Međunarodni studentski festival kratkometražnog filma „Razmena“ po treći put iznedrio je najbolje filmove iz različitih krajeva sveta. U Novom Sadu gledaoci su imali prilike da uživaju u selekciji animiranih, dokumentanih i igranih filmova. „Razmena“ je i ove godine tri dana prepunih emocija zatvorila dodelom nagrada za najistaknutija studentska dela.
Žiri je prilikom odabira naglasio da je primat dao priči, pa tek onda majstorstvu. S toga, nagrade na ovogodišnjem festivalu poneli su filmovi „Uspavanka“ (Ciucciarella), „175“ i „Razbijena magija“ (Rozczarowani).
foto: Sara Anđelić
Dodeli nagrada prisustvovala su tri člana žirija koji su uručili nagrade. Organizatori festivala navode da zbog „ignorisanja od strane države i nedostatka sredstava, nisu prisustvovali u punom sastavu“.
Nagrada za najbolji film dodeljena je filmu „Razbijena magija” (Rozczarowani) Platona Ogareva i Marcjane Lelek iz Poljske. Film prati Magdu i Ščepana – mladi par koji prolazi kroz tešku krizu u svojoj vezi. Te pomoću mađioničara, Ščepan pokušava da reši problem i vrati staru iskru, ali to polazi po zlu. „Vešto balansirajući komediju i dramu, kroz vrhunski ritam, kompoziciju i rad s glumcima, ovo ostvarenje nudi kohezivno i uverljivo filmsko iskustvo. Posebno ga izdvaja hrabro i suptilno istraživanje univerzalne teme kako nečiji pokušaj vraćanja magije u vezu otkriva ranjivost i potrebu za autentičnom povezanošću, ostavljajući publiku sa pitanjima koja odjekuju dugo nakon špice”, istakao je član žirija Adem Tutić.
Za najbolju kameru nagradu je odneo film „175” – Seper Nosrati iz Švedske i direktorka fotografije Sofia Berg. „Cela priča teče u jednom neprekidnom kadru, ni u jednom trenutku ne ispušta napetost. To je redak podvig, a ovde je izveden s potpunom kontrolom. Upotreba svetla i prostora nije tu da bi se divili majstorstvu nego da iz same slike izvuče ono što priča suštinski nosi – sukob skrivenog izloženog, strana i pogleda. Fotografija ovde ne prati radnju, ona diše, i sveže neprekidan gotovo nevidljiv dijalog”, pročitao je Tutić.
U selekciji animiranih filmova, članovi žirija istakli su da nije bilo lako izabrati najbolji animirani film. Ipak, kako navode „jedan je definitivno ostavio veliki utisak, tako da smo na kraju jednoglasno doneli odluku“.
Nagradu za najbolju animaciju ponela je “CIUCCIARELLA” (Uspavanka) koju su radili grupa autora: Muračioli Elea (Muraccioli Eléa), Prust Leja (Proust Léïa), Soro Astrid (Soreau Astrid), Mar Matirea (Mare Matairea), Luc Matje (Lutz Mathieu) i Vezine Pol (Vezinet Paul). Priča je o devojci i ovci Mina, njihovom odnosu, dubini emocija, i snazi koju nose u sebi. Ovca odlazi, dok je devojka ljuta i razočarana zato što je ostavlja.
Tokom sva tri dana okupljeni su pre svega u sali Radničkog doma u Novom Sadu imali priliku da pogledaju prvo animirane, a onda i igrane kratkometražne filmove. Nakon svakog filma, usledio bi aplauz, a gledaoci bi na neke filmove reagovali emotivno, uz neku suzu, ali i osmeh. Naizmenično su se menjala raspoloženja u skladu sa filmovima. A filmovi su se smenjivali prilično brzo, i taman kada pomislite da ste shvatili njegovu zagonetku – prelazite na sledeću. Ono oko čega su se gledaoci složili jeste da su filmovi kvalitetni, raznoliki i da se bave vrlo dubokim temama koje oslikavaju današnje vreme.
„Oseća se da se u celom svetu dešava jedna velika promena i jedna velika kriza. Prava umetnost to uvek i oslikava. I zaista svaki od ovih filmova na neki svoj zanimljiv način to pokazuje“, istakla je jedna od posetilaca.
Takođe, istakli su i to da su filmovi „iznenađujuće dobrog kvaliteta“ za studentski festival i da su uspeli „da sa malo postignu mnogo”.
