Danas, dok šetate starim uličicama Beograda, krajem Dorćola, opažajući autentična vrata i prozore, jedna table na zidu posebno se ističe - ona govori da je tu živela Ksenija Atanasijević.
Prva žena sa titulom doktora nauka u Srbiji. Feministkinja, filozofkinja i profesorka. Žena koja se nije plašila slobode mišlenja ni govora.
Photo: commons.wikimedia.org
Šesto dete Svetozara i Jelene Atanasijević, Ksenija je rođena 1894. godine u Beogradu. Odrasla je u uglednoj porodici, ali je rano ostala bez roditelja. Brigu o njoj preuzela je njena maćeha, Sofija Atanasijević, nastavnica Visoke ženske škole.
Prvi kontakt sa filozofijom stiče na studijama na Beogradskom univerzitetu, kod slavnog profesora Branislava Petronijevića, koji je među studentima bio poznat kao „strah i trepet”. Ksenija je njegova predavanja opisala kao „fiziološki neizdrživa”.
Ja sam očekivala da svakog časa padnem mrtva. Jedna studentkinja je počela da plače, a jedna je otišla i nikada više neće doći, rekla je Ksenija.
Uprkos svemu, upravo taj profesor prepoznaje Kseniju kao najtalentovaniju među studentima i bira je za svoju naslednicu.
Ilija Petrović i Ksenija sarađivali su na brojnim projektima. Zajedno 1919. godine pokreću časopis Dan, posvećen književnosti.
Ubrzo se šire glasine o njihovoj navodnoj aferi. Da li je zbog toga što je izabrana za naslednicu profesora koji ju je ranije kritikovao i kog se ona plašila, ili zato što je retko ko mogao da prihvati uspeh mlade žene u akademskom svetu?
Nakon diplomiranih studija, za svoj doktorski rad bira izazovnu temu: filozofiju Đordana Bruna, tragajući za retkim knjigama o njemu po čitavoj Evropi. Doktorsku tezu Brunovo učenje o najmanjem, odbranila je 16. januara 1922. godine, sa samo 28 godina.
Amfiteatar je bio pun, a komisiju su činili Petronijević, Milutin Milanković i Veselin Čajkanović. Bio je to prvi odbranjen doktorat od strane žene. Na iznenađenje svih, uspešno odgovara i na matematičko pitanje koje se ticalo Bruna. Zapanjeni njenim znanjem, Petronijević i Milanković, u pokušaju da je pohvale, kažu: „Pametna kao muškarac”, a potom jedan drugog pitaju: „Kolega, da li je sve u redu sa hormonima naše kandidatkinje?” Ksenija to nije doživela kao uvredu, već kao motivaciju da se još jače bori za ravnopravnost žena.
Većina tadašnjih profesora popreku ju je posmatrala. Problem nije bio u nedostatku znanja, već zbog činjenice da je bila žena. Ipak, ona im je svima dokazala suprotno, postavši prva žena docentkinja na Filozofskom fakultetu.
Početak njene karijere obeležili su brojni napadi: optužba za plagijat zbog nenavođenja izvora u jednom članku, zamerke zbog nedovoljno učtivog ophođenja prema profesorima, pa čak i tvrdnje da je narušila poverenje među kolegama pisanjem polemičkih tekstova. Kao posledica svega, 24. oktobra 1935. godine, protiv svoje volje napušta mesto docentkinje.
Godinu dana kasnije, Enciklopedija Britanika uvrštava njen doktorski rad o Đordanu Brunu u svoje odrednice. Te iste godine, Ksenija izjavljuje: Na svojoj strani, osim istine i zakona, nisam imala ništa više.
Tokom Drugog svetskog rata, ponovo drži filozofska predavanja. Radi u Ministarstvu prosvete, Univerzitetskoj, ali i Narodnoj biblioteci.
Nakon rata, odbija da potpiše Apel srpksom narodu koji su potpisali mnogi beogradski intelektualci, što rezultira njenim hapšenjem od strane komunističkih vlasti. Pre samog rata pisala je protiv nacizma i branila Jevreje, tako da ishod nije mogao biti drukčiji.
Iz zatvora je puštena, ali lišena građanskih prava, a sve njene knjige napisane do tada stavljene su na listu zabranjenih.
Neki od njenih najznačajnijih radova jesu: Brunovo učenje o najmanjem, Heraklitova filozofija, Sokrat, Sofisti Prodik i Hipija, Imanuel Kant, Fridrih Niče, Seneka, Šopenhauerova formula pesimizma, Pitagorejsko učenje o seljenju duša... Svoje originalno filozofsko učenje izložila je u Filozofskim fragmentima, Prevodila je s latinskog, grčkog, i nemačkog jezika.
Preminula je 1981. godine u svojoj 88. godini, u Beogradu.
Ime Ksenije Atanasijević nije samo beleška u istorijskim knjigama, već podsetnik na dugo zaboravljeno ime prve žene doktorke nauka u Srbiji - žene koja je postala simbol borbe za slobodu mišlenja i rodnu ravnopravnost u vremenu koje ženama nije bilo naklonjeno.
Danas, dok šetamo Jevremovom ulicom, vredi zastati i odati počast, ne samo Kseniji, već i svim ženama koje su imale hrabrost da govore svojim glasom.
Biografski i filozofski aspekti njenog života su obrađeni u knjizi Život i misao Ksenije Atanasijević, autorke Ljiljane Vuletić.
Nema komentara