Peti dan Nedelje Promene na Akademiji umetnosti u Novom Sadu obeležen je premijernom izvedbom predstave ,,333 dana.”
Predstava je nastala u sklopu programa za kolokvijum studenata glume i režije u klasi profesora Nikite Milivojevića i stručnih saradnika Jelene Đulvezan Milković i Momčila Miljkovića.
Mladi glumci Lena Trifunović, Danica Marinković, Marta Cvetković, Ivan Martić, Marko Jagodić, Milica Radović, Nikola Milanović, Milana Vujović, Pavle Gajić i Dušica Jakovljević uspeli su da, uprkos ograničenom vremenskom okviru, na publiku prenesu raznolik spektar emocija.
Predstava započinje naizgled nejasnom scenom - glumci se uz muziku i ples dobacuju flašicom vode. Međutim, publici ubrzo otkrivaju da se na taj način ,,zagrevaju” za probe.
Foto: Milica Ajdžanović
Zašto baš 333 dana?
Ovaj broj nije izabran nasumično, već sadrži duboku simboliku, poznatu svima koji poslednjih godinu i po dana žive u Srbiji ili barem prate dešavanja u državi. Blokada Akademije umetnosti u Novom Sadu trajala je 333 dana, nakon čega, postojanje ljudi (studenata) koji su u njenim prostorijama živeli i borili se, izbrisano je za jednu noć.
Dragi dnevniče je sintagma kojom je predstava otvorena i zatvorena, a između tog početka i kraja ispričana je dirljiva priča o buntu, ljubavi i nadi za bolje sutra koje, nažalost, i dalje nije počelo.
Verodostojno su prikazani osećaji nemoći, besa, nesigurnosti i izgubljenosti u borbi koje su, kako su u razgovoru istakli glumci, oni zaista osećali, te im je u tom aspektu bilo jednostavnije da emocije prenesu na publiku.
Glavni motiv koji se prepliće tokom čitave predstave jeste prijateljstvo i zajedništvo bez kojih bi čitava borba imala neuporedivo drugačiji oblik.
Nasuprot tome što je komad spreman za prvi kolokvijum, glumačka ekipa na sceni delovala je uigrano i povezano, a svaka scena je temeljno obrađena i upotpunjena namernim odabirom pesama poput “Freed From Desire” i “Pump It Up” koje su obeležile studentski i građanski pokret započet 1. novembra 2024. godine.
Međutim, glumci nisu bili fokusirani samo na kolektivni doživljaj blokade, već su publici pružili priliku da ih upoznaju i da zavire u njihovu, ponekad burnu, a ponekad skladnu svakodnevicu tokom 333 dana života unutar Akademije.
Upečatljiv je prikaz turbulentnog protesta 15. marta 2024. godine u Beogradu, kada je značaj pridat i roditeljskoj brizi. Poruke i pozivi koje su svi mladi željni promene dobijali od svojih zabrinutih roditelja nisu samo njihova rutina već pokazatelj toga da borba nije naivna i da postoji niz situacija koje se mogu dogoditi, čiji smo svi svedoci bili tog dana.
Foto: Milica Ajdžanović
Tokom celog izvođenja publika nije bila ravnodušna. Sala je bila ispunjena smehom, suzama, ali i zabrinutim licima. Sam kraj prestave je bio okidač za duboko razmišljanje i podsetnik na trenutak koji je zauvek promenio brojne živote. Tokom, naizgled, uobičajene probe jednog od glumaca nazvala je majka da mu saopšti da je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala i da ima mnogo žrtava.
Studenti Akademije umetnosti bili su u blokadi 333 dana i prikazali su deo onoga što su proživeli, dok je drugi deo ostao u njima. Deo koji i svi mi nosimo.
Blokadi fakulteta možda jeste došao kraj, ali borbi nije. Kao i strah, ona je tu od samog početka, i još uvek traje. Ova predstava je upravo podsećanje na to da ne smemo zaboraviti, dok se sve ovo ne završi.
Nema komentara