Nestvarnom partijom u finalu Svetskog prvenstva u košarci, reprezentativci Sjedinjenih Država su ponovo pokrenuli spekulacije o doping kontroli sportista i upotrebi nedozvoljenih supstanci.
foto: Ekipa koja je pokrenula lavinu nagađanja o doping kontroli (cdn.fansided.com)
Iako vidljivo nadmoćniji od svih učesnika SP-a, članovi SAD delegacije su podvrgnuti svim testovima koje su uspešno prošli, potvrđuju iz srpske Antidoping agencije.
Kako se sport od rekreacije i sporedne aktivnosti razvio u biznis i zanimanje koje donosi astronomske zarade, tako se vremenom pojavljuje upotreba dopinga. Iako iz istorije saznajemo da je bilo slučajeva u antičkoj Grčkoj kada je postojao doping vinom i halucinogenim biljkama, pravi doping preparati slični današnjim javljaju se krajem 19. veka. Ova moderna upotreba dopinga vezana je za derivate biljke koke, koji su u kombinaciji sa vinom činili naširoko poznato piće – „vino sportista”. Ovaj koktel davao je osećaj moći, odlagao umor i glad, jačao izdržljivost.
Posle toga mnogi sportisti počeli su da upotrebljavaju te supstance radi poboljšanja rezultata, uklanjanja fizičkog bola od napora koji donosi sport. Mnogi treneri su sami davali svojim sportistima amfetamine da bi smanjili umor i povećali agresivnost u igri.
Džon Cigler je 1958. godine kreirao prvi steroid „Dianabol” koji je bez problema registrovan u Američkoj agenciji za lekove. Cigler, koji je bio doktor reprezentacije američkih dizača tegova, na jednom putovanju do Beča sa reprezentacijom, u razgovoru sa lekarom ruskog tima saznao je da oni koriste testosteron. Po povratku u Ameriku, upotrebio je male doze testosterona na sebi i na još dva dizača tegova i primetio napredak koji nijedan njegov program vežbi do sad nije omogućio. Kasnije je razvio taj uzorak i 1960. godine na tržištu se pojavio metandrostenolon. „Otac steroida” Cigler nije ni bio svestan koliko će se njegov preparat usavršavati do danas i koliku upotrebu će imati.
Jedno je od prvih međunarodnih takmičenja gde je sprovodena doping kontrola bile su Zimske olimpijske igre u Grenoblu 1968. godine. To je bio tek početak kontrole sportista, ali nekih većih suspenzija u narednim godinama nije bilo. Kasnije, pravila postaju stroža i izdaju se liste nedozvoljenih supstanci. Antidoping konvencija Saveta Evrope u Strazburu potpisana je 16. decembra 1989. godine, kao prvi multilateralni pravni standard u ovoj oblasti. Ona postavlja određeni broj zajedničkih standarda i propisa koji zahtevaju da članice usvoje zakonske, finansijske, tehničke, obrazovne i druge mere. Antidoping agencija Republike Srbije osnovana je Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu iz 2005. godine, a sa radom je počela 2006. godine.
Opsesija za medaljom i velikom nagradom kod mnogih sportista veća je nego strah od toga da će biti uhvaćeni prilikom kontrole, objašnjava psihološkinja Vesna Dapčević: – Uzimanje nedozvoljenih sredstava kod pojedinaca pre svega označava njihovu veliku dozu nesigurnosti. Samo nedovoljno sigurni u sebe uzimaju dodatne stimulanse da bi se na neki način pokazali svetu u najboljem svetlu. Ta medalja, iako nezasluženo osvojena, njima vredi isto kao i normalno osvojena, jer cilj opravdava sredstvo, a cilj je medalja. Reklame i parole kao što su „možeš jače, bolje, uradi više’’ utiču na mlade sportiste da svoje telo troše do maksimuma i tu oni posrću i uzimaju nedozvoljene preparate – kaže ona i dodaje da ogroman novac u sportu stvara prevelik pritisak kod sportista koji sve češće uzimaju supstance koje nisu na listi dozvoljenih.
foto: Lance Armstrong, akter jednog od najvećih doping skandala u svetu sporta (wikimedia.org)
Jedan od najpoznatijih skandala oko dopinga u sportu verovatno je priča bicikliste Lensa Armstronga. Sedmostruki osvajač Tur de Fransa i dobitnik titule viteza Legije časti, ostao je bez svih nagrada i odlikovanja kada je 2012. godine doživotno suspendovan posle priznanja da se tokom karijere dopingovao. Poznato je da je i Arnold Švarceneger javno priznao da je koristio neke od supstanci koje su kasnije zabranjene, što i nije veliko iznenađenje, jer se doping najčešće koristi u sportovima koji nisu tehnički zahtevni (dizanje tegova, biciklizam, trčanje…)
Tu činjenicu potvrđuje i trenutno najbolji fudbaler na svetu Kristijano Ronaldo koji kaže da je fudbal „100 odsto čist”.
Možda je sport od nekadašnje igre i reakreacije danas otišao u nepoželjnom pravcu zbog doping afera, ali činjenica je da sportisti mogu biti pravi junaci i ponos i inspiracija cele nacije. Sve dok je fer igrača postojaće i fer sport i zdrav sportski duh, a to je ono što je najbitnije.
Nema komentara