Trst, koji je za građane bivše Jugoslavije bio prestonica mesta za kupovinu i posle trodecenijskog vremenskog razmaka, on još uvek opravdava taj status, ali je i mnogo više od toga. Trst je sada moderan grad, univerzitetski i biznis centar kojem poseban šarm daje arhitektura iz doba Habzburške monarhije.
Posle Prvog svetskog rata pripao je Italiji, a posle Drugog neki su gotovo deceniju uzvikivali „Trst je naš“. Geografski, ipak, nikada nije bio, ali je od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa do raspada Jugoslavije bio naš najdraži, najbolji, najpouzdaniji prozor u zapadnjački svet mode i neprikosnovena prestonica šopinga. Tokom gotovo tri decenije čuvenih, pomalo ritualnih šoping tura, malo ko je sa torbama u rukama mogao da se bavi kulturno-istorijskim nasleđem ovog grada. I prava je šteta što su znamenitosti Trsta za mnogobrojne Jugoslovene ostale nepoznate i u senci šopinga.
Verovatno najpoznatija tršćanska građevina je dvorac Miramare, što u prevodu sa italijanskog znači pogled u more. Onako slikovito postavljen na steni iznad mora i okružen prekrasnim parkom, svakako zaslužuje posetu. Na obali tršćanskog zaliva, smešten je beli dvorac u kojem je užitak prošetati se velikim i pomno uređenim parkom unutar kojeg se nalaze umirujuće fontane, te uobičajene popratne zgrade, šetališta i štale.
Priča o Miramaru, koji je okružen prelepim parkom, priča je o tragičnim sudbinama i tužnim vremenima. Miramare je dvorac austrijskog nadvojvode Maksimilijana, i njegova sudbina odgovara sudbini njegovog graditelja. Maksimilijan je odlučio da se doseli ovde sa svojom ženom Šarlotom od Belgije. Međutim, kada je zamak završen, njemu je ponuđen presto Meksika, što je on prihvatio, tako da su nekoliko godina proveli u Meksiku, pre nego što su revolucionari ubili Maksimilijana 1865. godine. S obzirom da je Šarlota oslabila sa živcima, posle pogibije Maksimilijana, ona se vratila u svoju rodnu zemlju, pa je samim tim zamak ostao i neiskorišćen.
Puno detalja iz enterijera inspirisano je meksičkim simbolima i vojnim dekorom, a kao motiv dominira astečki orao. U parku, koji je remek-delo pejzažne arhitekture, mogu se naći biljke iz celog sveta. Sama građevina je najsjajniji predstavnik austrijskog klasicizma, a park je u dominantnom stilu, savršene geometrije, što je bilo u suprotnosti s dominantnim estetskim standardima tog doba i engleskim nepravilnim poludivljim parkovima koji su tada bili u modi.
U blizini dvorca nalazi se i njegova umanjena replika, Kasteleto, gde je Maksimilijan živeo dok radovi na Miramaru nisu bili gotovi. Za razliku od raskošnog Miramara, Kasteleto je bio jednostavno uređen u kombinaciji nemačkog i turskog stila. Danas je celi kompleks otvoren za javnost, a u parku se jednom godišnje izvodi muzički spektakl Sisi. Posle Maksimilijanove smrti dvorac je menjao brojne stanare. Do Prvog svetskog rata tu su odsedali članovi carske porodice Habzburg, ali niko od njih dovoljno dugo.
Kad je izbio rat, nameštaj iz dvorca prebačen je u Beč, da bi tek posle rata bilateralnim ugovorom između Austrije i Italije bio vraćen u dvorac. U toku rata dvorac je pretvoren u nacističku oficirsku školu, što ga je spaslo bombardovanja, jer je po prvobitnom planu trebalo da bude štab združene komande nemačke i italijanske vojske. Krajem rata dvorac je postao štab okupacionih snaga, prvo novozelandskih, zatim britanskih i na kraju američkih. Za vreme američke uprave Miramare je kompletno restauriran, a kada se vojska povukla, otvoren je za posetioce. I danas je Miramare dosta posećen, a turisti tu dolaze da vide potpuno očuvana umetnička dela iz XIX veka. Poseta parku dvorca je besplatna a ulaz u dvorac se naplaćuje.
Dvorac nikoga ne ostavlja ravnodušnim, već može samo očarati lepotom i pogledom na brojna umetnička dela. U dvorcu se nalazi muzej koji je otvoren za posetioce. Nameštaj, carski simboli, grbovi, bogate tapiserije u potpunosti su autentične pa daju kompletan uvid kakav je nekada bio njegov graditelj Maksimilijan. Posebno se izdvaja soba sa slikama italijanskog slikara Dell’Acque na kojima su oslikani detalji iz života Maksimilijana i istorija dvorca Miramare. Na cara je veliki utisak ostavila njegova služba u mornarici, jer su spavaća i radna soba uređene identično kao kabine iz ratne fregate Novara. Da li je u pitanju bila sudbina i nagoveštaj daljnjih događanja ili samo puka slučajnost budućih događaja vrlo verovatno nećemo saznati.
Ako imate dovoljno vremena u obilasku Italije, vredi pronaći i koji sat za obilazak dvorca. Tršćanskim zalivom može da se stigne i peške i prevozom, jer je od centra grada udaljen oko pet kilometara. Svakako ga vredi obići i sa njegovih terasa uživati u predivnom pogledu na more. Osim samoga dvorca i parka, zanimljiva su i šetališta koja ga okružuju, s kojih se, jednako kao i kod dvorca, pruža izvrstan pogled na Trst i okolinu.
Nema komentara