Marko Matijević je didžej i muzički producent iz Novog Sada koji je trenutno na master studijama u Beču. Osnovne studije završio je upravo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, smer pedagogija, a trenutno na Univerzitetu u Beču sprema master iz oblasti nauke o obrazovanju.
Foto: Privatna arhiva
Marko je tokom svojih studija došao na ideju da razvije i patentira aplikaciju koja bi bila od velikog značaja za predmet književnost u svim srednjim školama na teritoriji bivše Jugoslavije. Upravo o ovom projektu Marko je pričao za Univerzitetski Odjek.
Šta je projekat “Jugoslawen”?
– Projekat “Jugoslawen” je u suštini jedno didaktičko sredstvo za nastavu u srednjim školama. Moja ideja je bila da, koristeći pametnu tehnologiju, omogućim učenicima srednjih škola na prostoru srpsko-hrvatskog govornog područja lakši način savladavanja lektire. Projekat je zapravo audio biblioteka koja bi trebala da sadrži sva propisana dela u školskim programima od prvog do četvrtog razreda srednjih škola u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Učenici bi bili u mogućnosti da skinu aplikaciju ili da posete vebsajt na kom bi imali audio biblioteku potpuno besplatno. Ona bi sadržala sva neophodna dela, a oni bi onda mogli da ih slušaju u formi audio knjige. Ideja, dakle, nije da se negira knjiga kao osnovno sredstvo, nego da se postavi jedna alternativa koja bi novijim generacijama lektiru predstavila na neki dopadljiviji način.
Šta te je motivisalo da pokreneš ovaj projekat?
– Ja sam napravio jednu veću pauzu između osnovih i master studija i onda sam upisao master studije u Beču, i prvo sam morao da naučim jezik kako bih mogao da pratim nastavu i dok sam učio jezik tokom četiri semestra, svaki profesor je koristio različite auditivne aplikacije koje su mi olakšavale učenje jezika. Takav sistem učenja se meni jako dopao, pogotovo jer do sada nisam imao dodira sa didaktičkim sredstvima u nastavi – ja sam završio sve po starom programu, potpuno old school, po principu – sedi i uči. A onda mi je ideja zvanično sinula kada sam u našim medijima video da se promenio školski program i da se određena dela Desanke Maksimović više neće čitati kao redovna lektira. Posle toga su se pojavili naslovi poput “Ukidaju nam Desanku!”, i njima slični, moj tok misli je bio – pa čekaj ne može niko da nam uzme Desanku. Onda sam razmišljao o tome kako je sasvim okej da se neke stvari izbace iz obaveznog gradiva, ali da može da postoji aplikacija na kojoj će zainteresovani moći da je čuju.
Odlučio si se da ovaj projekat bude potpuno besplatan za korisnike a za tebe potpuno neprofitabilan. Zašto?
– Pa ideja je da bude besplatno zato što smatram da obrazovanje i treba da bude besplatno, a ovo su stvari koje su i deo opšte kulture. Siguran sam da su mnogi eskivirali neki deo obavezne lektire, jesam i ja jer sam tada možda imao neke druge interese, ali sada dok radim na ovom projektu i dok sakupljam sva neophodna sredstva, vrlo rado ponovo čitam neka dela, podsećam se, nešto čitam i prvi put i mnogo drugačije deluju na mene neka dela nego što bi tada u srednjoškolskom periodu. Siguran sam da tada mnogo stvari ne bih razumeo. Ja ovaj projekat nisam namenio samo za učenike. Ovaj projekat je otvorenog tipa i biće potpuno besplatan i dostupan i za sve druge ljude koji budu želeli da se podsete ili prvi put čuju određena dela.
Ljudi često motivisani zaradom kada su ovakvi projekti u pitanju, a ti nisi. Ovo može biti pomalo neobično, pa me zanima koji benefit ti izvlačiš kao tvorac ove ideje?
