinu privuku što veći broj novih gledalaca, a fokus je prvenstveno na omladini i savremenim tendencijama. Pored toga, kandidaturom se bave i međunarodne ili svetske federacije konkretnih sportova, nakon čega Izvršni odbor MOK-a donosi konačnu odluku o uvođenju novih sportskih disciplina.
Zahvaljujući tome, na OI koje su održane u Rio de Ženeiru 2016. godine među olimpijske discipline uvršteni su golf i ragbi, a naredni domaćin Tokio izglasao je čak pet novih – karate, skejtbording, surfovanje, sportsko penjanje i basket 3x3. Naposletku, Francuzi kao domaćini narednih OI koje će se održati 2024. godine doneli su odluku da od sportova koji su predstavljeni na prethodnim Igrama zadrže čak četiri – skejtbording, surfovanje, sportsko penjanje i basket 3x3. Među predlozima za najnoviju disciplinu našli su se bilijar i šah koji nisu dobili dovoljan broj glasova, te će na mesto koje je donedavno bilo rezervisano za karate doći brejkdens.
Najzahtevniji tip uličnog plesa: Brejkdens ili brejkdensing?
Brejkeri, brejkdenseri, b-boj i b-girl samo su neki od mnogobrojnih termina kojima se nazivaju oni čije ćemo atraktivne plesne pokrete po prvi put na olimpijskom podijumu moći da gledamo za dve godine u Parizu. Iako je brejkdens scena kod nas i dalje slabo razrađena, Dora Foro iz Subotice već duži niz godina bavi se različitim stilovima plesa, a za ulični ples koji je veoma sličan onome što se popularno naziva hip-hop stil kaže da je nastao tokom sedamdesetih i osamdesetih godina te da su njegova glavna odlika akrobacije.
„Brejkdens pokrete ne može da izvede svako. Oni se godinama uvežbavaju. Od ostalih sportova svaki tip plesa, pa tako i brejkdens, razlikuje se po tome što plesač mora imati razvijeno čulo sluha i dobar osećaj za muziku, ali i dinamiku koja se može steći vremenom”, kaže ona i dodaje da iako ples nije za svakog, on je definitivno jedan poseban tip sporta.
Kao primer da je oduvek postojalo interesovanje za ples u Srbiji ona navodi veliki broj plesnih klubova i škola koje nude mogućnost usavršavanja u različitim plesnim disciplinama. Kao što u svakom sportu postoje selektori ili treneri tako i plesači imaju svoje instruktore, a Foro kaže da se upravo po njenoj može videti zašto je ples mnogo više od običnog hobija.
„Moja instruktorka je svaki dan u tome i ona po nekoliko sati dnevno trenira. Po njenom fizičkom izgledu se tačno može videti da se bavi nekim sportom jer se na njoj vide mišići za koje bi neko verovatno pomislio da su od teretane ili treninga. To je dokaz da ples uključuje određeni fizički napor i da od njega definitivno možeš da dobiješ sportsku figuru”, smatra ona.
Foto: Pixabay
Kada je reč o medijskoj propaćenosti brejkdensa, ona kaže da je situacija za one koji su zainteresovani razočaravajuća – novosti iz sveta plesa mogu se pronaći uglavnom na društvenim mrežama, a u tradicionalnim medijima uspesi plesača i plesačica su, po njenom mišljenju, i dalje slabo zastupljeni. Ipak, kada bi se u narednom periodu izdvojio pojedinac sa zapaženim uspehom, sportu bi se samim tim posvetilo mnogo više pažnje, saglasna je Foro.
Otkad postoje OI, postoje i promene u korpusu sportova koji su obuhvaćeni na Igrama
Kako sport biva sve profesionalniji, profit postaje jedan od njegovih ključnih parametara, smatra novinar Sport kluba Nikola Novaković. On kaže da će sportovi koji „vrte“ velike pare morati da dobiju priliku, dok će oni manje atraktivni samim tim vremenom izgubiti na značaju.
