Radijski prilog za rad ,,Mentalno zdravlje ne isključuje prisustvo neprijatnih emocija”, autorke Jelene Božić, osvojio je nagradu u istoimenoj kategoriji na konkursu ,,Etičko izveštavanje medija o mentalnom zdravlju”. Konkurs je organizovan u okviru 7. Festivala mentalnog zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje i omladinskim savezom udruženja OPENS (Omladinska prestonica Evrope Novi Sad), a dodela nagrade se održala polovinom oktobra u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu.
Foto: Arhiva sagovornice
Jelena Božić, mlada novinarka i aktivistkinja, završila je novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radi u neprofitnoj organizaciji Kulturanova kao koordinatorka programa, a svoju ljubav prema radiju ipoljava radom u multimedilanoj platformi za mlade Javne medijske ustanove Vojvodine (Oradio RTV). Takođe, od ove godine je potpredsednica neprofitne organizacije Kulturanova, kao i direktorka festivala Tradicionalno akustičnog kompozitorskog takmičenja (TAKT Fest). Većinski se bavi temama koje se tiču mentalnog zdravlja, nasilja, manjina i ranjivih grupa, tačnije ljudskim pravima i rešavanjem istih. Zalaže se za poboljšanje položaja mladih i slobodu govora, smatra da su oni naša sadašnjost.
Šta za Vas predstavlja ova nagrada?
- Ja mislim da nagrade znaju da budu veliki podstrek za dalju karijeru, pogotovo ova nagrada za etičko izveštavanje medija o mentalnom zdravlju. Ona je vrlo važna jer o temama mentalnog zdravlja u ,,mejnstrim” medijima užasno izveštavaju, često su ljudi nakon takvog izveštavanja ponovo retraumatizovani, ne vodi se računa kome se obraćamo, na koji način i šta možemo da proizvedemo kod neke osobe. U tom smislu mi je bilo važno da je prepoznato da postoje mediji koji ovu temu normalizuju, ne ulaze u patologizaciju, ne osuđuju i prepoznaju da su teme mentalnog zdravlja jedne od najvažnijih, kojim trebamo da se bavimo. S jedne strane, znači mi zato što je prepoznato da u moru onih koji ne rade posao kako treba ima i nas koji to radimo. S druge strane drago mi je što sam dobila nagradu i od mladih ljudi koji su bili u žiriju i pošto je to moja ciljna grupa više mi znači, zato što je poruka koju sam ja htela da prenesem kroz ovu priču stigla do onih kojima je bila namenjena. Tako da kada te prepoznaju oni kojima se obraćaš to je podstrek da više budete profesionalniji.
Šta Vas je motivisalo da se prijavite za nagradni konkurs?
- Motivisala me je moja redakcija, okruženje u kojem radim, kada god je u pitanju neki konkurs zaista je lepo kada su tu kolege koje te podrže. Vetar u leđa je došao i od mojih urednika koji takođe prepoznaju da to što mi novinari radimo vredi i može biti priznato kroz neke nagrade, tako da motivacija su zapravo ljudi sa kojima radim.
S obzirom da se bavite ovom temom od početka Vaše karijere, da li su postojale neke prepreke?
- Ne, nisu postojale, ali na početku karijere itekako jesu. Sada već znam pristup ljudima, bavim se dugo tim temama i često se mladi ljudi neće odmah otvoriti. Sa mladim ljudima treba pričati na prvom mestu njihovim jezikom i onda nema tih prepreka, a na drugom mestu ih ne treba potcenjivati, onog trenutka kada mladi osete da ih ne smatrate ravnopravnim sagovornikom, naravno da se neće otvoriti. Meni je trebalo vremena da pristupim tako i nije moj rad isti na počeku novinarstva i sada, a to sve je edukacija o temi mentalnog zdravlja i moja želja da o mladim ljudima pričam upravo sa njima.
U Vašem radu pojavljuje se više sagovornika koji pričaju o očuvanju mentalnog zdravlja, koje su to metode koje im pomažu?
- To je zaista raznovrsno, ono što prvo moram da kažem je da iako je tema mentalnog zdravlja globalna i treba o njoj da se priča na svim nivoima, svakoj osobi treba pristupiti pojedinačno. Najveći stereotipi i predrasude su da ono što funkcioniše u nekoj grupi, funkcioniše kod svih, to nije tačno jer smo svi mi individue, pa tako na primer nekima pomaže pisanje dnevnika, nekima da budu sami, nekima da razgovaraju sa drugarima, nekima isključivo psihoterapije, neki razgovaraju sa ljudima koji su im bliski, ali ne sa porodicom, drugi to ipak rade sa porodicom. Dosta puta sam čula da slikaju, da se izražavaju kroz umetnost, stripove, neki drugi ventil i zato je veoma važno da pričamo.
Da li je teško izveštavati o mladim ljudima?
- Meni je to najlepša stvar, ja sam kroz aktivizam, treninge, Kulturanovu, radio posvetila svoj profesionalni život razvoju mladih ljudi, njihovoj edukaciji i rešavanju problema sa kojima se oni suočavaju. To su najdivniji i najiskreniji sagovornici, apelovala bih na sve koji u bilo kojoj sferi rade sa njima da ih ne potcenjuju. Mladi ljudi nisu naša budućnost, oni su naša sadašnjost.
Da li smatrate da podstičete mlade novinare da pišu o ovoj temi?
- Ja bih rekla da, mislim da se to posebno vidi u omladinskim medijima kojih ima mnogo i kvalitetni su, ne samo u Srbiji već u celom regionu, sa mnogo tih ljudi sam sarađivala i oni su, kao i ja, veliki pokretači pozitivnih društvenih tema, ne samo u oblasti mentalnog zdravlja. Kada vi u jednom trenutku napišete nešto što je drugačije i nudi rešenje, a ne diskriminiše, vidite da publika reauguje na to, kao što su slučaj ove nagrade ili mladi ljudi sa kojima pričamo, onda sagovornici, a i druge kolege shvataju da ne mora sve da bude senzacionalistički da bi se došlo do veće populacije. Profesionalni pristup sa iskrenom namerom je proces koji je mnogo sporiji, ali u svakom slučaju mnogo bolji i mislim da novinarstvo takvo i treba da bude.
Napomenuli ste da novinarstvo treba da ima profesionalni pristup, kakvo je stanje kod nas?
- Trenutno jako loše, nekoliko medija izveštava i razmišlja etički. Imamo mnogo tabloida koji ne pristupaju temama temeljno, profesionalno, previše se juri za pregledima, lajkovima i ne obraća pažnja na kvalitet i to nikako nije dobro. Ja mislim, da je važna uloga i ogromna odgovornost ljudi koji rade u medijima jer mi kreiramo stvarnost. Nažalost, mediji koji se ovim poslom bave profesionalno još uvek su u manjini i ne dolaze do izražaja od senzacionalizma i neprofesionalizma.
Nema komentara