Na ponovljenom suđenju Josipu Šimuniću, FIFA je potvrdila prethodno izrečenu kaznu od deset utakmica neigranja hrvatskom reprezentativcu zbog ustaških povika „Za dom spremni“, odmah nakon utakmice kvalifikacija za Svetsko prventsvo u Brazilu.
foto: jadovno.com (Fašistički ispad Josipa Šimunića)
Sa druge strane, Bošnjaci su optužili srpske igrače koji nastupaju za Mančester Siti zbog natpisa na majicama „Srbija do Tokija" za vreme proslave titule u Engleskoj. U isto vreme pioniri Fudbalskog kluba Vojvodina uslikani su kako salutiraju naci pozdravom, pa su tako naišli na osudu „Antifašističke akcije Novi Sad”.
Bilo da je to iz neznanja, neiskustva ili nečeg trećeg, ovakve stvari se kod nas i dalje uporno dešavaju. Mladi šetaju gradom u majicama sa nacističkim obeležjima i tako sve češće ispoljavaju mržnju, dok država po tom pitanju ne radi ništa. Uprkos činjenici da naša zemlja i nije baš najatraktivnija za igrače sa afričkog kontinenta, mi nismo optuženi za najveće rasiste na svetu, ali u ostalim vidovima mržnje ne zaostajemo uopšte. I dok mi imamo slučajeve nacizma, države širom sveta bore se protiv rasizma i trude da ga maksimalno uguše, ali i pored toga se svako malo dogodi neki ispad. Dok jedni okreću glavu, drugi umanjuju negativan uticaj ovakvog ponašanja, a treći ispaštaju, napuštaju zemlje, sele se i traže spokojnije utočište. U sportu su tamnoputi igrači uvek na meti navijača - gađaju ih bananama i ispraćaju majmunskim usklicima bez ikakve naznake da ovakvo devijantno ponašanje može uskoro da prestane.
U Srbiji je stanje još gore, budući da momci rođeni kasnih devedesetih, sa nedovoljno iskustva i pameti, salutiraju nacističkim pozdravima, najverovatnije ne shvatajući težinu svojih poteza. Sa svojih 14-15 godina izražavaju mržnju prema multikulturalnosti, i to baš u centru regije koja je poznata po njoj. Bilo da je uzrok nedostatak kućnog vaspitanja, greška trenera u omladinskim pogonima FK Vojvodine ili možda samo prihvatanje svega nenormalnog kao normalno, opet smo se osramotili i pokazali da nam budućnost nije najsvetlija.
foto: gvozdenistroj.com (stranica je posvećena pobornicima fašizma)
Ovaj slučaj nije podigao ogromnu medijsku raspravu baš zbog uzrasta ovih momaka, ali u tome i jeste najveći problem - mržnja prema drugima u tim godinama može dovesti do ogromnih posledica tokom kasnijeg zivota. Ipak, razne akcije Fudbalskog saveza Srbije, FIFE i drugih udruženja, koji se maksimalno trude da buduće sportske zvezde ne ponavljaju greške svojih prethodnika, na neki način pružaju utehu i veru u budućnost. Jedna od najznačajnijih akcija tog tipa jeste Gaspromov projekat „Fudbal za prijateljstvo", koji ima za cilj da se deca od najranijeg detinjstva nauče pravim životnim vrednostima.
- Važno nam je da deca samostalno shvataju prave norme. Cilj projekta je da se popularizuje ideja o prijateljstvu, neguje tolerancija i propagiraju principi jednakosti i zdravog načina života. Jedino na taj način možemo imati svetliju budućnost - izjavio je predstavnik Gazproma Pavel Persidski.
Na ovaj način se ljudi usmeravaju ka zdravom razumu i sportu koji sa sobom nosi prave društvene vrednosti. Forsiranje i propagiranje jednakosti još na samom početku života mladih osoba ključna је stvar, ističe psiholоškinja Vesna Dapčević:
- Kućno vaspitanje je ekstremno važno u ovakvim slučajevima. Deca se u svom razvoju ugledaju na loše modele i ispoljavaju devijantno ponašanje, što se na kraju uglavnom ispoljava agresivnošću. Ovakvo ponašanje mladića iz FK Vojvodina samo je početak agresije prema svemu što im se ne sviđa i zato je potrebno što pre reagovati i iskoreniti ovakve pojave. Sa druge strane, gospodin Šimunić je tražio opravdanje u neznanju, što je takođe jedna od grešaka. Ako niste sigurni o čemu pričate, nemojte to ni govoriti javno, rekla je Dapčevićeva i dodala da u potpunosti podržava sankcije u ovakvim slučajevima i apeluje na državu da bi kazne i kod nas trebalo da budu još rigoroznije.
foto: gazprom.com
Još 2009. godine donesen je Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih i fašističkih organizacija i zabrani upotrebe takvih simbola i obeležja. Od tada niko nije kažnjen, a policija i sud se prepiru oko nadležnosti. U policiji i tužilaštvu čak kažu da prijava nije ni bilo, prebacujući nadležnost na prekršajni sud, gde opet tvrde da do sad nisu nijednom intervenisali.
- Prekršajni postupak može da se podnese na osnovu zahteva policije ili javnog tužioca, kao organa ovlašćenih za podnošenje prijava i pokretanje prekršajnih postupaka. Takođe, bilo ko od građana ko smatra da mu je ovakvom vrstom prekršaja povređeno lično ili neko drugo pravo, može u svojstvu oštećenog da pokrene postupak - naglasila je v. d. predsednice Prekršajnog suda Dejana Đorđević.
Sportisti, kao jedni od glavnih ambasadora svoje zemlje, nose ulogu i odgovornost u ponašanju, kako na sportskim priredbama, tako i van njih. Ukoliko bi se ponašanje naših sportista, kao i svih ostalih ljudi popravilo i dostiglo nivo talenta koji naša zemlja, bez sumnje, poseduje, mogli bismo postati sportska velesila. Podučavanjem mladih naraštaja, obezbedili bismo svetliju budućnost i možda skrenuli pažnju sveta na neki pozitivniji način, a kada na sve ovo dodamo i oštrije kazne države, kao i reagovanje svih nadležnih organa, dobili bismo zdravo, demokratsko društvo.
Nema komentara