Sinoć je novosadski Kampus postao epicentar protesta zbog, kako studenti tvrde, kršenja autonomije univerziteta i policijske prisutnosti na Filozofskom fakultetu i Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje. Hiljade građana i građanki okupilo se od 19 časova, a okupljanje je kulminiralo sukobom s policijom, suzavcem i oklopnim vozilima. Demonstraciju su obeležile tenzija, strah, ali i trenuci otpora i solidarnosti među studentima i građanima.
Foto: Aleksandar Jovanović
Duž Bulevara Cara Lazara pružala se nepregledna masa ljudi koja je pištaljkama, bubnjevima i vuvuzelama pravila buku kao izraz nezadovoljstva. Štandovi sa bedževima i pištaljkama već su bili postavljeni, a prodavci su se nadali dobroj zaradi. Program je počeo šesnaestominutnom tišinom u znak sećanja na one koji su nedužno poginuli ispod nadstrešnice. Potpuna tišina, upaljene lampe na telefonima i jedini zvuk koji se čuje – krici vrana. Jato vrana kružilo je iznad okupljenih, proizvodeći gotovo sablasan ton. Kako legende i mitovi kažu, prisustvo vrana je loš znak. Da li je?
Počeo je i studentski program. Govorili su profesorka i studentkinja Filozofskog fakulteta, student Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, građanin iz novosadskog zbora, kao i radnici hitne pomoći koji su dobili otkaz jer su odbili pozive upućene na privatne brojeve telefona da dođu kao ispomoć u prostorije Srpske napredne stranke. Govor koji nikoga nije ostavio ravnodušnim bio je govor Dijane Hrke, majke jednog od poginulih mladića ispod nadstrešnice. Suze, bespomoćnost i nekontrolisane emocije bili su primetni među ljudima.
Program je završen, a među ljudima je odjekivalo pitanje: „Šta dalje?“ Jedna od studentkinja popela se na binu, uzela mikrofon i pozvala građane ispred Filozofskog fakulteta. Odjednom se pojavila odlučnost. Građani su vadili šlemove i maske iz torbi i stavljali ih na glave, dok su reke ljudi tekle ka ulici Doktora Zorana Đinđića. Kako su prilazili fakultetu, postajalo je sve jasnije: zgrada je puna policije. Čitaonica Filozofskog fakulteta postala je baza policije, gde su u potpunoj pripravnosti stajali s gas maskama. Nepregledna lavina ljudi i kordon policije na ulazu ostali su jedna od upečatljivijih scena večeri.
Foto: Jovan Pajić
Krenuli su neredi. Bes je rastao. Počelo je guranje sa policijom, letela je pirotehnika, metalni predmeti, kamenice, flaše. Prostor se naglo sužavao. Ulaz u Filozofski fakultet izgledao je kao grotlo, kao da nikada više neće povratiti sjaj obrazovne institucije kakva je bila. Ljudi su se komešali, zapaljene su baklje, a potom je ispaljen prvi suzavac.
Stampedo je počeo. Ljudi su neartikulisano trčali u više pravaca, većina ka Keju preko poljane ispred fakulteta. Mrak i strah – ljudi su se saplitali, padali, dok se oblak dima nadvijao nad građanima. Ispaljen je još jedan suzavac, pa još jedan, zatim još jedan. Pojavila su se oklopna policijska vozila za razbijanje demonstracija i krenula direktno na masu. Oblak suzavca bio je toliko gust da se više ništa nije videlo.
Građani su se masovno našli na Keju i kretali ka Štrandu, dok su se neki povukli ka Bulevaru Cara Lazara, a neki sklonili u Rektorat ili na Prirodno-matematički fakultet. Kampus je izgledao postapokaliptično. Okupljeni su se povukli, a oblaci suzavca, koji su otežavali disanje, širili su se čak do Varadinskog mosta. Dim je ispunio i ostale fakultete, kao i studentske domove u Kampusu.
%20(1).jpeg)
Foto: Marko Antić
Tokom potiskivanja građana na Bulevaru Cara Lazara, povređeno je nekoliko ljudi, uglavnom starijih. U isto vreme, fakulteti u Kampusu bili su opkoljeni policijom i nikome nije bio dozvoljen izlazak iz zgrada.
Kulminacija policijske okupacije Kampusa desila se oko ponoći, kada je policija zajedno sa rektorom Madićem i neobeleženim licima ušla u Rektorat, gde su se mahom nalazili pripadnici Prve pomoći. Policija je građane potisnula u amfiteatar i zabranila im izlazak. Uplašeni i zbunjeni, kretali su se u pravcu u kojem im je rečeno. Jednom studentu oduzet je telefon jer je pokušao da snima. Odjednom, uprkos strahu, među ljudima se probudila snaga bunta. Jedan od građana seo je za klavir u amfiteatru i počeo da svira pesmu „Pada vlada“. Ljudi su ustali i zapevali. Nada se vratila – bunt, uprkos svemu, nije bio ugašen. Nakon legitimisanja i zadržavanja, okupljeni u Rektoratu pušteni su nakon tri sata.
Policija je pokušala da uđe i u Prirodno-matematički fakultet, ali su ratni veterani napravili barikadu, spremni da ga odbrane. U tom trenutku dekan je izašao i odlučno rekao preko megafona da policija ovde nije dobrodošla i da ih niko nije zvao. Policija se povukla.
Sinoć je Kampus novosadskog univerziteta potpuno izobličio svoj dotadašnji izgled. Uplašeni ljudi i studenti koji trče u strahu za sopstvenu bezbednost, oklopna vozila koja potiskuju demonstrante, pirotehnika i nasilje, kao i gusti oblaci dima koji su se širili prostorom koji je nekada označavao mesto znanja i slobode misli – bile su scene koje Univerzitet u Novom Sadu nikada neće zaboraviti. One će zasigurno ući u istoriju.
Nema komentara