U naučno-istraživačkoj knjizi "Ja (ni)sam bot: Komentari čitalaca kao žanr participacije u digitalnom prostoru" koju je napisala Jelena Kleut, docentkinja na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, saznajemo detalje o istraživanjima komentara, o novinarima u digitalnom prostoru, kao i o percepciji digitalne publike.
Foto: Lična arhiva sagovornice
Jelena Kleut je prvobitno završila fakultet sa diplomom profesora engleskog jezika i književnosti, da bi se kasnije posvetila proučavanju komunikologije i tako stekla diplomu magistra, a zatim i doktora političkih nauka u polju komunikologije. Pored toga što je docentkinja na fakultetu, ona je izuzetno posvećena istraživačkom radu, te je tako i nastala knjiga "Ja (ni)sam bot: Komentari čitalaca kao žanr participacije u digitalnom prostoru".
– Knjiga nije samo o "botovima", ona je i o novinarima koji se susreću sa digitalnom publikom i o širim pitanjima građanskog učešća u javnoj sferi. Radi se o nizu prethodnih istraživanja u kojima sam sa kolegama i koleginicama analizirala komentare na informativnim portalima. Uvek se radilo o nekim aktuelnim temama – komentari na vesti o siromaštvu, EU integracijama ili protestima.
Da li možete da objasnite naslov knjige "Ja (ni)sam bot"?
– Kada kod nas kažete komentari na medijskim portalima, prvo što je ljudima na umu jesu "botovi". Međutim, nisu svi komentatori botovi, već postoje neki ljudi koji su pročitali vesti i žele o njima nešto da kažu. Nekada su nepristojni, nekada njihovi iskazi predstavljaju govor mržnje, ali su nekad i kreativni, duhoviti, s pravom ogorčeni ili ojađeni. Prvo lice jednine upotrebljeno u nazivu knjige trebalo bi da signalizira tu ideju da iza jednog dela komentara i dalje stoje ljudi koji osim lične satisfakcije nemaju drugih motiva da komentarišu vesti.
Koja je razlika između botova i trolova i kako ih možemo prepoznati?
– Botovi su jednostavniji ili složeniji programi koji imitiraju ljudsku komunikaciju, dok je ljude pravilnije nazvati trolovima. Deo trolova na internetu za motiv ima da se zabavi, dok su neki trolovi odista zli. Nije ih lako prepoznati, jer njihov uspeh zavisi od veštine mimikrije. Mogu da ih uoče sami mediji kada primete neuobičajene aktivnosti na svojim portalima i shodno tome oni mogu da prate IP adrese komentatora. Iz ugla običnih korisnika, botovski, to jest trolovski komentar često se prepoznaje kao preterano pozitivan odnos prema nekoj ličnosti ili (političkoj) organizaciji. I tu mislim da ulazimo u jedan problem, a to je da svaki izraz podrške, svaku pohvalu vidimo kao botovsku, dakle neiskrenu. Šta je tu problem? Prvo, to nam ne pomaže da sagledamo ono što se oko nas dešava. Na primer, neki misle da ne postoje ljudi koji iskreno podržavaju vladajuću stranku, koji se "bez sendviča" dive predsedniku, a to jednostavno nije tačno. Drugo, ljudi počinju da se ustručavaju da pruže podršku, posebno kada se radi o političarima, čak i šire političkim temama. Čini mi se da to nije dobro za komunikaciju u javnoj sferi.
Da li se putem komentara utiče na mišljenje ljudi ili se ipak stvara prostor za slične teme?
– Inostrana istraživanja pokazuju da komentari mogu da utiču na tumačenje i razumevanje vesti, ali ne u apsolutnom smislu. Zavisi o kakvim se vestima radi, o kakvim komentarima, i o kakvim već postojećim mišljenjima čitalaca. Analiza predstavljena u knjizi bavi se komentarima iz 2010. godine i komentarima iz 2017. godine. Čini mi se da se prostor za raznovrsna mišljenja u komentarima značajno suzio. Kada u komentarima nema puno suprotstavljenih mišljenja to ukazuje na to da je publika medija relativno homogena u pogledu stavova ili da moderatori deo komentara nisu odobrili. U oba slučaja, dobijate komentare koji su samo eho onoga što je napisano u vestima.
S obzirom da su komentari reakcija na već obrađenu temu, da li sam odabir teme možemo shvatiti kao neki vid manipulacije?
– Odabir teme ili postavljanje dnevnog reda je u rukama redakcija i medija i može biti manipulativno, ali ne uvek. Odabiranje tema je posledica toga što mediji nemaju neograničeni prostor, vreme i resurse da izveste baš o svemu. Zato moraju da biraju i to rade u odnosu na niz kriterijumima. To bi naravno trebalo da budu profesionalni kriterijumi, ali nekada nisu i tada se radi o manipulaciji.
Zašto je važno da postoji mogućnost pokretanja diskusije putem komentara?
– Prve redakcije koje su pokrenule sekcije sa komentarima su to uradile iz uverenja da građani imaju šta da kažu i da je uloga medija da obezbede forum u kojem će se različita mišljenja čuti. U vestima se mišljenja običnih ljudi retko čuju i komentari su bili viđeni kao prilika da se to ispravi. Mislim da ovi argumenti i dalje važe. Deo medija je uveo komentare videvši u njima priliku za zaradu. Ne direktno, već sa rezonom da komentari povećavaju saobraćaj na sajtu i da privlače čitaoce. Ti mediji su kasnije shvatili da održavanje sekcija sa komentarima nije baš jeftino, da kada povuku crtu nemaju zaradu i zato su neki od njih su odustali.
Zašto se ljudi ponašaju neučtivo i neuljudno u komentarima i da li je to posledica izloženosti većem broju lošijih vesti, odnosno medijskih atrakcija?
– Neki ljudi su jednostavno neučtivi i neuljudni i inače, pa su takvi i kada pišu komentare. Neki ljudi su bili učtiviji i uljudniji ranije, ali su se promenili usled izloženost javnom diskursu koji promoviše teške reči, odsustvo činjenica i argumenata, emotivni pristup, pa čak i govor mržnje. Ili drugim rečima – kod nas ni javne ličnosti nisu naročito učtive i uljudne u javnoj komunikaciji, i to šalje poruku građanima da je normalno, ako ne i poželjno, da i oni tako komuniciraju. Što se tiče loših vesti, zavisi kako ih razumemo. Ako pod lošim vestima razumemo vesti o negativnim pojavama, onda je razumljivo da je odgovor u komentarima srdit, ponekad i neučtiv. Ako pod lošim vestima mislimo na senzacionalističke natpise koji potpiruju najniže porive, onda možemo reći da su komentari ogledalo novinarskog rada. Na tabloidne medijske tekstove koji vređaju, omalovažavaju, koriste pogrdan jezik i tome slično, pristižu komentari koji su isti takvi.
Nema komentara