Benjamin Ladra iz Geteborga pešači od Švedske do Palestine, kako bi ispričao svetu u kakvim uslovima žive Palestinci, a na svom putu posetio je i Novi Sad.
Svoje putovanje švedski aktivista započeo je 5. avgusta 2017. godine, a nastavio ga je i u 2018. kada se obeležava 70 godina od proglašenja nezavisnosti Izraela, nakon čega su napale arapske zemlje zbog okupiranja teritorije. U međuvremenu je vođeno još nekoliko ratova, a Izrael se proširio na druge oblasti.
Kao i što se obično dešava u ratovima, iza njega je ostao veliki broj izbeglica, nerazjašnjeni računi i međusobna mržnja nacionalizama.
Izbeglice koje su već 70 godina raseljene iz svojih domova, čiji naslednici takođe žive u izbeglištvu, ali i “treniranje strogoće” nad civilima, jeste nešto što je pogodilo ovog 25-ogodišnjaka, bivšeg radnika Crvenog krsta.
Na pešačenje na hiljade kilometara odlučio se nakon boravka u Palestini, gde je video ljude koji su podeljeni visokim zidovima, praktično osuđeni na getoizaciju. Bio je u Gazi, Zapadnoj obali, video zidove oko Hebrona. U pojedine ulice Hebrona, gradu veličine skoro kao Novi Sad, ne sme da kroči niko. Tačnije, niko ko je Palestinac.
– Teško je shvatiti tu nepravdu, opisati je rečima. Biti tamo, videti to, dodirnuti, razgovarati sa vojnicima koji te pitaju o kakvoj to okupaciji govoriš, tvrde da nema okupacije, a onda drži pušku M-16 i kaže da moj prijatelj ne može da prođe dalje samo zato što je ta ulica zabranjena za Arape. I onda o kakvoj vi to okupaciji govorite? To vas zaista pomakne – priča za 021.rs Benjamin Ladra.
U Novi Sad Ladra dolazi nakon boravka u Zagrebu. Tamo mu se pridružila hrvatska aktivistkinja Marina. Nastoji da se njegov glas o dešavanju u Palestini pročuje.
Priče koje je čuo dok je boravio u Palestini, ali i ono što je video, kaže, na njega je ostavilo neizbrisiv trag. Ono što on govori, pojavljuje se u medijima, otpor je oličen u 17-godišnjoj Ahed Tamimi, koja je sredinom decembra uhapšena.
Uz sve to, tvrdi Ladra, Izrael stvara homogenizovano društvo na nacionalističkim temeljima. Knjige koje govore o ljubavi između Jevreja i onih koji to nisu, bivaju zabranjene. Jednu takvu (“Borderlife”) je 2015. godine zabranio tamošnji ministar prosvete Naftali Benet tvrdeći da su “mešane veze” pretnja za pojedinačne identitete.
– Postoji 10 metara visok zid koji razdvaja dva miliona ljudi. Da li vam to deluje zamislivo? I sve to se dešava na teritoriji koja je ujedno i jedna od najgušće naseljenih na svetu. Palestinske elektrane su bombardovane, imaju struje svega četiri sata dnevno. U Gazi veliki deo populacije predstavljaju deca. Napravili su od naroda i zemlje laboratoriju za testiranje oružja, koje onda prodaju svetu. Mogu da razumem da neko ne zna šta se dešava i da ćuti, ali ako vidite da nešto nije u redu, a ćutite, onda ste to prihvatili. Ukoliko naredni put to oružje napadne vas, a vi ste ćutali kad je napalo drugog, onda nemate pravo da se žalite. Oni možda rade sve po zakonu, ali koji moralni zakon dozvoljava ubijanje? Ja sam pomenuo tek nekoliko priča, to su samo fusnote, postoji još milion situacija o kojima bih mogao da govorim, a ja čak nisam ni Palestinac. Onda samo probajte da zamislite kako je nekome ko tamo zaista živi – dodaje Ladra.
U međuvremenu, oni koji kritikuju tamošnju vlast prikazani su kao izdajnici i neprijatelji. Pojedinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima zabranjen je ulaz. U takvim okolnostima, predsednik Ruven Rivlin poručuje da je vreme da se prizna da je “izraelsko društvo bolesno” i da nije više pitanje da li je neko zaboravio kako da bude Jevrejin, već kako da bude dostojanstven čovek.
– Na vlasti je ekstremna desnica i nacionalisti. Čuo sam priču o Srbiji kao nacionalističkoj zemlji, ja ne znam da li je to tako, ali sam uveren da nije ni blizu situaciji kakva je u Izraelu. I postoje ljudi koji kažu 'ne' takvoj politici. To su ljudi koje izuzetno poštujem. Svi ljudi iz pokreta 'Breaking the silence', čak iako su počinili zločine, sada otvoreno pričaju o svemu što su radili, o tome kako su palili domove, hapsili decu, to je hrabrost – smatra ovaj aktivista.
Međutim, Ladra ne govori samo o kršenju ljudskih prava u Palestini. On je do sada prošao kroz nekoliko evropskih država, sa čijim je snagama reda imao problema. Kako kaže, islamofobija u Evropi je velika, i postoji strah od drugog.
– To mogu da kažem, jer ljudi kad me vide, zovu policiju. U Austriji su mislili da sam terorista, pa su se pojavili specijalci sa puškama. U Sloveniji su mislili da sam izbeglica, pa su pozvali policiju. Zamislite to? Vidite nekoga ko je napustio dom, kome je potrebna pomoć i šta vi uradite? Ne nazovete Hitnu pomoć, ne upitate da sami pomognete, nego zovete državu i policiju. Kako sam se suočavao sa policijom skoro svakog dana, uočio sam da dosta ljudi u Evropi ima problem sa pristojnošću. To me jednostavno pogodi, jer imamo toliko ljudi kojima je potrebna pomoć da bi nastavili da žive, a ljudi ih mrze. Mrze one koji su izgubili sve, to je tužno – zaključuje Ladra.
Posle Novog Sada, Ladra odlazi u Beograd, a potom u Niš, gde takođe planira da održi predavanja. Posle toga nastavlja južnije, nadajući se da će dospeti do Palestine. Njegovo putovanje možete da pratite preko Fejsbuka.
Nema komentara