Srpski kajakaš Marko Dragosavljević osvojio je zlatnu medalju u disciplini K-1 na 200 metara na Evropskom prvenstvu u češkim Račicama i tako odbranio prvo mesto sa prethodnog prvenstva.
foto: Arhiva VN
Dragosavljević je na takmičenju najboljih u Evropi na cilj stigao za 34,708 sekundi ostavivši iza sebe drugoplasiranog Šveđanina Petera Meninga i trećeplasiranog Litvanca Ignasa Navakauskasa. Ovaj dvadesetogodišnji kajakaš trenira od svoje dvanaeste godine. Karijeru je započeo u palanačkom kajak klubu Tarket. Od 2010. godine član je našeg nacionalnog tima. Trenutno trenira za šabački klub „Zorka“, a do sada je osvojio sedam medalja i brojna priznanja.
Šta je ono što sportistu može učiniti Evropskim šampionom?
- Mnogo faktora utiče na takvo dostignuće. Psiha je za mene najbitnija. Imam svog psihologa sa kojim često razgovaram i koji mi mnogo pomaže. Pored toga, rad, trud i svakodnevno treniranje su takođe veoma važni. Profesionalni sportista mora biti spreman na mnoga odricanja. Ipak, uvek se setim najvažnijeg saveta koji sam davno dobio: upornost i trud se uvek isplate.
Koliko si verovao u ovaj uspeh?
- Iskreno, bilo je tu dosta pritiska. Želeo sam da odbranim prošlogodišnje prvo mesto. Ne želiš da izneveriš ljude koji veruju u tebe i koji doprinose tvom uspehu. Znam koliko sam trenirao i vežbao, koliko sam napredovao i sazreo od prošle godine. Zbog toga sam smatrao da mogu da osvojim nešto. Kada sam prošao u finale, to mi je bila dodatna potvrda. U finalnoj trci sam pred kraj postao svestan da su svi ostali iza mene i da pobeđujem.
O čemu razmišljaš pre tako bitne trke?
- Trudim se da ne razmišljam ni o čemu ili bar ne o nečemu stresnom. Adekvatna ishrana, san i muzika mogu dosta da utiču na mene. Neophodno mi je da u trku uđem smiren i rasterećen. Kada sednem u kajak, razmišljam kako treba da dam sve od sebe i to tako učinim. Oko sebe ne vidim ništa, samo cilj.
Koliko si poznavao protivnike iz Račica?
- Sa tim momcima se srećem na svim većim takmičenjima. To su uspešni kajakaši, ali pre svega dobri momci, profesionalci. Generalno, ne opterećujem se konkurencijom. Svi smo tu došli zasluženo, jer smo najbolji u svojoj disciplini.
Osvajanjem medalje na Evropskom prvenstvu za korak si bliži odlasku na Olimpijadi. Kakva su tvoja očekivanja?
- Pre Olimpijade, ove godine veslam na svetskom prvenstvu u Milanu. Voleo bih da tamo ostvarim olimpijsku normu i osiguram svoje učešće u Riju. To, naravno, znači da moram još mnogo da treniram, ali, pre svega, da ostanem zdrav. Posle ovog uspeha više verujem u sebe i mislim da olimpijska medalja više nije san.
Naš tim je u Račicama osvojio ukupno sedam medalja. Koliko se kod nas ulaže u kajak?
- Naša reprezentacija zaista ima sjajne kajakaše i kajakašice koji sa svakog takmičenja dođu sa nekoliko medalja. Sa prošlonedeljnim odličjima smo to samo potvrdili. Kajak je četvrti sport po osvojenim medaljama u Srbiji što nije mala stvar. Zbog toga se i u Srbiji za nas stvari znatno poboljšavaju. Kajakaški savez Srbije i Olimpijski komitet stalno se zalažu za nas, pa kajak postaje sve popularniji sport kod mladih, a i više se ulaže u njega.
Svoju karijeru započeo si u dvosedu. Šta te je navelo da se, ipak, opredeliš za jednosed?
- Pre svega, odgovaraju mi kraće discipline, u mom slučaju to su trke na 200 metara. Jednosed mi takođe odgovara jer tu sve zavisi od mene i mogu da pokažem koliko mogu. I dvosed ima svoje prednosti. U dvosedu sam osvojio svoje prve medalje i krenuo profesionalno da se bavim kajakom.
Koliko te je uspeh promenio?
- Mislim da sam se promenio u pozitivnom smislu. Odgovorniji sam, prizemniji i zreliji. Više cenim sitnice, ali i vreme provedeno sa porodicom i prijateljima jer ih ne viđam često.
Koji je tvoj najveći sportski uspeh?
- Potvrdu evropskog šampiona ne vidim samo kao najveći uspeh već i kao motivaciju i podstrek za sve što sledi. Imam 20 godina i mislim da moje vreme tek dolazi.
Nema komentara