Rediteljka Sonja Rakić udružila je snage sa uredničkim timom humorističkog portala „Tarzanija” i sa svojim kolegama sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, u stvaranju emisije „Dnevnjak” u kojoj svi zajedno na humoristički i satiričan način obrađuju teme koje zanimaju mlađu populaciju.
Foto: facebook.com
Emisija „Dnevnjak” je svojom premijernom epizodom sredinom oktobra na Radio televiziji Vojvodine privukla pažnju publike.
Sonja Rakić diplomirala je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Aleksandra Davića. Tokom studija radila je na različitim ispitnim predstavama, ali oduvek je bila najviše zainteresovana za filmsku režiju. Godinu i po dana je zaposlena na RTV-u, a pored „Dnevnjaka”, radi i na različitim dokumentarnim filmovima.
Kako je saradjivati sa uredničkim timom „Tarzanije”, i kako je uopšte došlo do vaše saradnje?
- Sarađivati sa ekipom „Tarzanije” je dinamično i zabavno. Iako se ne poznajemo dugo, veoma lako smo ušli u saradnju koja je prilično harmonična, pogotovo što sam i pre bila upoznata sa njihovim stavovima, a takođe sam i ljubitelj njihovih tekstova. Lako sam se prilagodila njihovom senzibilitetu. Pogled na humor nam je sličan i komiku vidimo u sličnim situacijama i stvarima. Saradnja se dogodila posredstvom RTV-a, gde mi je Stojče Stoleski, reditelj „Državnog posla”, a sada i urednik „Dnevnjaka”, predložio da režiram ovaj projekat, na šta sam pristala nepromišljeno, ali nije mi žao. Umeju biti naporni momci „Tarzanci”, ali to je samo znak da im je zaista i istinski stalo do ovog projekta.
Većina ljudi koja radi na ovom projektu su sadašnji studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu. Kako je sarađivati sa njima?
- Većina studenta sa kojima sarađujem na ovom projektu su mi već od ranije poznati, sa Akademije. Požrtvovani, entuzijastični i dobre naravi - dovoljno je samo to reći. Ekipa koja se formirala dobro funkcioniše, i što je bitno, većina ljudi iza kamera, u organizaciji i montaži shvataju ovaj ugao humora, što dodatno pomaže u konstruktivnom stvaranju emisije „Dnevnjak”.
Možete li nam reći nešto više o temama kojima ste se do sada bavili, i kojima ćete se baviti u budućim epizodama „Dnevnjaka”?
- Ekipa scenarista – naših dragih „Tarzana“ – bavi se pisanjem o svakodnevnom životu ljudi u Srbiji, a ponekad i ljudi iz regiona. Sa kojim mukama se susreće jedan komunalac, koliko nisko odlazi državna vlast, kako dominantni otac preživljava saznanje da mu je sin homoseksualac, itd. Ovo je jedan satiričan i veoma tvrd pristup i kritički pogled ka našoj državi i sudbini raznoraznih profila ljudi, od beskućnika, do bogataša, vlastodržaca, ucveljenih domaćica, hipstera, zadovoljnih i nezadovoljnih ljudi. Mislim da drže srž i suštinu u rukama i da su fokusirani na prave situacije i karaktere. To su heroji i antiheroji, oni koji životare, oni koji žive život u komfornoj zoni kako nikada ne bi napravili grešku. Inspiraciju za skečeve nalaze u onome što se svima nama svakodnevno događa.
Mislite li da ćete humorističkim pristupom različitim temama ukazati mladima na neke stvari kojima oni sami ne posvećuju puno pažnje?
- Humor je za mene uvek bio dobar izlaz i lek za prihvatanje depresije i anksioznih stanja. Humor je dobar način da se ukaže na postojeće probleme na bezbolan način. Verovatno se svi mi možemo identifikovati sa nekim od tih grubo iskritikovanih karaktera. Nisam sigurna da je ovo pravi vid ukazivanja i otvaranja očiju mladima, ali verujem da će bar nekolicina kroz ovu komičnu prizmu realnosti videti gde smo i šta smo kao država. Smatram da će nekome otvoriti oči, ali ne i značajno promeniti nečije stavove i ponašanje.
Kakve su reakcije na dosadašnje epizode, i postoji li poređenje sa emisijama sličnog karaktera?
- Reakcije su za sada prilično dobre. Za kratko vreme mislim da je dostignut zavidan broj pregleda na Jutjubu, što je danas veće merilo nego gledanost na televiziji. Dobijamo i kritike, što je normalno. Da nema kritike ne bi bilo ni „Tarzanije”, jer oni su prvi koji stvaraju na osnovu opservacije i kritike društva. Ja bih možda mogla da poredim neke elemente „Dnevnjaka” sa humorom „Noćne smene”. Mada, forma je nova, jer je u pitanju parodija na Dnevnik kao takav, a autori skečeva smo svi mi koji ovde živimo.
Nema komentara