Film Zaspanka za vojnike reditelja Predraga Antonijevića govori o učešću srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a premijerno je prikazan početkom novembra u Beogradu i Novom Sadu. U prvom planu nisu same bitke, već priče ljudi koji su pogođeni ratom i koji učestvuju u njemu.
Glavnu ulogu u filmu Zaspanka za vojnike tumači mladi glumac Marko Vasiljević iz Vrbasa, kojem je ovo filmski debi. On tumači lik mladog profesora biologije i učesnika u Prvom svetskom ratu Stevana Jakovljevića, koji nakon 15 godina obilazi spomen-kosturnicu u selu u kojem je bio sa svojom baterijom. Tu sreće svog komandanta sa kojim se priseća ratnih dešavanja. U ovom filmu čitavu priču nosi mala grupa ljudi koja se zatekla na jednom bojnom polju. Ti obični ljudi, zahvaljujući svojoj hrabrosti, postaju heroji i oživljavaju sećanje na pola miliona poginulih srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu.
U intervjuu za Odjek, Vasiljević govori o značaju ovog filma koji bi mlade generacije trebalo da zainteresuje za Prvi svetski rat i za učešće srpske vojske, kao i o tome koliko je teško mladim glumcima koji nisu iz Beograda da dobiju značajne uloge i budu primećeni.
Ovo je tvoj prvi veliki filmski zadatak, kako si se pripremao za ulogu Stevana Jakovljevića?
– Prvi put sam dobio ovakvu ulogu i ja, kao mladi glumac, nemam definiciju po kojoj se pravi neki lik. Stevan Jakovljević i ja imamo dosta sličnih osobina, i zbog toga mi je bilo lako da pronađem sebe u njemu. On je imao 25 godina kada je otišao u rat, baš kao i ja u trenutku snimanja filma. Predivna stvar je što sam imao zadatak da naučim da jašem. Često me drugi pitaju da li mi je bilo naporno, a ja im odgovorim da sam imao obezbeđen prevoz i svakodnevno jahanje dve nedelje, potpuno besplatno! To je možda nešto najdivnije što sam radio u poslednjih godinu dana. I dan-danas jašem i mnogo sam napredovao.
Rekao si da ti je Nebojša Glogovac jedan od najvećih glumačkih uzora. Kako je bilo sarađivati sa njim?
– U filmu nije trebalo da igra Nebojša Glogovac nego Aleksandar Berček. Kada mi je asistentkinja režije na filmu rekla da će ipak igrati Glogovac, bio sam presrećan. Naravno, uz dužno poštovanje prema Aleksandru koji je divan glumac i sa kojim bih sada možda i najviše želeo da igram. Glogovac je oduvek bio moj uzor. Ipak, asistentkinja režije mi je rekla: „Nemoj da se raduješ. Sa Aleksandrom možda nećeš više imati priliku da igraš, a sa Glogovcem ćeš sigurno imati“, ne znajući da će se desiti ono što se nažalost desilo. Imao sam priliku da razgovaram sa njim tokom snimanja i shvatio sam da je najveći, jer je najskromniji.
Uzimajući u obzir da se Zaspanka za vojnike bavi temom rata, zašto je važno da mladi ljudi pogledaju ovaj film?
– Zato što malo ljudi zna sve ono što bi svi trebalo da znamo o Prvom svetskom ratu. Ja prvi nisam pročitao Srpsku trilogiju, niti sam znao ko je Stevan Jakovljević dok nisam dobio ulogu. To je možda moje neznanje, ali ni u školi nismo učili o tome, što je potpuno pogrešno. Prvi svetski rat je najsvetliji trenutak u istoriji srpskog naroda. Kada su srpski vojnici oslobađali Srbiju, toliko su jurišali da francuski konjanici nisu mogli da ih stignu. Francuska u svojim udžbenicima više izučava Prvi svetski rat i ulogu Srbije u njemu od nas, što je sramotno. Ako treba nečim da se ponosimo, to je Prvi svetski rat. Svi se bavimo nekim drugim temama, a ne vraćamo se onome čemu bi trebalo da se vraćamo.
Koliko je teško mladim glumcima koji nisu iz Beograda da dobiju ulogu u filmovima i serijama visoke produkcije?
– Možda je malo nezahvalno da pričam iz svog ugla jer sam imao tu sreću da sam dobio svoju šansu. Jako je teško, jer je sve u Beogradu i uglavnom su oni koji snimaju jedni te isti. Ja imam mnogo divnih kolega u Novom Sadu koji su veliki glumci, ali niko ne zna za njih. To je veliki problem. Čak ne mogu reći da ne dobijaju svoju šansu, nego niko ne zna ni da oni postoje. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu je dobra škola, ali je isto tako dobra i Akademija umetnosti u Novom Sadu. Beogradski glumci počnu da snimaju dosta rano i nažalost skrenu sa svog puta. Oni postanu zvezde i malo se uobraze, a to im uopšte ne priliči. Gluma je plemenita profesija i treba drugačije da joj se pristupi.
Gde te publika može gledati u skorijoj budućnosti?
– Od dvanaestog novembra počinje treća sezona serije Ubice mog oca u kojoj tumačim lik inspektora Gorana Dragojevića. Za sada nemam ništa dalje u planu. Nadam se da će se to uskoro promeniti.
Nema komentara