Učešće lekara na političkoj sceni Srbije uobičajeni je prizor u poslednjih trideset godina. Građani neretko imaju prilike da se upoznaju sa novim predstavnicima iz zdravstva kroz njihov politički učinak i da vide drugu stranu već uglednih i cenjenih lekara koji se nakon dugogodišnje karijere u zdravstvu oprobaju i u političkom životu. Takva situacija bila je upravo i na ovogodišnjim izborima kada se veliki broj lekara našao pri vrhu liste za parlamentarne i lokalne izbore.
Foto: Shutterstock
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) Rade Panić potvrđuje da je u političkom miljeu kod nas uobičajeno da ima lekara objašnjavajući: „Što siromašnije društvo, to prisutnije ličnosti iz struka koje nisu usko povezane sa politikom. Polazeći da je politika odlučujuća za skoro sve u našim životima, od cene hleba do uslova za rad u kardiohirurškoj sali, očekivano je da u politici bude osoba svih zanimanja“.
Uticaj pandemije na politički aktivizam lekara
Početkom pandemije uticaj lekara postepeno je rastao – protekle dve godine bili su često prisutni u javom životu, propraćeni reputacijom heroja usled teške i duge borbe sa virusom Kovid-19 počinju da uživaju već tada zavidni ugled građana Srbije. Da korelacija između korona virusa i porasta broja lekara na političkoj sceni postoji, potvrđuje i profesor na Fakultetu političkih nauka Bojan Vranić koji tvrdi da je uticaj pandemije svakako izbacio lekare u medijski prvi plan.
„Pritom mislim na popularnost kao prepoznatljivost koja kod birača uliva poverenje. U tom smislu, političke elite su prepoznale lekare kao potencijal da se iza njihovih imena sakriju, dok samim lekarima politika može predstavljati novo polje u kome mogu da izađu iz okvira profesije“, navodi Vranić.
Građani su u proleće 2020. godine svake večeri u 20 časova glasnim aplauzom sa svojih terasa odavali počast lekarima i drugim zdravstvenim radnicima koji su se borili za živote ljudi u crvenoj zoni. Mnogobrojni renomirani medicinari žrtvovali su svoje zdravlje zarad kolektivnog zdravlja građana ove zemlje, a u bici za tuđe živote neki su izgubili bitku za sopstveni. Poverenje u zdravstvene radnike znatno se uvećava, ljudi traže sigurnost među belim mantilima, a pojedinci koriste publicitet svog zanimanja u datom momentu i profesija lekara postaje jedno od glavnih oružja političkih stranaka tokom izbora 2022. godine.
Iako je veliki broj lekara na terenu tokom pandemije dobilo priznanje i podršku ljudi, mišljenja o Kriznom štabu su bila i ostala podeljana. Stavovi, izjave i delanja svima poznatih prvobitnih članova Kriznog štaba često su izazivali debatu među građanima o njihovom kredibilitetu, medicinskoj etici i potencijalnom pritisku vlasti na njihove odluke za vreme vanrednog stanja kao i nakon njegovog isteka. Epidemiolozi Predrag Kon i Darija Kisić Tepavčević, pulmolog Branimir Nestorović i infektolog Goran Stevanović su u jeku pandemije svojim delanjem i protivrečnim izjavama često dovodili javnost u zabunu, a mnogi stručnjaci iz oblasti medicine su ih neretko opisivali nestručnim.
Predsednik SLFS-a Rade Panić tvrdi da ugled medicinske etike od 2020. do danas jeste poljuljan kako političkim delanjem lekara tako i javnim nepolitičkim, uglavnom na nacionalnim frekvencijama i u režiji vlasti.
„Nesposobnoj politici bio je potreban alibi lekara koji su se odrekli saznanja savremene klasične medicine, da ne kažem onih koji su struku izvrgli šarlatanstvu“, objašnjava Panić.
Nekoliko meseci nakon početka pandemije epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević postala je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je u novembru prošle godine pristupila Srpskoj naprednoj stranci. Pulmolog Branimir Nestorović takođe je politički angažovan – on krajem 2021. godine osniva pokret Vitezovi reda zmaja, a na izborima ove godine podržao je Patriotski blok.
Lekari na izbornim listama u 2022. godini
Da je pandemija uticala na ugled zdravstvenih radnika u svetu kao i u Srbiji svedoči globalno istraživanje agencije Ipsos iz 2021. godine koje prema rezultatima potvrđuje da su lekari na vrhu liste profesija u koje ljudi imaju najviše poverenja, dok su političari na dnu iste.
Predsednički, parlamentarni i lokalni izbori su se u Srbiji održali 3. aprila. Na izbornim listama našla su se imena mnogobrojnih lekara, kako na listi vladajuće Srpske napredne stranke, tako i na opozicionim listama. Profesor na Fakultetu političkih nauka Veran Stančetić navodi još jedan razlog za učestalu angažovanost lekara u političkom životu.
„Prvo to je rasprostranjenost ove profesije i veliki broj lekara. Drugo, lekari su neposredno upoznati sa stanjem u zdravstvu koje uopšte nije zadovoljavajuće kako po njih tako i po korisnike zdrastvenih usluga, pa je motiv aktiviranja u politici verovatno ambicija da se sistem popravi“, kaže on.
Stančetić objašnjava da kada se nakon dugih i teških studija lekari suoče sa realnošću zdravstva u Srbiji, javljaju se tri opcije: odlazak u inostranstvo, aktivizam i borba za unapređenje ili „mirenje sa realnošću“ i pasivizacija. On smatra da većina mladih lekara bira jednu od prve dve opcije, dok su stariji skloniji aktivizmu.
