Manifestacija Dan paukova održana je juče u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu u organizaciji udruženja Paukovi Srbije.
Photo: Miloš Krstić
U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode ukrašenom dekorativnim paučjim mrežama i balonima u obliku paukova održan je drugi Dan paukova koji, prema rečima predsednice udruženja Paukovi Srbije Gordane Grbić, za cilj ima razbijanje predrasuda o ovom tipu zglavkara:
- Kada smo 2016. godine podigli sajt Paukovi Srbije tada su počeli da me kontaktiraju ljudi putem mejla i pitaju: „Koja je ovo vrsta, koja je ono vrsta? Je ľ ovo opasno, je ľ ono opasno?“. Kada smo napravili prvi Dan Paukova isto su počeli ljudi da pišu, da traže informacije, da se interesuju, tako da mislim da polako, korak po korak, menjamo stav ljudi prema paukovima– rekla je Gordana Grbić za Univerzitetski odjek.
Predavači iz Engleske, Hrvatske i Srbije su prisutnima približili i demistifikovali svet paukova. Viša kustoskinja pirodnjačkog muzeja u Londonu Žan Bekaloni predstavila je načine udvaranja paukova, poput plesa, donošenja poklona i ostavljanja mirisa, kako se odvija parenje kod različitih vrsta kao i na koje načine se ženke paukova brinu o mladima.
Jedan od osnivača udruženja Paukovi Srbije Igor Gajić predavao je o načinima kamuflaže i mimikrije kod paukova, a o tome da li su paukovi i njihov otrov opasni po ljude i zašto ne treba da se plašimo paukova govorio je arahnolog zaposlen u hrvatskom Državnom zavodu za zaštitu okoline Luka Katušič:
- Iako je 99 procenata paukova otrovna, samo je mali broj otrovan za ljude. Svega 0,1 posto vrsta može da izazove smrt kod ljudi. Znači opasnost od paukova je izuzetno mala. Najopasnija vrsta paukova u našoj regiji je crna udovica, ali je smrt veoma retka i ukupno se dva slučaja spominju u novije vreme – kazao je Luka Katuušić i dodao da je protivotrov učinkovit već nakon nekoliko sati, i da je moguće opraviti se i bez njega, ali znatno sporije.
Photo: Miloš Krstić
Zatim je hrvatska naučnica Marina Pavlek sa Instituta Ruđer Bošković u Zagrebu pričala o pećinskim paukovima, kako se oni razlikuju u odnosu na terestrijalne vrste, i o načinima na koji su se oni i druge životinjske vrste prilagodile životu u takvim uslovima.
Gordana Grbić je takođe održala predavanje na kom predstavila legendu o tarantuli, koja je zbog nedovoljnog znanja nekadašnjih stanovnika italijanskog grada Taranto, terala ujedene stanovnike da manično plešu i po nekoliko dana, kako bi otklonili simptome ujeda. Ples tarantela i melodija koji su nastali iz ovog načina lečenja su postali tradicionalni ples u modernoj Italiji.
Grbićeva je za Univerzitetski odjek izrazila zadovoljstvo zbog uspešno održane manifestacije, ali se takođe osvrnula na problem u vezi sa organizacijom:
- Meni je jako drago što smo uspeli da organizujemo ovaj događaj, s obzirom da je bilo poprilično velikih problema, jer država nije spremna da pruži pomoć ovakvim manifestacijama, ali smo ipak uspeli da sakupimo novac i sve odradimo. Drago mi je što je festival dobio međunarodni karakter, jer smo imali kako naše, tako i predavače iz inostranstva – rekla je Grbić.
Photo: Miloš Krstić
Ansambl KEC Muzički Atelje je nakon predavanja o taranteli odsvirao ovu tradicionalnu melodiju, dok su prisutni mogli da se posluže koktelima i kolačićima dekorisanim motivima paukova. Takođe se mogla videti izložba likovnih i pesničkih radova učenika osnovnih škola iz Srbije i regiona. Nagrađeni učenici su pročitali svoje pesme, a prisutni osnovci su mogli da učestvuju u radionici pravljenja papirnog mozaika u obliku pauka, dok su pored njih bile izložene tri vrste južnoameričkih tarantula.
Nema komentara