Zatvorenik 466. koji je došao u zatvor 1964. godine na ostrvo Roben u Južnoafričkoj republici da bi odslužio doživotnu kaznu, teško da je mogao da poveruje da će 2008. godine u londonskom Hajd parku svet predvođen poznatim i uticajnim zvezdama slaviti njegov čak 90. rođendan i nesporni doprinos čovečanstvu, kroz politički, ali i humanitarni rad.
Te 2008. su upravo brojevi koji predstavljaju kombinaciju sa početka rečenice, 466 i 64, bili zaštitni znak koncerta koji je održan u čast jedne od najslavljenijih ličnosti i ikona dvadesetog veka. Put momka koji je iz mesta u kome je živeo pobegao u Johanesburg da ne bi bio prisilno oženjen, do čoveka koji je otelotvorio borbu protiv južnoafričkog aparthejda, jednog od poslednjih utočišta rasističkih vlasti u svetu, bio je dug, zanimljiv i svakako ne bez kontroverzi.
Od borca za jednaka prava crnaca i belaca u Južnoafričkoj republici, koji je početkom šezdesetih godina bio navodno inspirisan oružanom Kastrovom borbom na Kubi i koji je zagovarao oružan i nasilan otpor aparthejdu, do čoveka koji nakon 27 godina provedenih u zatvoru, početkom devedesetih godina javno oprašta svojim protivnicima i odlučuje da im pruži ruku pomirenja. Od predsednika JAR do humanitarnog radnika, a zanimljivo je i to da je sve do 2008. godine bio na američkoj listi terorista.
Nelson Mandela rođen je u 18. jula 1918. godine na jugoistoku Južnoafričke republike. Odrastao je u selu Kunu, a od života koji mu je bio određen plemenskim pravilima pobegao je kada je trebalo da nasilno bude oženjen. Studirao je prava (kao jedini crni student na Univerzitetu Vitvatersrand). Godine 1944. pridružuje se Afričkom nacionalnom kongresu (ANK), a u pedesetim godinama približava se i Komunističkoj partiji. Ovo je vodilo do toga da je Mandela sa još nekim članovima ANK uhapšen 1955. godine pod sumnjom da spremaju zbacivanje vlasti i uspostavljanje komunizma i suđeno im je za veleizdaju (proces je trajao četiri godine), ali su oslobođeni. Nakon zaoštravanja mera vlasti (sada su bile zabranjenene i ANK i Komunistička partija), presudan trenutak bio je masakr 69 osoba u Šarpevilu 1960. godine, kada Mandela odlučuje da počne da zagovara nasilnu borbu protiv vlade i osniva militantno krilo u svojoj stranci „Koplja nacije”. Zbog toga je 1962. godine i uhapšen, a optužbe su se same ređale: za podsticanje nasilja i ilegalno napuštanje zemlje, veleizdaju, a na poznatom suđenju 1964, kada je i osuđen na doživotnu robiju, optužen je za sabotažu. Pod pritiskom međunarodne zajednice Mandela je oslobođen 11. februara 1991. godine, a naredne godine je postao predsednik ANK, kome je skinuta zabrana. Zajedno sa predsednikom De Klarkom koji ga je oslobodio, dobio je Nobela za mir 1993. godine, a predsednik je (na prvim demokratskim izborima u JAR) postao naredne godine. Nakon završetka mandata 1999. posvetio se humanitarnom radu, a 2004. godine se povukao iz javnosti. Od tada se u retkim prilikama pojavljivao pred narodnim masama (kao 2010. godine na Svetskom prventstvu u fudbalu u njegovoj zemlji). Od 2011. godine imao je problema sa respiratornom infekcijom, a preminuo je 5. decembra 2013. u svom domu u Johanesburgu. Svetski državnici, zvezde, sportisti i građani sa svih strana sveta izrazili su svoje saučešće porodici i najavili svoje prisustvo ili barem praćenje sahrane koja će se održati 15. decembra.
Mnogi na Nelsona Mandelu gledaju kao na jednog od poslednjih svetaca koji je hodao zemljom, ali se često zaboravlja da ni on sam sebe nije smatrao takvim. Naprotiv, vrlo je aktivno sa tog trona, na koji su ga ljudi ne njegovom voljom i stavili, upozoravao na mnoge nepravde među nama (bio je i protiv bombardovanja Jugoslavije, a ustao je i protiv američke invazije u Iraku). Naročito je to slučaj u njegovoj sopstvenoj zemlji, kojoj je ukazivao na pošast side koja odnosi sve više i više stanovnika. Možda se izborio za jednak tretman Afrikance različitih boja kože, ali je zemlja za koju je učinio prvi korak sada podeljena i ugrožena problemima drugačije vrste – ekonomskim, socijalnim... Na koncertu koji je spomenut na početku teksta Mandela je rekao i: „Na novim je rukama da podignu terete. To je sad na vašim rukama”.
Nema komentara