Često će oni kojima je Novi Sad samo trenutno mesto prebivališta, reći da su Novosađani vrlo tolerantni i dobri domaćini, ali da postoji neka prepreka u druženju, koju ‘došljak’ ne može tačno da objasni. Prosto je, on dolazi bez podrške i mora da stekne nova prijateljstva, a Novosađaninu su svi prijatelji na broju od vrtića, pa sve do srednje škole.
I kada se oni tako ‘udruže’ sa već utvrđenim internim šalama i zaređanim dočecima Nove godine kod Miletića, koga došljak možda prvi put vidi, kako postati deo tog društva. Otud ta predrasuda da Novosađani nisu druželjubivi.
Gejming centar (Gaming Centar) je pravi primer rušenja ove predrasude. Sakriven iza samog centra, tako da nije svakome ‘pred nosom’, ali onaj ko želi može ga lako pronaći, još uvek nije postao deo mejnstrima i spada u andergraund mesta Novog Sada.
Vlasnici kluba Boris i Jovan kažu da su klub zamislili kao mesto gde će ljubitelji društvenih igara moći da se druže, ali i unapređuju. Boris je prilično odlučan u svom cilju da pouči svoje članove što složenijim igrama i često organizuje mini turnire kompleksnih strategija.
Dejan dočekuje članove i posetioce u svom kutku, skriven iza šanka, gde se kupuju i društvene igre, dodaci za društvene igre, sokovi, grickalice i čarobni štapići iz Hari Poter sage. On radi već dve godine u Gejming centru, a društvenim igrama bavi se skoro dve decenije. Čovek je od malo reči, ali materiju poznaje najbolje. Kažu igrači da je često u crnom i uvek misteriozno nasmejan, kažu i da je iznenađujuće načitan. Iz Dejanovog kutka može se ići u malu i veliku sobu. Čitav prostor podseća na stan Šeldona i Lenarda iz Teorije Velikog praska.
IGRA PRVA
U velikoj sobi još uvek nema puno ljudi, tek je šest. Za manjim stolom sede momak i devojka i igraju Džengu, pomeranje malih blokova iz stabilne u nestabilnu konstrukciju. Razgovaraju na engleskom. Anja je iz Novog Sada i studira fiziku, a Džejkob je iz Švedske i trenutno je u poseti Anji. Upoznali su se preko interneta i postali su dobri prijatelji. Jacob ima problem s anksioznošću i Anja mu je mnogo pomogla. Možda su malo bolji prijatelji nego što to žele da priznaju. Oboje su stidljivi. Anja voli Gejming centar, dolazi ovde već dve godine. Ima ekipu za Lagume i zmajeve (Dungeons and Dragons ili DnD). Za ovu igru potrebna je samo mašta, kratko je objasnila. Uskoro se cela ekipa okuplja oko stola. Svi piju Zaječarsko, osim Džejkoba, on pije Fantu. Prosek godina je 20. Svi su se upoznali preko zajedničkog prijatelja u Gejming centru. Ne žele da igraju DnD sada, nekoliko ljudi je prvi put tu, pa žele da ih uvedu u priču. Igraju ‘voziće’, taktičku igru u kojoj je cilj da dođeš s jednog mesta na drugo, i, kao da ne postoji jezička barijera, zajedno objašnjavaju Džejkobu pravila igre. Deluju kao došljaci u svom gradu, koji su našli svoje mesto. Džejkobu odlično ide i svi mu daju do znanja.
Kako se kolone vozića povećavaju, nastaje gužva u Centru, stvaraju se zasebni mikrokosmosi za svakim stolom, ali pre nego se podele, mikrokosmosi se međusobno pozdrave. Marko sa stola na kome se igraju vozići je u žurbi, ima mnogo obaveza, ali je svratio na sat vremena. Dogovaraju se oko partije DnD-a u petak, jer se ekipa najverovatnije neće videti van Gejming centra.
IGRA DRUGA
U manjoj sobi sedi nekoliko momaka, odmah se pravdaju kako nisu oni pustili Eda Širana i prebacuju na neku elektroniku. Prosek godina je oko 28. Igraju strategijsku igru The grizzled, u kojoj se svi igrači bore zajedno protiv jednog neprijatelja, tema igrice je Prvi svetski rat. Pegi i Sale znaju se iz srednje škole. Sale je završio glumu, Pegi je programer i ima porodicu. Dolaze u Gejming centar jednom nedeljno zajedno sa Vladom i Darkom. Ne razgovaraju puno o nečemu što nije sama igra. Sale se trudi da objasni igru, ali brzo odustaje. Kaže: “Gledaj i uči!” Izgledaju kao dečaci obučeni u tridesetogodišnjake, kao da mogu da budu to što jesu samo nekoliko sati nedeljno, baš u Gejming centru. Tenzija u igri raste ali oni su sve opušteniji. I dalje ne razgovaraju o spoljašnjem svetu, trenutno je život ono što kažu kockice za The Grizzled. Vlada je kolekcionar društvenih igara. Kaže da su ljudi kod nas i dalje zatvorenog uma, ali da u svetu ova industrija dobija milione dolara. Među sobom se sada prepiru ko ima više igara Vlada ili Pegi. Čini se kao da Pegi samo želi da nervira Vladu i da je ovo nešto što često radi.
IGRA TREĆA
U Centru postoji još jedna prostorija, najmanja je i u njoj se nalazi samo jedan veliki sto. Tu se igraju igre koje zahtevaju vreme i pažnju, kažu da jedna partija traje i po četiri sata. Tu se igraju igre za profesionalce. Laiku izgleda kao jedna šarena partija šaha. Svi su tihi, ne može da se zaključi da li su prijatelji ili suparnici. Kroz igru provuče se neka duhovita dosetka, ili referenca iz filma, možda samo da bi pokazali posmatračima da nisu uštogljeni. Izgledaju kao da rešavaju pitanje svetskog mira. Oni koji čekaju svoj red za igru, stoje iznad glava igrača, i mada bi to nekoga nerviralo, igrači pogledom traže rešenja za neke probleme. Uglavnom svi odmahuju glavom. Ovde se posmatrač početnik zaista ne snalazi. Nije ni čudo, pravila se uče nekoliko dana, a sam koncept igre zahteva nekoliko meseci da bi se potpuno savladao.
Za još jednim stolom, možda i najkomplikovanija igra je u toku. Otac, sa majicom koja referiše na Ratove zvezda, zajedno sa sinom pokušava da savlada neke geometrijske figure koje se uporno ruše i padaju na pod. Sina to strašno nervira, ali ne odustaje i svaki put sam pokupi i poslednju figuru koja je ispala. Nije sigurno da li su do kraja sagradili ono što su zamislili.
I zaista, i dođoš koji se možda još uvek nije pronašao u Novom Sadu i Novosađanin koji jednostavno ne zna gde pripada, mogu da odu u Gejming centar i da naprave svoj mikrokosmos, upoznaju nove ljude i saznaju nešto novo o sebi i svetu.
Nema komentara