Veliki broj studenata u Srbiji prinuđen je da sam zarađuje kako bi sebi omogućio studiranje s obzirom na ne baš zavidnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji. Međutim, obavezna predavanja i predispitni zadaci, koje bolonjski sistem studiranja nalaže, ne ostavljaju mnogo prostora studentima za dodatne poslove pored fakulteta. S toga studenti koji su zaposleni ne stižu često da ispune sve što se od njih zahteva na fakultetu.
(gettyimages.com)
Na pitanje kako uspostaviti ravnotežu tako da studenti budu rasterećeniji od obaveza na fakultetu, a da opet ne izgube kontinuitet u radu i učenju, prodekan za nastavu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Ferenc Bagi kaže da bi smanjivanje obaveza negativno uticalo na račun kvaliteta studija.
Student Filozofskog fakulteta u Beogradu Uroš Nikolić kaže da obavezna nastava njemu ne predstavlja problem, jer predavanja posećuje zato što to i želi i navodi da nije prinuđen da radi kako bi sebi platio školovanje ali da je, po njemu, potrebno zakonom propisati uslove pod kojima student može da bude u radnom odnosu, a da pritom ne zapostavi fakultet.
– Treba odrediti ograničen broj sati i period dana u kome student može da radi, ali i adekvatan minimum novca koji u tom slučaju može i mora da zaradi, kao osoba koja u, sve češćem, slučaju samofinansiranja suštinski intenzivno finansira državnu instituciju, te time zaslužuje povlašćeni položaj kada je u pitanju rad i novčana nadoknada tog rada – objašnjava Uroš i ukazuje da bi trebalo smanjiti visinu školarina na velikoj većini fakulteta i proširiti mehanizme finansijskih olakšica na socijalnoj bazi za samofinansirajuće studente, u skladu sa njihovom individualnom i porodičnom finansijskom situacijom.
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mario Liguori, koji je predavao i na jednom od švedskih univerziteta, navodi da i u toj zemlji studenti rade, ali da ta država pruža znatno veću finansijsku podršku studentima u odnosu na Srbiju.
– U Švedskoj studenti dobijaju određenu nepovratnu sumu novca i drugu, fakultativnu sumu, koju vraćaju u toku radnog veka. Bolonjske reforme su i ovde i u Švedskoj samo delimično usvojene, ali je tamo sistem uređeniji, ima više organizacije i više planiranja. Delimično se slažem sa onima koji tvrde da je usvajanjem bolonjskih reformi izgubljena negdašnja dubina znanja, ali ovaj novi sistem obavezuje profesore na neku vrstu provere i kontrole, što rezultira uklanjanjem zloupotreba – kaže Liguori i objašnjava da je stekao utisak da je svaka zemlja u prihvatanju bolonje nastojala da zadrži svoje specifičnosti.
Bolonjski sistem studiranja usvojen je još 1999. godine potpisivanjem deklaracije u Bolonji. Od samog početka Bolonjska deklaracija kao osnovni cilj ističe stvaranje fleksibilnijeg i efikasnijeg sistema visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom tržištu znanja. Prema toj deklaraciji visoko obrazovanje u Evropi treba da omogući mobilnost, odnosno laku međuuniverzitetsku pokretljivost studenata i nastavnog osoblja u cilju daljeg studiranja ili zapošljavanja, da privuče što više studenata iz neevropskih zemalja i da utiče na povećanje zapošljivosti.
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Sava Damjanov kao jedinu prednost bolonje ističe upravo mobilnost studenata i profesora.
– Mislim da je to za studente i uopšte akademske radnike jako važno jer mogu zaista da o trošku tih raznih institucija i organizacija vide svet i to je značajno, ne samo za učenje već je to prosto jedno životno iskustvo – navodi Damjanov.
On dodaje i da sve osim mobilnosti u bolonjskom sistemu treba promeniti jer, kako kaže, sve ostalo je samo regresija na klasičan visokoškolski sistem. Takođe, ocenjuje da se Bolonjska deklaracija u Srbiji poštuje isto koliko i zakoni i pravila koje nam je, prema njegovim rečima, nametnula Evropska unija.
Sa tim da je mobilnost studenata i osoblja na univerzitetu jedna od najvećih prednosti bolonje saglasan je i Ferenc Bagi, ali za razliku od profesora Damjanova, Bagi smatra da se Bolonjska deklaracija u svim drugim aspektima u potpunosti sprovodi i poštuje na univerzitetima u Srbiji.
Student Uroš Nikolić smatra da se Bolonjska deklaracija na univerzitetima u Srbiji poštuje i primenjuje samo u načelu i u onoj meri u kojoj je to dovoljno tek da bi se moglo reći da je sprovedena.
– U njenoj praktičnoj i svakodnevnoj primeni nastaje jedan sveopšti haos usled ne tako lako iskorenjivog nasleđa prethodnog visokoškolskog obrazovnog sistema i prevelike autonomije svakog pojedinačnog fakulteta u odlukama vezanim za primenu Bolonjske deklaracije. To rezultira jednim hibridnim i nekontrolisanim haosom, gde problem više uopšte nije u kvalitetu Bolonjske deklaracije i samim propisima, nego u njihovoj primeni – kaže Uroš, a kao prednosti bolonjskog studiranja navodi to što je jasnije formulisano ono što se od studenata očekuje da bi položili određeni ispit.
Bolonjska deklaracija kao jednu od mera ističe i Evropski sistem prenosa bodova (ESPB), odnosno određeni broj bodova koje student treba da prikupi polaganjem ispita u toku jedne školske godine kako bi stekao pravo na finansiranje iz budžeta države.
Profesor Damjanov i ovo vidi kao jednu od loših strana bolonje, jer veruje da se na taj način studenti više fokusiraju na bodove, a ne na znanje i ističe da bi jedino besplatnim školovanjem akcenat bio stavljen upravo na znanje i obrazovanje.
Student Uroš Nikolić ovakav sistem bodovanja i ostvarivanja prava na budžetsko finansiranje vidi kao veoma nezahvalan.
– Apsolutno smatram da takav sistem nije baš najsrećniji i da se njime upravo i postiže da za ogroman broj studenata studije postaju niz zadataka koje samo treba obaviti radi skupljanja bodova, a ne radi sticanja znanja, koje svakako time postaje degradirano – navodi Uroš.
Iako su univerziteti u Srbiji još pre 10 godina prešli na bolonjski sistem studiranja očigledno je da Bolonja i dalje nije stopostotno implementirana na naše fakultete. Proces primenjivanja Bolonjske deklaracije u praksi još uvek traje, a sve dok ona ne počne u potpunosti da se primenjuje ne možemo ni biti sigurni koliko je takav sistem studiranja dobar ili neadekvatan.
Preuzeto sa: Ispitni rok (medijskestudije.org)
Nema komentara