“Mi ljudi koji živimo u današnjem svetu sa Kafkinim svetom možemo napraviti ozbiljnu paralelu”

Kristina Polender je rođena 1998. u Novom Sadu. Osnovne studije grafičkog dizajna završava 2021. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Iste godine upisuje master studije Primenjene umetnosti i dizajn - plakat. Trenutno radi kao saradnik u nastavi na stručnim predmetima na Akademiji umetnosti. Dobitnik je nekoliko nagrada iz grafičkog dizajna, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama Srbija, Poljska, Mađarska, Kina, Ukrajina, Tajland, Jermenija, Peru...

Foto: Privatna arhiva

- Dobila si nagradu za plakat “Kafka Machine” - zašto je baš ta predstava bila posebno inspirativna?

Predstava „Kafka Machine“ zasnovana je na elementima celokupnog stvaralaštva Franca Kafke. U svojim delima, Kafka je često koristio motiv malog čoveka, koji se bori protiv zatrovanog sistema, ali, čini se, bezuspešno. Smatram da, mi ljudi koji živimo u današnjem svetu sa Kafkinim svetom možemo napraviti ozbiljnu paralelu, te je upravo to ono što me je inspirisalo u ovoj predstavi. Generalno, odnos pojedinca i sistema jeste predmet mog istraživanja i interesovanja.

- Ovo svakako nije prvi konkurs na kojem si osvajala nagrade. Da li nam možeš reći gde su tvoji plakati sve izlagani?

Ovaj plakat („Kafka Machine“) prvi put je izložen na XVII izložbi pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja na Sterijinom pozorju, gde je osvojio specijalnu nagradu žirija. Potom, nagrađena je i u Jermeniji, na Međunarodnom festivalu pozorišnog plakata. Takođe, skoro sam saznala da je ovaj plakat prošao selekciju na dizajnerskom bijenalu u Peru-u.

Što se tiče ostalih plakata izlagala sam u našoj zemlji, Poljskoj, Mađarskoj, Kini, Ukrajini, Tajlandu...

- Koliko su bitni ovakvi konkursi u tvom akademskom usavršavanju?

Naši profesori sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, konstantno nas podstiču da se kreativno izražavamo i da šaljemo svoje radove na konkurse. Profesori su prepoznali moj trud i zalaganje, te mi je ponuđeno mesto saradnika u nastavi na stručnim predmetima. S toga, nagrade na konkursu nemaju samo emotivnu vrednost za mene, već i nose određene reference – koje su mi bitne za dalje akademsko napredovanje.

- Zašto te najviše inspirišu upravo pozorišni plakati?

Inspiriše me pozorište, pa tako i sami pozorišni plakati.  Pozorište smatram jednom od retkih mesta gde se može čuti sloboda danas. Ne može se stvarati umetnost bez slobode, a ja slobodu doživljam kao ideal. Pozorište je, takođe, vrhunac umetnosti, jer objedinjuje književnost, muziku i ples sa umećem individualca da određenu poruku iznese na pravi način. Prenošenje zahtevnog igranog programa na dvodimenzionalnu sliku predstavlja mi pravi izazov.

- Ispričaj nam nešto o svom stvaralačkom procesu. Kako nastaje jedan plakat?

Za početak, potrebno je da odgledam predstavu za koju radim plakat, te da me on inspiriše da se i sama kreativno izrazim. Svakako da je deo stvaralačkog procesa u kom sedim ispred laptopa najkraći, a sve pre toga su skice koje nastaju na papiru, gde pokušavam da pronađem što udaljenije motive vezane za sami komad, ali koji su ključni elementi za pravilno tumačenje tog komada. Spajanjem takva dva, naizgled ne spojiva motiva, dobijam novi motiv koji je nosilac celokupne misli i ideje. Sličan postupak je i za kreiranje kulturnog, angažovanog ili promotivnog plakata. Istraživanje i dobro upoznavanje sa temom je od velikog značaja.

- Koji umetnici su te najviše inspirisali?

Poljska škola plakata se razvijala tokom 60ih godina prošlog veka, a njeni uticaji u dizajnu su i dalje osetni. Plakati iz tog perioda su dosta različiti, a glavna karakteristika je svakako nezavinost i oštrina uma. Potrebno je još dosta rada da bih oformila i definisala likovni izraz, ali težim simbiozi različitih stilova kako bih na kraju oformila sopstveni likovni i prepoznatljivi pečat.

- Kakve planove imaš za budućnost?

Trenutno završavam master studije Primenjenih umetnosti i dizajna – plakat na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Iako je plakat polje koje mi najviše odgovara da prikažem svoje mišljenje, uživam i u drugoj strani grafičkog dizajna (kreiranje vizuelnog identiteta, ambalaže...) koja zahteva komunikaciju sa klijentima. Postoji mogućnost i za dalji stepen akademskog usavršavanja, ali polako, prvo da završim master studije.