„Bitna stvar je i organizacija svetskih federacija – na primer, haos u bokserskim svetskim organizacijama može da dovede do toga da boks više ne bude olimpijski sport, što je potpuno neverovatno. Sa druge strane džudo ili tekvondo, koji imaju aktivne saveze, nemaju ugrožen status olimpijskog sporta, iako nisu imuni na greške“, upozorava on.
Novaković kaže da se današnji mediji manje popularnim sportovima bave veoma retko, a ključan razlog za to je mala čitanost u vezi sa sportovima koji ne spadaju među najpraćenije o čemu svedoče analitika poseta i tzv. „rič” na društvenim mrežama. Pored toga, on smatra da uspesi sportista određene zemlje definitivno diktiraju njihovu medijsku propraćenost.
„Najbolja ilustracija bilo bi poređenje statusa tenisa pre i posle Novaka Đokovića, Ane Ivanović, Jelene Janković... Takođe, rukomet je dobar primer – za vreme Jugoslavije bio je popularniji u Srbiji nego u Hrvatskoj, a posle raspada je drastično važniji u Hrvatskoj nego kod nas”, navodi on i dodaje da je to posledica različtih uspeha reprezentacija.
Kratak osvrt na samo neke od mnogobrojnih sportskih portala potvrdio je ovu tezu – među ponuđenim rubrikama na početnim stranicama gotovo uvek nalazi se fudbal koji je, po rečima Novakovića, zastupljeniji od svih drugih sportova zajedno, a potom slede košarka, tenis i odbojka. Sajt Sport kluba nudi znatno veću ponudu sportskih rubrika među kojima se nalaze automoto, vaterpolo i e-sportovi, a na sajtovima Arena sporta i Oktopus sporta među osnovnim rubrikama našao se i rukomet. Padajući meni u rubrici Ostali sportovi koju poseduje svaki analizirani sajt otvoriće put ka nizu novosti iz drugih sportova, ali niti jedan ne poseduje zasebnu rubriku koja je posvećena vestima i analitičkim tekstovima o novim olimpijskim sportovima.
Foto: Pixabay
„Rekao bih da većina gledalaca na nove olimpijske sportove gleda sa podsmehom – nastupaju iz pozicije prema kojoj su oni ti koji znaju šta je pravi sport a šta nije, što je naravno smešno. Ogroman razlog za to je što ni u najmanjoj meri nisu upoznati sa tim sportovima, nisu utrošili ni sekund vremena da shvate prirodu tih sportova, već se oslanjaju na neke svoje predrasude i narodski rečeno – prave se pametni”, kaže Novaković i dodaje da basket 3x3 ima drugačiji tretman jer ga mnogi ljudi u Srbiji igraju u slobodno vreme te im on nije stran.
„Iks faktor” i temeljno poznavanje sporta od presudnog značaja za izveštavanje
Slabija posvećenost „marginalizovanim” sportovima nije rezultat isključivo nepostojanja šireg auditorijuma koji bi bio zainteresovan da se o njima informiše, smatra novinar portala Mozzart Sport Aleksandar Milošević. On kaže da količina u kojoj se mediji bave manje popularnim sportovima zavisi i od broja novinara u određenoj redakciji.
„Ukoliko neka redakcija ima mali broj novinara onda će fokus biti na tome da se izvještava o popularnim sportovima, a u drugom planu će biti sportovi za koje ne vlada preveliko ili čak ikakvo interesovanje. S druge strane, redakcije koje imaju veliki broj novinara mogu sebi da dozvole taj luksuz da se bave sportovima koji nisu toliko popularni”, kaže on i dodaje da je nužno da se o svakom sportu izveštava profesionalno, a da je za kvalitetno izveštavanje neophodno upoznati se sa pravilima sportova o kojima se piše.