Prva na listi Srpske napredne stranke (SNS) na parlamentarnim izborima bila je direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije dr Danica Grujičić kao nestranačka ličnost. Pored nje među kandidatima za Narodnu skupštinu Republike Srbije bilo je još 14 lekara među kojima je dosadašnji gradonačelnik Beograda, doktor Zoran Radojičić, a na listi je i Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
Dr Danica Grujičić je u politiku uključena još od 2004. godine kao član Demokratske stranke, a na predsedničkim izborima 2012. godine kao kandidatkinja ispred Socijaldemokratskog saveza bila je poslednja na listi sa osvojenih 0,78 odsto.
Posebnu pažnju građana privukla je svojom izjavom uoči predizborne političke debate u emisiji „Reč na reč“ na RTS-u. „Državni sektor je opstao, državni sektor je položio sve moguće ispite“, rekla je Grujičić a njeno izlaganje prekinula je Dragana Rakić sa liste Ujedinjeni za Srbiju dodajući: „I živote lekara“. Odgovor dr Grujičić bio je: „ Što se tiče lekara, dokažite da su oni umrli od kovida“, a potom dodala i da to nije tačno kao i da se radi o lažima bez dokaza. Predsednik SLFS-a okarakterisao je ovu izjavu nestručnom.
„Uvredljiva za sve zdravstvene radnike koji su tokom epidemije još jednom na svojim plećima izneli teret iste, ali i nesposobnost rukovodećeg kadra, politički postavljenog i nezakonito nadvladavanje politike nad strukom tokom epidemije. Politički nekorektna, etički neprihvatljiva. Duguje izvinjenje. Iskreno, ako njena ličnost to dozvoljava“, prokomentarisao je Panić.
Foto: Can Stock Photo
Pored liste SNS-a, ove godine su se i političari iz redova opozicije odlučili da pri vrhu njihove liste budu lekari. Politikolog Veran Stančetić smatra da nema izražene korelacije između samog zanimanja i uticaja na javno mnjenje.
„Važnija je ličnost, integritet i harizma pojedinca, bez obzira na profesiju. Istina, lekari su u našem narodu, naročito među starijom generacijom, popularni i cenjeni ali po meni, to može da ima većeg uticaja na lokalnom nivou gde je veći stepen neposrednosti i direktnog kontakta ljudi“, kaže Stančetić.
Pulmolog Branimir Nestorović podržao je Patriotski blok, predvođen Dverima i Pokretom za obnovu kraljevine Srbije. Ovaj bivši član Kriznog štaba poznat je javnosti po svojim kontroverznim izjavama, poput Korona je najsmešniji virus, kao i po tvrdnjama u jeku pandemije da žene treba da idu u šoping u Milano jer ih štiti estrogen. Takođe, on se zalagao i protiv vakcinacije te je nakon toga izbačen iz Kriznog štaba.
Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, specijalista anestezije i reanimatologije i član saveta udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ bio je 16. na listi koalicije „Moramo“. Pulmolog Dejan Žujović je na izborima 3. aprila kao njihov član bio uz opozicioni pokret „Za sve moje ljude“.
Predsednik SLFS-a Rade Panić objašnjava da su motivi ulaska lekara u politiku različiti, od altruizma do usko ličnih interesa, pogodnosti koje idu kada ste uz političke pobednike ali dodaje da nažalost ne ide u ispravnom smeru, ako se govori o broju zastupnika jednog ili drugog.
„U trenutku kada pandemija i dalje preti, zdravstvo je jedna od najbitnijih tema ovih izbora. Sam rijaliti koji se dešavao tokom epidemije izrodio je jednu grupu lekara koji su se na listama našli iz populističkih razloga, za drugu grupu bih rekao da je na liste dospela zarad vraćanja već dobijenih pogodnosti, kao i uvećanja u budućnosti, obećavanjem pogodnosti nekim institucijama ako njihovi predstavnici lično podrže liste, do pojavljivanja pretežno građansko-aktivističke liste na levoj strani“, zaključuje on.
Politikolog Bojan Vranić sa druge strane objašnjava: „Poslednji izbori su pokazali da je kampanja duboko personalizovana, i da najbolje prolaze stranke i liste koje ističu ličnost, a ne delo ili zanimanje. Lekari koji su ušli u politiku, stali su svojim imenom i prezimenom, a ne zanimanjem“.
U protekle dve godine učešće belih mantila u političkom životu bilo je učestalo i medijski propraćeno, mišljenje javnosti je ostalo podeljeno a na lekarima ostaje da opravdaju poverenje građana koje su im ukazali i stranke koje su ih kandidovale.
Dostupnost informacija o pandemiji u Srbiji
Dve godine, koliko traje pandemija korona virusa, mnogi lekari, političari i novinari su izlazili u javnost sa dokazima o lažnim informacijama u vezi sa Kovidom-19. Neki slučajevi su prolazili skoro nezapaženo od strane šire javnosti, dok se o broju preminulih i danas polemiše. Rade Panić govori o svom delovanju kao predsednik SLFS-a i o nedostupnosti transparentnih informacija u Srbiji.
„Može se sa sigurnošću reći da su zvanične informacije nedostupne ili neupotrebljive s obzirom na njihovu neistinitost. Informacije koje dobijamo na terenu teško iznosimo u javnost jer su zaposleni uplašeni, ucenjeni, pod pritiskom, neretko izloženi mobingu. Bez dokaza i svedoka nema ni informacije bez obzira na saznanja“, kaže Panić.
Iza Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u proteklih nekoliko godina ostalo je puno dokumentacije i svedočenja, a između ostalog i Panićev iskaz u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) u vidu dva zapisnika i 150 predatih potvrda o smrti iz kraljevačke kovid jedinice u periodu od dva meseca, za koje vreme je Gradski zavod za javno zdravlje javio da je preminulo 93 osobe.
Nema komentara