Publika i studenti mogli su uživati i u dva masterklasa održana na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Masterklas, održan drugog dana festivala kratkometražnog filma, držao je nagrađivani reditelj i scenarista Želimir Žilnik koji je naglasio da je „među svim umetnostima, film najsavršenija vizuelna umetnost čovečanstva“. Gospodin Žilnik podelio je sa okupljenima svoje iskustvo u filmskoj industriji. Od svojih početaka – opisujući društveno-politički kontekst Jugoslavije 50-ih pa kasnije – Žilnik je bio povezan sa filmom. Na malom ekranu gledao je prve kaubojske filmove. „Nama klincima, ekran je bio prozor u svet“, istakao je reditelj.
foto: Tamara Bogunović
„Značilo mi je da čujem kako je on počeo, kako je ušao u sve bez previše planiranja. Nešto ga je povuklo jednostavno da se bavi time“, navodi Miljana, studentkinja Akademije umetnosti.
Kao mladić redovno je bio u kino klubu gde su se okupljali ljubitelji filma. Tada ni mogućnosti filma nisu bile kao danas. Prema njegovim rečima, postojale su dve Arifleks kamere koje su snimale filmske žurnale i Tita. Sama montaža je trajala neuporedivo duže u odnosu na danas, zapravo je kao fijaker i avion, kako kaže reditelj.
Odgledavši jedan kratak isečak iz njegovog kratkog filma „Lipanjska gibanja“, sa studentima je razgovarao i o procesu nastanka istog i objasnio detalje.
Studenti su imali i priliku da film „Nisam sam“ svojih kolega sa Akademije upravo reditelj Žilnik pogleda sa njima, a onda i da im kaže svoje mišljenje i udeli savet.
„On je za naš dokumentarni film bio inspiracija jer je i on snimao studentski protest i pokret u svoje vreme. On se u svojoj mladosti sam bavio cenzurom pa je i to između ostalog razlog zašto smo ga pozvali”, navela je Miljana.
Na projekciji smo videli filmove koji su doneli na platno životopise ljudi iz svakodnevnog života kroz prizmu njihovih iskustava, razvoja, uspona i padova – kulinarske šefice ili bake u Kini ili ratnih volontera u Arcahu. Prikazali su i kakav značaj ima društveni angažman kroz fondaciju Jamal i pozorište U. Publika je mogla da vidi nešto veću upotrebu 3D animacija nego prvog dana. Pomoću njih, animirani filmovi su prikazali posledice tehnologije ili neki distopijski svet. Sa druge strane, igrani filmovi su se bavili pitanjem očuvanja tradicije, jezika i običaja.
Trećeg dana „Razmene“ masterklas održao je filmski producent Goran Filipaš. „Od opreme je važnije da imas poriv da snimaš dokumentarac“, rekao je Filipaš studentima na svom masterklasu i dodao da je i ajfon luksuz danas, a da je važnija sama priča.
foto: Kristina Savić
„Imate telefone, možete svi da donesete po jedan metar posle svakog protesta. Uzmite telefone, ne morate da imate ništa raskadrirano, ni školski i snimajte film“, istakao je Filipaš.
„Taj materijal“, dodao je, „daće neku inspiraciju ili ništa. A na osnovu toga dalje će biti jasno šta nam zapravo treba za prvi kadar.“
Istog dana bile su i završne projekcije. Prvenstveno, dokumentarnih kratkih filmova. Imali smo priliku da odgledalo mnogo mračnih filmova nalik crnom talasu, sa snažnim emocijama i dubinom priče.
Projekcijama je prisustvovala i Nina Lazić, autorka filma „Za milion godina“, pa je nakon odgledanih filmova izdvojila „Оlimpijsko smeće“ (Olympic trash) kao svoj omiljeni. „Volim kada je nešto kratko i kada ima suštinu. Ne priča puno, a sve je rekao“, istakla je Nina.
„Razmena” je međunarodni studentski festival kratkometražnog filma koji je ove godine održan od 19. do 21. juna u Novom Sadu. Ovaj festival je od velikog je značaja za razvoj kulture i budućnosti kratkog filma u Srbiji. Studentima u Srbiji svakako donosi ogromne mogućnosti razmene iskustava, upoznavanje novih kolega sa različitih velikih umetničkih fakulteta i škola širom sveta. To otvara i vrata buduće saradnje, razvoju filma i kod nas i u drugim zemljama. Jer, kako kaže Goran Filipaš, film će preživeti, jer je umetnički format.
Nema komentara