Drugačiji pristup izveštavanju moguće je pronaći u primeru iz američke prakse. Tokom prethodnih OI koje su održane u Tokiju, takmičenja u skejtbordingu nije prenosio novinar već je za komentatora angažovana legenda iz sveta skejta Toni Hok. Ovakva odluka ne samo da je olakšala televizijski prenos već je i privukla određeni broj gledalaca koji su želeli da čuju kako će se Hok snaći u lajv prenosu, ali i da iz prve ruke nauče nešto više o ovom sportu.
Kada je reč o Srbiji, Novaković smatra da je činjenica da još uvek ne postoji dovoljno novinara za pokrivanje manje poznatih sportova te da moderno novinarstvo na vebu podrazumeva još mnogo toga pored samog pisanja članaka i vesti, a svaki izlet u manje sportove se, po njegovom mišljenju, svodi na čist entuzijazam.
„Odgovor na pitanje Kako izveštavati? bi u idealnom svetu bio Kao i o svakom drugom 'većem' sportu, ali znamo da je to nerealno. Mi se na Sport klubu rukovodimo time da izveštavamo samo kada su baš najveća takmičenja, a i to se ne odnosi na sve sportove, a kada se održavaju Olimpijske igre, onda mora da se napiše makar osnovna vest za svaku medalju, pa i za nove olimpijske sportove“, zaključuje on.
Budućnost sportskog izveštavanja: „Na mladima svet ostaje”
Da će u narednih nekoliko godina doći do ozbiljnih promena u svim sitnim sferama sporta i da će neki sada popularni sportovi izgubiti svoje kako igrače tako i navijače, smatra novinar portala Oktopus sport Vuk Gvozdenović. Iako je siguran da nova sportska takmičenja zahtevaju angažovanje većeg broja novinara, on veruje da ipak postoji način da se svi sportovi isprate, kako oni čuveni tako i oni manje popularni.
„Sa svih takmičenja treba izveštavati kratko i jasno, najviše zbog toga što su mnogi sportovi i dalje nepoznanica za mnoge. Mislim da bi prosečan Srbin nakon deset sekundi neshvatanja nekog sporta radije prebacio na drugi program nego se potrudio da ga shvati”, navodi Gvozdenović i dodaje da su novine u sportu neminovne ali one koje se se uvode zbog nesportskih stvari napraviće veliku štetu pravom sportskom duhu.
Gvozdenović smatra da auditorijum od sportskog izveštavanja traži senzacionalizam i nove zvezde, a kao najsvežiji primer za to navodi mladu bacačicu koplja Adrianu Vilagoš kojoj se veća pažnja posvetila tek nakon ovogodišnjih uspeha među kojima je poslednji u nizu srebrno odličje u seniorskoj konkurenciji na Evropskom prvenstvu.
Kao još jedan primer da uspeh diktira stepen pažnje koja se posvećuje pojedinim sportovima Milošević navodi taekvondo čija je propraćenost zahvaljujući Milici Mandić koja je osvojila zlato na OI tada postala znatno veća. Kako raste popularnost pojedinih sportskih disciplina i broj predstavnika u tom sportu samim tim će se i mediji više interesovati za njih, kaže on.
„Kad se manje popularni sportovi popularizuju i pojave kao olimpijske discipline, samim tim će zainteresovati neke nove naraštaje da se usmeravaju ka tim sportovima. Svakako da se u tom smislu može govoriti o nekoj novoj sportskoj budućnosti, a popularizacijom tih disciplina prvenstveno kroz Olimpijske igre i kroz osvajanje medalja privući će i veću pažnju sportskih novinara”, zaključuje Milošević.
Iako će sledeće izdanje Letnjih olimpijskih igara biti održano za dve godine, MOK se već uveliko bavi odabirom sportova koji će se naći na spisku za OI u Los Anđelesu 2028. godine. Status boksa, dizanja tegova i modernog pentatlona ostaje neizvestan, ali je Organizacionom komitetu LA 2028 još uvek otvorena mogućnost da tokom sledeće godine predloži dodatne sportove. Jedno ostaje izvesno – olimpijski plamen će nastaviti da gori i u narednih nekoliko decenija svet sporta obogatiće sa još novih disciplina.
Nema komentara