Pearl Jam je američka rok grupa osnovana 1990. godine u Sijetlu, kolevci grandž muzike. Članovi ove muzičke grupe jesu vokalista i gitarista Edi Veder, basista Džef Ejment, ritmički gitarista Stoun Gosard, kao i gitarista Majk Mekridi, a osam godina kasnije bendu se pridružuje i bubnjar Met Kameron (nakon što se raspala muzička grupa Soundgarden).
Do sada su snimili ukupno 12 studijskih albuma: „Ten“ (1991), „VS.“ (1993), „Vitalogy“ (1994), „No code“ (1996), „Yield“ (1998), „Binaural“ (2000), „Riot act“ (2002), „Pearl Jam“ (2006), „Backspacer“ (2009), „Lightning bolt“ (2013), „Gigaton“ (2020) i „Dark matter“ (2024).
Foto: Danny Clinch
Dvanaesti i najnoviji album, „Dark matter“, objavljen je aprila ove godine isastoji se od 11 pesama: „Scared of fear“, „Wreckage“, „React, respond“, „Dark matter“, „Upper hand“, „Won't tell“, „Running“, „Waiting for Stevie“, „Something special“, „Got to give“ i „Setting sun“.
Omot albuma čine jednostavni elementi koji su dizajnerski moćno uklopljeni. Analizom njegovih elemenata stiče se utisak da simbolizuje: mrak, zlo, pakao i košmare. Čini ga mračna, crna pozadina sa plamenom u sredini, a oko njega nalaze se bele polukružne linije u obliku kandži koje ga grle.
Album „Dark matter“ predstavlja „vremensku mašinu“ koja vraća u devedesete. Grupa Pearl Jam proslavila se po svom specifičnommuzičkom stilu i zvuku gitare alternativnog roka. Slušajući pažljivo ovaj album, uočio sam da se radi o univerzalnim temama, gde su najzastupljenijeljubav i život.
Spotovi pesama vizuelno su ukrašeni mnogobrojnim šarenim linijama koje se pomeraju u ritmu numere i uz pomoć pažljivo odabranih reči uvlače slušaoca u svet mašte, u kome se te reči pretvaraju u slike, a samim tim daju specifičnost, čar i kvalitet albumu.
„Dark matter“ jeste pesma po kojoj je album dobio ime, ali i najava velikog povratka Pearl Jam-a na muzičku scenu, jer je objavljena dva meseca pre izlaska samog albuma.
Pesma „Running“ je klasična pank pesma, jer je kratka, agresivna, moćnog zvuka gitare, brzog ritma i intezivnih vokala. Metaforički shvaćeno ova numera predstavlja maratonsku trku koji grupa Pearl Jam vodi sa konkurencijom (što potvrđuju i stihovi: „Got me running, got me running, but the race never ends“), ali govori i o bivšoj ljubavi.
Pesma koja je muzički najbolje određena jeste „Won't tell“. Ova pop-rok numera govori o ljubavi, ali i ostavlja snažne emocije na slušaoce, budi lepršavu energiju i slikovito nam dočarava san o kome je reč. Nastala je zahvaljući snu basiste grupe, Džefu Ejmentu, koji, kako prenose N1 i headliner.rs, kaže: „Pesma je bazirana na snu koji sam imao. Bilo je sjajno interpretirati san na umetnički način.“
„Upper hand“ počinje horor melodijom, zatim se ritam postepeno ubrzava, postaje veseliji i podseća na budilnik koji nas budi iz sna. Prvih minut i po je bez reči, čuje se samo gitara promenljivog ritma, zatim kreću stihovi, a govori o životu.
Kada se sagledaju svi aspekti ovog albuma stiče se utisak da je muzički kvalitetno odrađen, jer poseduje originalnost, slikovite reči, promenljiv ritam i različite žanrove. Treba ga poslušati, jer je remek-delo koje vraća u devedesete. Numere su uglavnom „mračnih“ naslova, a sadrže teške i upečatljive reči, na primer, završni stihovi pesme „Setting sun“: „We can become one last setting sun. Am I the only one hanging on? We could become one last setting sun or be the sun at the break of down. Let us not fade.“ Kriju li ovi stihovi nadu, kako kaže basista grupe (i kako prenose N1 i headliner.rs), procenite sami?
Nema komentara