Ilustratorka Javorka Đurić, na Instagramu poznatija kao maple.things, veoma brzo je stekla popularnost deleći svoje ilustracije na pomenutoj socijalnoj mreži. Ilustrujući figure ljudi bez lica uz introspektivni tekst koji prati svaku ilustraciju, mahom posvećen ljudskoj svakodnevici, odnosno problemima, strahovima, nesigurnostima i željama koje ona donosi, Javorka je za kratak vremenski period razvila izrazito prepoznatljiv vizuelni identitet i postala jedna od vodećih ilustratorki na ovim prostorima čija stranica okuplja preko 38 hiljada ljudi.
Foto: Privatna arhiva
Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, a pored kreiranja sadržaja za profil maple.things, naslovljen po varijaciji njenog imena na engleskom jeziku, a nastao kao ilustratorkin odgovor na karantin i izolaciju tokom prvih talasa pandemije, usled njene potrebe za vizuelnim samoizražajem i komunikacijom sa onima do kojih njeni radovi dođu, Javorka se bavi i ilustrovanjem knjiških korica.
„Oduvek volim da crtam. To je jedina stvar u kojoj mogu da se izgubim satima bez potrebe da isključim telefon da me ne ometa, jer svakako tada ni ne posežem za njim. Imala sam veliku pauzu u crtanju. Tokom fakulteta i nekoliko godina rada u drugoj industriji nisam skoro ništa nacrtala. Mislim da sam verovatno bežala od crtanja i na neki način se sabotirala da bih se kaznila, jer ne radim ono što volim. Krajem 2019. godine, nakon što sam dala otkaz, ponovo sam se okrenula crtanju i odmah počela sa učenjem digitalne ilustracije i potrebnih alata“, kaže Javorka Đurić na početku razgovora za Univerzitetski odjek.
U svojim ilustracijama prikazujete ljude bez lica u svakodnevnim situacijama dodeljujući im određenu misao u formi ispisanog teksta. Zbog čega ste se odlučili na ovakav prikaz ljudi?
– Na svakoj ilustraciji prikazujem sebe ili delove sebe. Sve misli su moje misli, ne ilustrujem one koje čujem od drugih. Sve poruke su ogledalo mene, mojih briga, nesigurnosti, moje vezanosti za druge, slabosti, strahova, ljubavi prema partneru, drugarici i porodici, neispunjenih želja, besa zbog stvari koje su nam nametnute ili koje sami sebi nesvesno namećemo. To su misli koje su ili sveprisutne i stalne u mojoj glavi ili se javljaju u tačno određenim situacijama i znam kada da ih dočekam. Kako mi je to već previše razotkrivajuće, morala sam nekako da obezličim ilustracije i da ostavim drugima da u tim praznim licima pronađu sebe i ekspresije koje oni žele. Verujem da svi ta lica dovršavaju drugačije u svojim glavama.
Kako izgleda proces stvaranja jedne Mejpl ilustracije: gde počinje, a gde se završava?
– Najčešće mi prvo dođe misao koju osvestim i na osnovu nje zamišljam sliku, gestikulaciju i atmosferu koju želim da prikažem, a zatim pređem na tablet gde skiciram, crtam, biram boje, na kraju uvek naginjem ka istoj paleti i igram se. Ređe mi se dešava da mi neka slika izazove osećaj koji onda pretačem u misao koja je asocira, ali oba načina se dešavaju.
Foto: maple.things
Šta mislite da je dovelo do ovolike ekspanzije popularnosti ilustracije?
– Mislim da su ljudi sa pojavom Instagrama postali izloženiji mnoštvu vizuelnog sadržaja i da se ilustracija pokazala kao dobar i za oko prijatan način da se podele neke informacije, edukativne ili bilo koje druge vrste sa kojima se ljudi poistovećuju. Ilustratori i umetnici dobili su novi kanal i način da dođu do većeg broja ljudi, kako onih koji samo gledaju, tako i do onih koji uče ilustraciju i pronalaze svoj stil. Svakako da je danas, zahvaljujući socijalnim mrežama, lakše podeliti nešto što napraviš i dobiti instant povratnu reakciju od ljudi kojima se nešto više dopada, nešto manje, a sve to imaš i egzaktno kvatifikativno brojem pregleda, lajkova i deljenja. Iz toga svega učiš o komercijalnoj strani tog posla. Opet, postoji i negativna strana svega toga, a to je da ljudi isto tako lako mogu da ostave i negativne, nekonstruktivne komentare, a znam da mene to često poremeti i više nego što želim.
Vama lično je Instagram doneo određenu popularnost, gde se oko vašeg profila okupio izvestan broj pratilaca koji ne samo što pozitivno reaguju na vaše radove, već ističu i kako se poistovećuju sa pomenutim mislima koje na njima podelite, neretko naglašavajući da su nebrojeno puta i sami pomislili isto, ali da nisu bili u stanju da tako nešto izgovore naglas. Jeste li očekivali ovakvu reakciju publike na samom početku svog stvaralaštva ili ste pak imali bojazan da ljudi neće razumeti toliku emotivnu otvorenost i ogoljenost?
