Mladi kantautor Ivan Jegdić održaće svoj prvi veliki beogradski koncert u petak, 6. marta u Kulturnom centru Božidarac. Jegdić će nastupati sa svojim bendom, a gosti koncerta biće Svoji iz Bosne i Hercegovine, Sizip i Kobrica.
Foto: Andrija Radojević
Ivan Jegdić svoje prve korake u muzičkoj karijeri pravi u Knez Mihailovoj, gde nesebično sa prolaznicima deli svoj talenat. Neki ga se možda sećaju i iz jednog takmičenja talenata u kojem je stigao do polufinala. Iskrenom emocijom, specifičnim tekstovima i autentičnim glasom osvojio je svoju publiku.
Slušajući tvoje pesme ne mogu da ne primetim da skoro nijedna ne pripada samo jednom žanru, uvek je neka kombinacija više žanrova. Pa me zanima da li ti težiš nekom određenom žanru i kako uspevaš da ne zalutaš u sadašnji trend i ostaneš dosledan svom stilu?
– Ne idem svesno ka nekom žanru, već smatram da svaka pesma mora da se prilagodi emociji koju nosi, isto kao što ne postoje dva ista otiska prsta u svetu, tako treba da bude i sa pesmama. Trend me, pogotovo kod nas, ne privlači, tako da ni na koji način ne želim da moja muzika liči na to.
Bolji čovek je tvoja najpoznatija pesma, čime misliš da si privukao publiku? I kako se postaje bolji čovek?
– Mislim da se publika zalepila za iskrenu emociju. Nisam tehnički najpotkovaniji pevač, još manje gitarista, ali osećam sve što otpevam i odsviram, a to je, po meni, i bitnije od tehnike. Bolji čovek postaješ kad prođeš kroz negativna iskustva, ali si na kraju dana zadovoljan sobom i svojim postupcima i pomažeš drugima da ne prođu kroz to.
Tvoji tekstovi se razlikuju od onih na koje smo se danas navikli. Da li je po tebi bitnije da se kroz pesmu obrađuju teme poput problema sa kojima se susreće svaki pojedinac ili je ipak muzika tu da zabavlja i bude izduvni ventil?
– Treba nam i jedno i drugo. Nekad bih samo neobavezno đuskao, nekad bih plakao. Samo je pitanje za šta će se ko opredeliti. Lično više volim da se posle mojih pesama čovek zapita o nekim negativnim stvarima i da mu moja pesma bar malo pomogne.
Kada smo bili mali svi smo imali nekog uzora. Kako gledaš na to da si verovatno sada ti uzor nekim klincima, šta je najbitnija poruka koju želiš da preneseš kroz svoju muziku i šta ti je najbitnije da oni primete kod tebe?
– Neverovatno je kada uznapreduješ toliko da ljudi žele sliku s tobom posle svirke ili da dobiješ kilometarsku poruku od fana zašto toliko voli tvoj rad. Možda i dalje nisam svestan koliko je to velika stvar. Što se tiče muzike, ona ne nosi poruku, već je tu kao svet za sebe, ali neki lepši svet u kome nađeš izlaz iz svakodnevnih problema.
U čemu ti nalazis inspiraciju? Imaš li uzore i veruješ li u idole?
– Idol je prejaka reč i ne bi trebalo da imaš idola. Inspiracija je bukvalno sve što me okružuje, što vidim i ne vidim i sve što imam i nemam. Što se tiče uzora, u nekom muzičkom smislu, teško je izdvojiti jednog, ali ako baš moram, neka bude Šobić.
Koja je tvoja zona komfora?
– Menja se s vremenom. U nekim svakodnevnim situacijama se jako uspaničim, ali mi je muzika pomogla da izađem iz zone komfora. Do pre dve-tri godine nisam mogao da zamislim da ću bez treme nastupati pred stotinama ljudi, ali kad jednom probiješ barijeru koju sebi nametneš, posle je sve lakše.
Uskoro će se održati tvoj prvi veliki koncert u Božidarcu, 6.marta. Imaš li tremu, i kakva su ti očekivanja? Šta si pripremio za publiku?
– Tremu nemam, samo jedva čekam. Publika može da očekuje emotivan nastup i lo fi hip hop chill beats to study and relax to atmosferu uživo.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
– Uveliko se radi na produkciji novih pesama, biće nastupa po Srbiji i regionu, a ako bog da i album na leto.
Nema komentara