Redakcija Univerzitetskog odjeka je juče na svojoj Fejsbuk stranici održala petu lajv emisiju iz serijala „Odjekni” pod nazivom „Dok nas zakon ne rastavi“. O Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama i njegovom značaju, kao i o pravima LGBTI+ osoba razgovarali su direktor za Evropu Civil Rights Defenders i član organizacionog odbora Prajda Goran Miletić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić i docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i profesorka na predmetu Izveštavanje o drugom Smiljana Milinkov, dok je razgovor moderirala novinarka Irena Čučković.
Kako kaže advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić, osnovni problem i gorka pilula koju društvo odbija da proguta i prihvati jeste da je pre svega tradicionalnoj porodici potrebna određena rekonstrukcija.
„Naša porodica je ustrojena po principu ona da rađa, on da brani gde se striktno znaju postavljene rodne uloge iz kojih se teško istupa. Kada kažemo da će priznavanje nečijih prava ugroziti tradicionalnu porodicu treba da se zapitamo šta ona predstavlja i koliko je dobrog ili lošeg učinila u ovom društvu”, navela je Vasić i dodala da priznavanje nekome da postoji ne može da ugrozi nikoga drugog, kao i da bi Zakon, za koji će se glasati na sednici Narodne skupštine u maju, legalizovao već postojeće stanje i rešio ogromnu pravnu prazninu koja postoji.
Član organizacionog odbora Prajda Goran Miletić istakao je da je cela logika donošenja Zakona o istopolnim zajednicama i ideja koju je imao Evropski sud za ljudska prava kada je zahtevao od država članica da definišu pravni položaj ovih zajednica, jeste da se regulišu sve situacije do kojih može da se dođe u praksi.
„Tu se javlja ceo spektar problema počevši od zajedničke imovine, zatim problem zdravstvene zaštite i penzionog osiguranja, kao i problem posete bolnicama ili zatvorima. Ovim zakonom će biti omogućeno da dve osobe istog pola ostvaruju sva prava kao bilo koji drugi heterosekusualni par”, naglasio je Miletić i dodao da je za sprovođenje Zakona bitna sinergija preventivnih, represivnih i edukativnih metoda, jer su sve one podjednako važne.
Kako je u emisiji „Odjekni” izjavio Goran Miletić, u saradnji sa Nacionalnim demokratskim institutom i Vilijams institutom 2015. godine urađeno je najveće istraživanje na Balkanu vezano za LGBT zajednicu, a tokom prethodne godine je sprovedeno uže ispitivanje čiji je cilj bio poređenje mišljenja građana i odgovor na pitanje da li je došlo do nekih promena u njihovim stavovima. Po rečima Miletića, jedno od postavljenih pitanja bilo je i da li su LGBT osobe ravnopravni građani kao i svi ostali, te da je kada je reč o ovom primeru, ali i nizu drugih, u rasponu od pet godina procenat pozitivnih odgovora porastao sa 45 na 80 odsto. On ističe da je to dokaz da građani Srbije prepoznaju da postoje objektivni problemi i da je sada podrška mnogo veća, ali dodaje i da su samo dve zemlje na Balkanu zabeležile ovakav statistički skok, a to su Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov naglasila je da bi donošenje Zakona o istopolnim zajednicama bila jasna poruka da nema mesta diskriminaciji i da svi građani treba da imaju jednaka prava. Ona je i podvukla da mediji ipak nisu odigrali pravu ulogu u ovom procesu.
„Nažalost, mediji se više bave senzacijama i raspravama između različitih dominantnih mišljenja, a upravo bi oni trebalo da odigraju značajnu ulogu u tom približavanju. Empatija u medijima uglavnom nije na dnevnom redu jer to ne prodaje priču”, navela je Milinkov i dodala da se u medijima priča svela na debatu onih koji su protiv Zakona jer bi on predstavljao kršenje Ustava, a da se nigde ne provlači teza da je upravo Ustav taj koji je zastareo i kontradiktoran u mnogim stvarima i da njega moramo da menjamo, a ne da mu prilagođavamo zakone koje tek sada donosimo.
Da je novi zakon neophodan, ali i da bi se mnogo toga postiglo na polju borbe za jednakost kada bi se dosledno primenjivalo ono što već postoji od zakona, složila se Vasić, i dodala da je stoga važno dosledno primenjivati već postojeće propise.
„Mi imamo Zakon o zabrani diskriminacije, imamo Ustav, imamo Krivični zakonik, ali nemamo sprovođenje zakona. Mi nemamo poštovanje prava žrtava pred sudom i drugim pravosudnim institucijama, nemamo zaštitu koju nam garantuje zakon sproveden u praksi. Zato je važno da svi koji primenjuju Zakon o istopolnim zajednicama budu senzibilisani za ove teme da bi mogli da ga primene na način koji je adekvatan”, rekla je Vasić i podvukla da su prava LGBT zajednice Ustavom garantovana prava, jer postoji propisana zabrana diskriminacije, ali da je donošenje ovog zakona ipak važno kako bi se uklonio veliki jaz koji i dalje postoji između jednih i drugih.
Ključ promena je u edukaciji, složili su se gosti emisije „Odjekni”, a Milinkov je zaključila da je obrazovanje ogroman resurs koji se kod nas ne koristi dovoljno, osim u nekim sporadičnim slučajevima i na individualnom nivou kada prosvetni radnici imaju svest i kada tu svest šire. Miletić je dodao da se usvajanje Zakona plasira kao katastrofa, a da se na dan kada počne primena tog zakona ništa bitno neće promeniti u Srbiji, te da će jedna grupa ljudi i dalje ostati nevidljiva, diskriminisana i izložena nasilju. Uz prisećanje na 2009. godinu i polemiku oko donošenja Zakona o diskriminaciji na koji se danas često poziva, on je zaključio da ostaje nada se da se istorija neće ponoviti, da neće biti iznenađenja i nepredviđenih okolnosti i da je Srbija dvanaest godina kasnije zrelija u tom pogledu.
Nema komentara