Ovih dana u centru pažnje, unatoč svim ratovima, jeste „novo“ lice Benksija. Od kako je Rojters objavio kako se on zove i sve dokaze koji ukazuju da smo napokon dobili lice jednog od najvećih gerila umetnika, sve oči su uprte u njega i kao da se izgubio taj sjaj misterije. Ali to nije prvi put da vidimo umetnika sakrivenog ispod gomile neodgovorenih pitanja. Od Selindžera, Daft Punka i jednog benda za koga verovatno niste čuli - Klaatu. Grupa za koju je čitav svet mislio da je veliki povratak Beatles-a, i koja je za kratko vreme čak ušla na Bilbord 200 hitova.
Foto: Screenshot/Spotify
Pre tačno pola veka (1976. godine) prošlo je šest godina od kako se Velika četvorka raspala i ljudi su i dalje bili u šoku. No, negde sa strane, onako tiho, izašao je album bez imena, samo sa imenom benda na kaveru i sve reference su ostale neimenovane. Zasluge za produkciju i tekst bile su samo pod imenom Klaatu. Prošlo je par dobrih kritika, ali gotovo da ih niko nije kupovao. I tako bi i ostalo, da ih novinar za „The Providence Daily Journal“, Stiv Smit, nije odslušao samo zbog zanimljivog omota. Na prvom slušanju kao da je čuo bubanj Ringa Stara i nije mogao a da ne pozove njihovu izdavačku kuću „Capital Records“, koja je imala istoriju rada sa Beatlesima u Severnoj Americi. Capital Records je samo rekao kako bend ne želi nikakav publicitet i kako su samo „misteriozna grupa“ koja želi da bude poznata samo po svojoj muzici. Ovo je Stiva zagolicalo i odmah je objavio naslov novina „Da li je Klaatu zapravo Beatles?“ U trenutku kada su Smitove novine puštene u prodaju, svi su krenuli sa spekulacijama i pokušajem pronalaska definitivnog znaka da se Fantastična četvorka vratila. Radio je bio preplavljen pesmama sa albuma i sve više članaka je objavljivano o novim tragovima.
Najveći od tih tragova došao je upravo u imenu benda Klaatu. To je referenca na sci-fi klasik iz pedesetih „The Day the Earth Stood Still“, a dve godine ranije Ringo je sa svojim solo albumom napravio sličnu referencu sa svojim album-kaverom. Drugo je bilo Sunce na samom omotu, za koje su svi mislili da dolazi kao omaž pesmi „Here Comes the Sun“. Capital Records je samo nastavio da ne odgovara na pitanja i tračevi su se nastavili. Neki su bili logičniji, a neki potpuno izvađeni iz konteksta.
Klaatu je nastavio da snima pesme i objavio svoj drugi album sa orkestrom, što je dalo još više gasa zagrejanim novinarima spremnim za priču. Ali nisu svi imali isto mišljenje - „New Music Express“ je jasno izjavio kako je gluvi novinar samo pustio laži u javnost i tako započeo najluđu teoriju zavere koja nije ni imala smisla. Radio stanica WWDC završila je ovu priču tako što je njihov programski direktor Dvajt Daglas otišao do copyright centra za SAD kako bi video koja imena se zapravo nalaze iza albuma. Naravno, imena koja je našao nisu bila Lenon i ekipa, već Teri Drejper, Di Long i Džon Vološčak. Trio muzičara iz Kanade koji nisu ni lagali, samo su zaista želeli da rade na svojoj muzici bez ikakvog publiciteta. Sve što je kasnije usledilo bila je samo medijska lavina novinara koji su se upecali na Stiv Smitovo nagađanje.
Ovakva vrsta popularnosti bila je mač sa dve oštrice za bend. Oni jesu dobili veliku slušanost i popularnost, ali nakon otkrivanja istine retko ko je ostao. Posle su objavili još albuma, ali nikada nisu bili toliko popularni niti ostvareni. Ljudska mašta i želja da se Beatlesi vrate jedino je što je držalo ovu teoriju. Možda baš onda kada želimo da nađemo neki znak ili dokaz, mi ćemo ga naći i dati mu beskonačno mnogo značenja. Što je i normalno kada preduboko i predugo gledamo u neki simbol - dajemo mu pregršt ideja koje su izvađene iz konteksta ili su jednostavno puka slučajnost.
Zato, ako do sada niste videli lice i identitet Benksija, molim vas da to ne radite. Ostavite onu magiju da još kruži svetom njegove umetnosti i da Benksi ostane tamo gde je oduvek hteo - iza maske.
Nema komentara