Novi talas alternativne muzike

autor: Bogdan Janković 336 pregleda 1

U eri hiperprodukcije dominira pojednostavljena muzika od nekoliko tonova, pevljivim refrenom i lirikom o prizemnim i prolaznim temama koja traje koliko i prosečnom pušaču boks cigareta. Ipak, polako i sigurno isplivava pravac koji je uspeo da se odupre komercijalnim zahtevima izdavačkih kuća i postane nova nada ljubitelja rokenrola – stoner.

Photo: mysleepingkarma.de

Teško je uže definisati žanr koji, poput ovog, predstavlja fuziju dum metala, uz grubu distorziju bas gitare, deonica psihodeličnog roka i tematike koja varira u zavisnosti od benda. Međutim, ta nemogućnost stavljanja jasnih okvira na ovaj pravac razlog je zašto se na svirkama popularnih stoner sastava mogu naći i pedesetogodišnji bračni parovi u majicama hevi metal grupa, ali i srednjoškolci s dredovima i širokom odećom.

Kada se na to doda eksperimentisanje sa ostalim žanrovima i upotreba tradicionalnih instrumenata kod pojedinih bendova, poput grčkog kavala kod benda Villagers of Ioanina City, pa sve do indijskog sitara kod Samsara Blues Experiment, jasno je zašto stoner predstavlja novinu na svetskoj rok i metal sceni.

Rok kritičar i dugogodišnji novinar radio stanice Beograd 202 Vlada Janković Džet smatra da je stoner inovacija pre svega u hevi metal svetu, te da su specijalizovane radijske emisije šansa za ovaj zvuk.

– Ovaj žanr može da pojača interesovanje za malo „masniju“muziku jer je ceo metal, u koji spada i taj stoner, devoluirao, pošto sve zvuči isto. Oni su neke stvari malo promenili i napravili nov zvuk, regrutuju nove slušaoce i mislim da je šansa za tu vrstu „pucačke“ muzike upravo taj pravac. Radijski gledano, to je malo preoštra muzika za svakodnevnu upotrebu, s te strane teško da će uspeti. S druge strane, ako mu se da malo prostora i naprave se neke specijalne ili redovne emisije, onda može imati šansu – kaže Janković i dodaje da broj slušalaca stonera nije zanemarljiv.

Koreni modernog stoner zvuka dosežu do početka devedesetih godina prošlog veka, kada je 1992. američki bend Kyuss objavio svoj drugi album Blues for the Red Sun. Te iste godine, Sleep, takođe iz SAD-a, izdao je Sleep's Holy Mountain i taj trenutak označiće prekretnicu za dalji razvoj ove vrste muzike.

Njihov uspeh inspirisao je mnoge kalifornijske bendove i ekspanziju Palm Dezert scene, odakle su i Fu Manchu i Queens of the Stone Age. Ironično, Kvinsi, prvi mejnstrim bend, ogradio se od etikete pravca kojem pripada, preferirajući termin „dezert rok“.

Nepunih deset godina nije se mnogo toga događalo, sve dok nije naišao novi talas kvalitetnih sastava. Ipak, ovog puta oni nisu dolazili sa druge strane Atlantika, već iz jedne od kolevki civilizacije – Grčke.

Vokalista i basista grčkog Naxatras Džon Vagenas smatra da je do toga došlo zbog ekonomske krize, ali i činjenice da Grčka nikada nije imala ništa slično ovoj sceni.

– Celu stvar u Grčkoj započelo je nekoliko bendova devedesetih, od kojih je najistaknutiji Nightstalker. Tada je sve to bilo mnogo više u „podzemlju“. Na početku ove decenije, odjednom su bendovi poput Planet of Zeus i 1000mods dobili na publicitetu iako su postojali godinama unazad, ali su kroz hiljade ubistvenih nastupa uspeli su da se probiju u širi auditorijum.

Photo: Fejsbuk stranica Planet of Zeus

– Mislim da je glavni razlog bio to što ovde nije postojalo ništa pre toga, osim nekoliko dobrih metal bendova. Mogla se čuti samo grčka „treš“ muzika, rokenrola nije bilo uopšte. To, kao i ekonomska kriza koja je naterala sve više bendova da se fokusiraju na svoju stvar, ne mareći za finansijski faktor. Svi mi bili smo ohrabreni ovom scenom i sve je veći broj bendova nailazio, svi sa svojim jedinstvenim stilovima, tako da se sada Grčka smatra jednom od najboljih zemalja za rok muziku – objašnjava Vagenas.

Iako se nedaleko od Srbije odvija „eksplozija“ ovog zvuka, kako je naziva Vlada Janković Džet, i iako se po broju prodatih karata na koncertima stvara iluzija da „nije sve tako sivo“ na srpskoj sceni, ona zaostaje za ostatkom sveta po broju afirmisanih bendova. Tome u prilog govori i podatak da većina novosadskih studenata nije čula za stoner, sudeći po podacima ankete.

Prema rečima gitariste novosadskih bendova Wolfram i Stiff Buscemi, Branislava Božanića, to što ovdašnja javnost nije pravovremeno informisana o novim muzičkim trendovima nije ništa novo.

– Neminovno je da je stoner sve popularniji i kod nas, a to što se malo kasnije razvija nije ništa čudno, jer je kod nas to „zaostajanje“ prisutno u svim mogućim sferama, i to je okej. Ne može nešto što je kržljalo decenijama tako lako da se oporavi. Prvenstveno mislim na kulturu koja je skoro uvek najbolje ogledalo stanja u nekoj zemlji – kaže Božanić i naglašava da loši uslovi u kojima srpski sastavi stvaraju ne smeju biti izgovor.

Budućnost pravca koji se ni na koji način ne može uporediti sa svojim rokenrol prethodnicima nije u potpunosti predvidiva. Da li će on povratiti publiku zvuku gitare i bubnja i stvoriti izvesne promene u društvu, poput panka ili hevi metala, pitanje je koje može biti značajno sociolozima ili, jednog dana, istoričarima. Međutim, običnom ljubitelju tvrđeg zvuka to je potpuno irelevantno.

Dokle god je onih koji u brzini današnjice zastanu i posvete se muzici koju stvaraju, na način „umetnost radi umetnosti“, ona će doći do uha određenog broja slušalaca i barem ih na trenutak osloboditi ovozemaljskih briga, a upravo je to srž rokenrola.

1 Komentar

  • Gravatar Image

    Ovakvih tekstova srpskom novinarstvu treba vise. Konacno nesto sto moze zainteresovati citaoce svih profila. Dovoljno sirovo za pripadnike underground scene, ali opet prezvakano i za stariju populaciju i pripadnike ostalih zanrova muzike. Sve pohvale autoru!

Napišite komentar