– Nisam motivisan zaradom. Ja se inače bavim muzikom i zarađujem od rada kao didžej, od nastupa i autorskih prava. Doduše, to stvarno nisu neke pare, ali meni su dovoljne za život, nije mi cilj da se obogatim, prosto nisam taj tip. Ova ideja je od opšteg dobra za društvo koje se trenutno nalazi u jako teškoj situaciji, pritom ne mislim na materijalno nego na mentalno i duševno. Opšta kultura je u nekom nezavidnom položaju, ljudi ne obraćaju pažnju na nju, vijajući u svom životu neke ciljeve zapostavljaju je na dosta surov način. Ovo vidim kao neki svoj doprinos društvu, možda mali, možda veliki, ali verujem da bi ovakav jedan projekat mogao pokrenuti i druge ljude da se zainteresuju i uključe pametne tehnologije u obrazovanje i da bi takav sled mogao da donese samo dobro.
Foto: Privatna arhiva
Da li nailaziš na prepreke prilikom kreiranja aplikacije baš zato što želiš da bude besplatna?
– Istraživajući za ovaj projekat kontaktirao sam mnoge izdavače i uglavnom sam dobio negativan odgovor. Oni smatraju da bih ja na neki način njima narušio profit i da bi urušio prava izdavača. Naprotiv – ja imam jaku želju da se zaštite apsolutno sva prava, ali smatram da knjige koje su opšta kultura moraju biti besplatne. Ako neko želi da proširi svoje znanje i da čita neke druge stvari, on uvek može da je plati kao što bi je kupio u knjižari, on je plati i ta sredstva odlaze autoru ili izdavaču, ali to je neka druga aplikacija. Ova aplikacija je ograničena je na celokupan program srednje škole, odnosno opšte kulture i mora biti besplatna za sve.
Da li misliš da je trenutni školski sistem otvoren za ovakvu vrstu novine?
– Ja nailazim na oprečna mišljenja. S jedne strane imamo profesore koji u ovome stvarno vide budućnost učenja i jako dobro razumeju napredak nauke i šta on sve može da donese. To su ljudi koji imaju taj pedagoški takt, oni jako dobro dišu sa decom u svom radu. S druge strane nailazim na ljude koji shvataju koji je to obim posla i uopšte ne žele da troše svoje vreme na takve stvari i oni uglavnom negiraju takve projekte ili ne žele da učestvuju ako ne vide neki lični finansijski interes u svemu tome.
Šta je sve neophodno da bi ova ideja zaživela?
– Potrebno je za početak ostvariti prava na korišćenje knjiga koje bi se postavile na sajt u audio formi, potrebno je napraviti vebsajt i razviti aplikaciju i potrebno je vreme, najviše, da se to sve na jedan kvalitetan način prezentuje. Ja sada radim na tome da obezbedim prava na korišćenje knjiga, sledeći koraci su razvitak vebsajta i aplikacije, to nosi određene troškove i ja ću se potruditi da taj novac prikupim. Već sam krenuo da prikupljam sredstva kroz određene platforme za Crowd funding, i pokušaću malo da se aktiviram u saradnjama sa nevladinim organizacijama i fondovima Evropske Unije u oblasti kulture i obrazovanja u nadi da će oni sufinansirati projekat.
Zašto baš Jugoslawen?
– Moja originalna ideja je bila da se sve realizuje u Beču jer sam tamo na master studijama, pa i naziv dolazi od nemačke reči za reč Jugosloveni, a ako kažemo Jugoslavija na nemačkom će biti Yugoslawien i u reči će imati naziv grada Beča. Meni je ova simbolika bila interesantna jer već dvesta godina postoji tradicija školovanja Jugoslovena u Beču i jer su prvi srpski rečnik i gramatika štampani upravo u Beču. Takođe, na ovom projektu bi radili studenti sa prostora bivše Jugoslavije koji studiraju u Beču, a kojih je zaista mnogo.
Nema komentara