Ponavlja se nenamensko trošenje novca za finansiranje životne sredine

Udruženje novinara „Eko vest“ organizovalo je juče panel diskusiju „Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive“ u Medija centru Vojvodine, u cilju odgovaranja na važna pitanja koja se tiču eko dinara.

Photo: EkoVest

Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada Dragica Branković veruje da je jedan od najvećih problema u gradu nepostojanje sanitarne deponije, ali da to ne sme biti izgovor za pravdanje građanske neodgovornosti.

– Pojava divljih deponija jeste ogroman problem, ali to je pitanje svesti građana. Oni sami plaćaju svoju neodgovornost – smatra Mirković.

Od ukupnog novca naplaćenog kroz naknade za zagađenje životne sredine, 60% ostaje na nivou Republike, dok 40% ide lokalnim samoupravama. To ostavlja mnogo prostora za zloupotrebu i nenamensko trošenje novca, kako je pokazalo istraživanje Ekološkog istraživačkog centra „Stanište“.

– Na aktivnosti životne sredine planiraju se manji rashodi od prihoda, a i ako se ne potroše sva sredstva, ona se, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, prenose u narednu godinu. Tako funkcioniše 80% opština, gde se novac naplaćen od građana kao nadoknada, prenosi u opšte fondove i troši u druge svrhe – saopštio je istraživač centra „Stanište“ Dejan Maksimović.

Prema njegovim rečima, i ono na šta se troši novac nije životna sredina (kupovina autobusa u Pančevu, solarni paneli za zagrevanje dečijeg bazena u Vršcu), a za šta je Ministarstvo dalo saglasnost.

Photo: sandzakpress.net

O tome da li Ministarstvo razume ekološke potrebe i probleme zapitao se potpredsednik Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnik kompanije „Gorenje“ Dragan Dilparić, rekavši da sve društveno odgovorne kompanije nude saradnju i pomoć u uspostavljanju održivih sistema.

– Nadao sam se da će to zaživeti formiranjem Ministarstva, ali ministar je i sam rekao da nema obojenih para i da sav novac prikupljen od naknada ide u republički budžet. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, imamo definisan Zeleni fond, ali to je i dalje mrtvo slovo na papiru.

Govornici su se složili da je formiranje funkcionalnog Zelenog fonda neophodno, kao i da je njegovo ukidanje 2012. godine zbog nenamenskog trošenja novca bilo krajnje destruktivno, jer se sada čitav proces njegovog osposobljavanja mora raditi iznova.