Jezički mikroskop: Pismenost ne čini čoveka

autor: Stefan Janjić 45 pregleda 0

„Ako bi EU odlučila da Srbiju primi bez Kosova, to bi značilo da Srbiju uopšte ni ne želi“, izjavio je predsednik Nikolić za bečki dnevnik „Prese“. Kraj navedenog izvoda trebalo bi da glasi „to bi značilo da Srbiju uopšte i ne želi“, ali greška nije do predsednika (možda je razgovor vodio na nemačkom jeziku), već do Tanjuga koji je intervju preveo i preneo.

Na ovu grešku svakodnevno nailazimo: „Protivnik [je] naučio da se valja u blatu i iz njega na čistac ni ne planira da izlazi” (Danas), „Za sistem koji nije menjan već 60 godina ni ne može da se kaže da je zakazao“ (RTV), „Fotograf koji ni ne živi na Sajlovu je sebe dobro obezbedio“ (Blic), „Neobavezno ćeretanje u kojem se od silne 'opuštencije' na kraju ništa bitno ni ne kaže“ (Vreme)...

Pravilo je veoma jednostavno, a pomalo podseća na eksplozivnu hemijsku reakciju: veznik „NI“ u kontaktu sa „NE“ postaje „I“. U skladu sa tim, ispravno bi bilo jedino „na čistac i ne planira da izlazi“, „i ne može da se kaže da je zakazao“, „fotograf koji i ne živi na Sajlovu“ i „na kraju [se] ništa bitno i ne kaže“.

Mnogo veće muke zadaje pravilo kojeg smo se dotakli prošle nedelje, pomenuvši jezički loše skovan (ali u kontekstu umetničke slobode dopušten) naziv benda Ničim izazvan. U srpskom jeziku, za razliku od engleskog, primenjujemo dvostruku negaciju.  „Nemam nikog svog“ svakako ne znači (sistemom minus i minus daju plus) - „Imam nekog svog“. Zato nećemo reći nikad prežaljeni otac, već nikad neprežaljeni otac; umesto nikad zaboravljeni događaj reći ćemo  nikad nezaboravljeni događaj; za rat nećemo tvrditi da je ničim izazvan, već ničim neizazvan. Ako ste i dalje sumnjičavi, znajte da su oblike koje smo ovde naveli kao ispravne koristili i književnici poput Ive Andrića i Isidore Sekulić.

Na kraju, priznajmo: možda je previše sitničavo baviti se finesama u oblasti negacija ako uzmemo u obzir da mnogi neznaju ni osnovna pravila, a pritom se nestide da svoje ne znanje svakodnevno prikazuju na društvenim mrežama, ni neobazirući se na činjenicu da se sa ničim ne predstavljamo tako jasno kao svojom pismenošću. Nepoznati autor se dosetio da na poslovicu „Odelo ne čini čoveka“ doda opasku „ali čini gospodina“. Isto je i sa jezičkom kulturom.

Nema komentara

  • Gravatar Image

    odličan tekst!
    samo mala ispravka - nećemo reći "Knjiga Ive Andrića", već "Knjiga Iva Andrića", genitiv jednine pogrešan, ali svakom se dešava :)

  • Gravatar Image

    Hvala! Gentiv imena Ivo nije pogrešno napisan. Pogledajte Pravopis Matice srpske (izdanje iz 2011, stranica 325) - dozvoljena su oba oblika. :)

  • Gravatar Image

    Evo i mišljenja Ivana Klajna:

    "Što se tiče Đure, Jove i Vlade, njih bi gramatičari nazvali dvosložnim hipokoristicima od muških imena, s dugouzlaznim akcentom, i dodali bi još mnoštvo sličnih primera (Pera, Ljuba, Bora, Iva, Sima, Laza, Boža, Ćira, Tasa, Vasa, Mata, Steva i tako dalje, uključujući i poneko danas politizirano ime kao što su Sloba ili Voja). Oni tako glase u ekavskim krajevima, gde se menjaju kao imenice ženskog roda (ali je za većinu od njih sasvim jasno na koji se pol odnose). U ijekavskim krajevima ova ista imena imaju nastavak - o i promenu po muškom rodu (Đuro, od Đura, pišem Đuru, Đurov), kako ih je upotrebljavao i Vuk.

    Mešavina jedne i druge promene javlja se u Hrvatskoj, gde je završetak nominativa na - o (Đuro), ali su ostali padeži po ženskom rodu (od Đure, pišem Đuri, Đurin). Tako menjamo i ime Ivo (Andrić: Ive Andrića, Ivi Andriću). Takva promena odavno je ustaljena, nemamo razloga da je menjamo, niti se na osnovu padeških nastavaka mogu izvlačiti bilo kakvi zaključci o eventualnom “srpstvu” ili “hrvatstvu” jedinog jugoslovenskog nobelovca."

Napišite komentar


;