Radionica Almaški lep, koja se sastojala iz šetnje sa arhitektama kroz Almaški kraj i obilaska starih zemljanih kuća, održana je u sredu u 10h. Radionicu je organizovala Kulturna stanica „Svilara“, a njen cilj je bio da se ukažu problemi sa kojma se ove kuće, koje predstavljaju jedan od osnovnih obeležja grada, suočavaju.
„Almaški lep predstavlja nastavak saradnje sa lokalnom zajednicom i isticanje onoga što je autentično za kraj u kojem se KS„Svilara“ nalazi, a to je, naravno, Almaški kraj.“, istakla je koordinatorka KC „Svilara“ i aktivistkinja udruženja „Almašani“, Violeta Đerković.
Foto: Mila Dragnić
Radionica je interpretirala teme iz oblasti kulturne baštine, kako bi približila Almašanima kulturni značaj njihovog kraja i njegovih kuća, koje su većinski sagrađene od tradicijalnog materijala ćerpiča.
„Radionicu smo nazvali Almaški lep, ne samo po tome što je Almaški kraj lep, nego zato što se i blatni malter zove lep, odnosno blatni lep.To je prva tehnika uz pomoć kojeje građena i sama Almaška crkva, kao i kuće u okolini, a sastojala se iz pletera,pletene drvene strukturena kojoj se lepio taj blatnji lep i ćerpiči od pečene zemlje.“, izjavila je vođa radionice i arhitekta, Dragana Kojičić.
Almaški kraj sadrži tradicionalni vojvođanski izgled, duž njegovih ulica mogu se zapaziti različiti arhitektonski stilovi poput klasicizma, secesije i moderne. Šetnja kroz ovaj deo grada pruža uvid u izgled Novog Sada pre više od stotinu godina.
„To je nešto što je za sve te ljude koje generacijama tu žive jako važno, o čemu možda nisu dovoljno znali, i uključivanjem raznih stručnjaka iposetilaca koji sada komuniciraju sa Almašanima, razvija se jedan proces koji inicira Kulturna stanica kao neko središte kulturnog i društvenog života ovog dela grada.Zajedno se objedinjujemo oko iste vrednosti, a to je kulturno nasleđe koje je naše, zajedničko i koji na ovaj način u stvari živi.“, napomenula je Đerković.
Učesnici radionice su sa vodičima prošetali krajem i obišli pet kuća koje su izgrađena od blatnog lepa i pečene zemlje. Tokom šetnje, slušali su o problemima sa kojima se kuće suočavaju, i na koje načine treba da se štite i koriste u savremenom kontekstu.
„Dopalo mi se što sam uspela da upoznam bolje ovaj deo grada, retko prolazim ovuda, a ima neke lepe karakteristike i kulturne vrednosti. Od ranije sam upoznata sa temom zemljane arhitekture, ali u kontekstu nekih drugih predela u Srbiji, a htela sam ovaj put da je vidim u svom gradu i bolje upoznam okolinu.“, izjavila je učesnica radionice, Una Galečić.
Ovo je prva u nizu radionica koju KS „Svilara“ planira da sprovede. Krajem maja, organizovaće se i kreativna radionica gde će učesnici imati priliku i da nauče tehniku gradnje pomoću blatnog lepa i ćerpiča.
„Ideja nam je da više pričamo o značaju ovih kuća.One još uvek postoje i mapirali smo ih kako bismo upoznali Novosađane, Almašane i druge ljude sa tim kućama koje odolevaju vremenu i svim urbanističkim planovima.“, napomenula je Kojičić.
Nema komentara