U Srbiji ima preko 1.300 registrovanih medija, dok je oko 1.200 nezaposlenih novinara. Zbog čega raste broj medija, a smanjuje se potreba za diplomiranim novinarima?
Velika konkurencija, gašenje tradicionalnih medija i niske plate samo su neki od problema sa kojima treba da se suoče tek diplomirani studenti novinarstva nakon što dobiju diplomu i prepuste se zakonima ponude i tražnje na tržištu radne snage. Najveći problemi za zaposlene u medijima predstavljaju nedostatak novca, niske plate, dominacija tabloidizacija, nedostatak edukacije.
Istraživač Dejan Kožul nedavno je naveo da u medijskoj sferi radi 51.281 zaposlen uključujući tehnička lica, programere i druge, što je 2,1 odsto ekonomski aktivnog stanovništva. Od 1.149 nezaposlenih novinara, 624 ima visoku stručnu spremu, rekao je Kožul, navodeći da godišnje s nekoliko fakulteta izađe u proseku nekoliko stotina diplomiranih novinara, a pitanje je gde oni završavaju.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije nalazi se i 1.149 novinara, a precizni podaci o broju zaposlenih medijskih radnika u Srbiji ne postoje, pokazuju rezultati istraživanja radnopravnog statusa novinara. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Partnerstvo za razvoj medija u jugoistočnoj Evropi”, od jula do novembra 2014. godine.
I dok se većina anketiranih studenata četvrte godine medijskih studija odlučuje za upisivanje mastera, kako bi imali još godinu dana da razmisle gde da traže posao, mali broj njih navodi da već volontira u tradicionalnim medijima ili piše za sajtove na internetu.
U značajnoj manjini su studenti koji kažu da pored studiranja zarađuju od internet novinarstva i blogova. Kreatorka sadržaja bloga o ženskom tenisu Marija Zivlak je zahvaljujući svom blogu dobila šansu da piše za WTA i New York Times i ona smatra da blogovanje može da pomogne u budućem pronalaženju posla.
– Današnje vreme svima pruža priliku da putem interneta izgrade kredibilitet u određenoj oblasti, a kada takav autoritet steknete, svako će vas zaposliti, mada je velika verovatnoća da vam klasičan posao neće biti ni potreban jer ćete zarađivati dovoljno od sopstvenog biznisa, a to je po mom mišljenju svakako najbolja opcija – ističe Marija.
Razlog zašto studenti nisu zainteresovani za oblast kreiranja sadržaja na internetu je taj što nisu dovoljno informisani o prednostima ovakve postavke novinarske profesije navodi savetnik za poslovnu primenu internet Dragan Varagić i dodaje da ovaj posao traži značajnije više rada u radno vreme u odnosu na poslove iz oblasti klasičnog novinarstva.
– Sa jedne strane postoji sve manje klasičnih novinarskih poslova, a u isto vreme sve veće medijske kompanije traže osobe za kreiranje onlajn sadržaja. Radi se o istoj osnovi, ali je potrebna dodatna edukacija o tehnikama i načinima razmišljanja u kontekstu onlajn sadržaja – kaže Varagić.
Svake godine Medijske studije na Filozofskom fakultetu upiše oko 70 studenata. Odsek za medijske studije je prošle godine obeležio 10 godina postojanja. Šefica odseka Dubravka Valić Nedeljković navodi da su mogućnosti za zaposlenje diplomiranih studenata žurnalistike, u suštini, velike.
– To na prvi pogled izgleda dosta kontroverzan odgovor, međutim, ako vi pogledate da zaista svi oni koji su bili jako dobri i proaktivni tokom fakulteta, koji su se odlično pokazali na praksi, ti su relativno brzo našli posao. Problem Srbije je što nema kvalifikovane kadrove osnažene sa dobrim veštinama, sposobnostima, znanjem za posao, jer takvi kadrovi brzo nalaze posao – ističe Dubravka Valić Nedeljković.
Ona navodi primere studenata novinarstva koji su mogli da biraju između nekoliko poslova koji su im se nudili i u Novom Sadu i u Beogradu.
– Njima su se nudile šanse da rade ne na novinarskim poslovima, već na poslovima koji se tiču odnosa s javnošću, PR-a, analitičara medija. Konkurencija je velika i konkurencija traži kvalitet, što znači da, da li ćete se zaposliti ili nećete, to je lično pitanje.
Nema komentara