– Meni je to sve i dalje čudno i nadrealno, jer sam uvek sebe doživljavala pomalo neprilagođenom, socijalno anksioznom, preopterećenom svojom pojavom i time kako će me drugi poimati. Na početku sam delila misli koje su mi bile malo generalnije, ali sam se vremenom sve više otvarala, ali i shvatila kako tim mojim otvaranjem i reakcija ljudi na to postaje otvorenija, a kontakt sa njima bliskiji. Bliži smo nego što mislimo, samo nam je teže da o tome govorimo. Bila sam sigurna da se ljudi neće poistovetiti sa nekim stvarima o kojima sam govorila kroz svoje ilustracije, poput činjenice da imam anksioznost od igranja društvenih igara, jer su svi ljudi iz mog iskustva uzbuđeni tokom te aktivnosti, ali sam se prevarila. Izgleda da nisam toliko posebna.
Pokrenuli ste brojna pitanja zahvaljujući tekstovima koji čine deo svake ilustracije. Bavili ste se temama mentalnog zdravlja, anksioznosti, manjkom samopouzdanja, samoćom i uopšte različitim problemima, dilemama i nesigurnostima sa kojima se čovek svakodnevno susreće. Planirate li da se nekoj od tema posvetite podrobnije u budućnosti?
– Volela bih da se jednoj od spomenutih tema posvetim malo više u sklopu jednog svog ličnog, većeg projekta koji planiram, a za koji će mi trebati malo više vremena. Moraću još dublje da zaronim u sebe i da poradim malo i na svom pisanju, jer bih svakako i to uključila u projekat uz ilustracije.
Foto: maple.things
Počeli ste da se bavite i ilustracijom naslovnica knjiga radeći korice za ,,Teskobu večeri“ Marike Lukas Rejnefeld, ,,Ljudska posla“ Karin Tuil i ,,Ljubav je ta koju ne razumemo“ Barta Mujarta. Kako pristupate ilustraciji određenog naslova?
– Sve počinje od čitanja knjige i to radim jako sporo. Pažljivo čitam i obeležavam motive koji mi se učine zanimljivim i inspirativnim. Po završetku knjige prikupim zabeležene motive, razmišljam o njihovoj povezanosti, kombinacijama, asocijacijama, poruci, osećaju i knjizi generalno, a onda razvijam nekoliko koncepata kojima zatim dodajem i oduzimam različite elemente. Nijednu od knjiga koje sam do sada radila nisam sama birala, već su izdavači bili ti koji su me pitali. Rekli su mi da ih je mračna i depresivna ,,Teskoba večeri” podsetila na mene, a nakon toga sam dobila i poziv za knjigu ,,Ljubav je ta koju ne razumemo” koja ima sličnosti sa prethodnom knjigom koju sam pomenula, jer obe govore o disfunkcionalnim porodicama.
Svedoci smo vremena u kome se umetnost, kao i druge društvene pojave, usled pandemije preselila na internet. Mislite li da se može govoriti o digitalnoj umetnosti kao o zasebnoj kategoriji?
– Mislim da digitalna umetnost jeste posebna kategorija kada se gleda kriterijum lakoće i brzine deljivosti. Nema razlike u tome kako se procenjuje šta je dobra, a šta manje dobra umetnost, ali mislim da digitalnu umetnost karakteriše način na koji se konzumira i deli, kao i odsustvo fizičkog aspekta. Sada su se pojavili i načini pomoću kojih se približava tradicionalnoj umetnosti u smislu dodeljivanja vlasništva nad njom putem blokčejn tehnologije i NFT tokena, odnosno vida kripto valute koja, najjedostavnije govoreći, omogućava prodaju različitih umetničkih dela na sajtovima i medijima, što samim tim dovodi do promene načina na koji se digitalna umetnost prodaje i kupuje.
Digitalnih umetnika i stvaralaca je svakim danom sve više. Šta po vašem mišljenju jedan ilustrator mora da poseduje kako bi se mogao nazvati umetnikom i svojim radovima istakao u masi drugih koji se bave istim poslom?
– Ja samo mislim da sve što stvaramo mora da potekne iz iskrene potrebe i iskrenog osećanja, bilo da je u pitanju skulptura ili digitalna ilustracija. Naravno da treba da bude i ispraćeno vizualnim skladom koji nekada može da izgleda i kao haotični nesklad, ali koji iskreno komunicira i prenosi svoju ideju. Takođe, mislim da veliku ulogu verovatno igra i pričanje sopstvene priče, o tome ko ste, odakle dolazite i šta vas sve muči, što omogućava personifikaciju date umetnosti.
Nema komentara