Dobitnik pesničke povelje za specijalnu nagradu na manifestaciji „Bešenovska prinošenja“ i dobitnik zlatne povelje Beogradskog festivala pisaca za decu „Vitezovo proleće“ Marko Jovičić, pored objavljene zbrike pesama „Balade ljubavi“ najavljuje i drugu dugo očekivanu knjigu. Mladi pisac poezije smatra se jednim od najboljih pesnika u Srbiji. Zastupljen je u najznačajnim antologijama savremene srpske književnosti. Član je redakcije kniževnog časopisa za decu „Vitez“.
Photo: Privatna arhiva Marka Jovičića
Dobio si dve medalje na manifestacijama. Kako su one uticale dalje na tvoj rad?
Za mene, to je bio veliki podstrek, ali i obaveza. Zlatna povelja Beogradskog festivala pisaca za decu „Vitezovo proleće” uručena mi je pred više od 400 ljudi, na samoj promociji moje prve zbirke pesama u Temerinu, o kojoj se još uvek priča. Pre svega, bilo je to veliko iznenađenje. Pogotovo, što su tada potpisnici te nagrade bili naši najeminentniji pesnici, poput Dobrice Erića, Nedeljka Popadića... Tu je bio i tadašnji predsednik udruženja književnika Srbije, Radomir Andrić. Svaka nagrada, na neki način, uticala je na moje književno stvaralaštvo, ali nijedna kao ta prva, iako smatram da nagrade nisu pokazatelji nekog kvaliteta, meni su mnogo značile i uvek sam se trudio da ih oporavdam.
Objavio si knjigu "Balade ljubavi". Planiraš li novu knjigu uskoro? Radiš li na njoj?
„Balade ljubavi“ predstavljaju veliki uspeh za mene. Knjiga je izašla u izdanju izdavačke kuće „Vitez” iz Beograda, najviše zahvaljujući glavnom i odgovornom uredniku našeg najpopularnijeg časopisa za decu „Vitez”, velikom pesniku i mom dragom prijatelju Nedeljku Popadiću, koji mi je pružio neizmernu podršku. Spremao sam je nešto više od četiri godine, strpljivo čekao i eto, nisam ostao neprimećen. Naravno, obećao sam da ću nastaviti istim putem. Sada spremam novu zbirku pesama, tačnije završavam i nadam se da ću je uskoro objaviti. Jedva čekam.
Kako drugi mladi ljudi reaguju na poeziju?
Na moje veliko iznenađenje, dobro. Imam podršku, pre svega svoje porodice, ali i prijatelja s kojima živim i putujem. Često se jave, pišu mi, vole to što radim. Mnogo mi to znači. Sigurno je da mladi ljudi u Srbiji ne učestvuju dovoljno u kulturnom životu. Nekada nisu ni dovoljno informisani o njoj. Lično sam se uverio u to. Živimo u 21. veku u kome virtuelni svet sve više uzima maha, ali i pored svega toga, postoje mladi koji dolaze na kulturna dešavanja, slušaju poeziju koja je po mom mišljenju samo deo kulture.
Kada si počeo da pišeš poeziju?
Imao sam sedamnaest godina, ponekad ni sam ne mogu da verujem kako vreme brzo prolazi. Spontano sam počeo da izgovaram stihove, koje su moji drugovi pažljivo beležili. Bilo je to na planini Beljanici, tada nisam ni slutio da je to samo početak mog književnog stvaralaštva. Vremenom sam radio na sebi, dosta čitao, članstvo u velikoj Vitezovoj porodici pomoglo mi je da savladam početničke greške i da se još više afirmišem kao mlad pesnik. Učio sam od najboljih, svojih starijih kolega i svakim danom sve više napredovao, ali moram još mnogo da učim.
Čime te poezija privukla?
Poezija je dosta učinila za nas. Posebna je. Prosto privlači, nema tu neke logike. Ona je svuda. Imam osećaj da mi se sama nametnula. To je sada moj način života, živim za to. Privukla me je najviše slobodom izražavanja... U poeziji sam našao sve....
Naslov jedne tvoje pesme je "Tebi treba zabraniti ljubav". Kom čoveku treba zabraniti ljubav?
To je samo pesma. Jedan trenutak, sećam se napisao sam je na svom radnom mestu, prosto je izletela iz mene. Posle su me mnogi kritikovali kako treba da promenim naslov, ili da je uopšte ne objavljujem, dok su drugi pričali da je to nešto najlepše što sam napisao do sada. Ona je obična pesma, nista više. Svi imamo pravo na ljubav i nemamo pravo da je uskratimo nekome.
U medijima često umetnici, pesnici, glumci, generalno ljudi sa kulturne scene napomnju da kultura nije na zavidnom nivou i da joj dosta stvari nedostaje. Kako bi ti opisao kulturnu scenu kod nas trenutno?
Prvo uvek polazim od sebe. Trudim se koliko mogu, kako u svom mestu tako i u Srbiji. Kažu da je veliki uspeh zbir malog truda. Siguran sam da zajedno možemo mnogo više. Kulturna scena u Srbiji, trenutno je takva kakva je, nije loša, mada uvek može bolje. Možda joj nedostaje malo vise publike. Podrška države, njenih institucija, medijskih kuća, istaknutih pojedinaca i sigurno može da je podigne na viši nivo.
Koji "sastojci" su potrebni da bi napisao kvalitetnu pesmu?
Nema recepta. Dajem sve od sebe. Mnogi misle da je poeziju pisati lako, zapravo je to mnogo drugačije. Ponekad, ni sam ne znam šta je to što me toliko pokreće, ali uvek kažem hvala Bogu, to je njegov dar, a ja se trudim da ga iskoristim na najbolji mogući način.
Nema komentara