Drugi najveći grad u Srbiji, Novi Sad, oduvek je bio mesto gde se puštala, svirala i slušala najrazličitija vrsta muzike i gde niko nije mogao da kaže da scena ne postoji. Zvuk električne gitare i bubnjeva oduvek su odzvanjali ulicama Novog Sada kroz uvekpostojeću pank i metal scenu koja bi u nekim trenucima rasla, a u drugim se smanjivala ali nikad potpuno nestajala. Ali kakva je situacija kada je u pitanju elektronski zvuk? Da li danas postoji kako ponuda tako i potražnja za zvukovima i žurkama koji mogu da se proizvedu samo uz pomoć laptopa, i da li je možda baš taj zvuk zamena za elekričnu gitaru i bubnjeve?
Mladi di-džej iz Novog Sada koji koristi umetničko ime „VETAS“ Strahinja Janković, navodi da se puštanjem muzike bavi pet godina, a da je sve počelo kada je sa drugarima hteo da čuje nešto novo, s obizorom na to da dolazi iz sveta metal muzike.
„Interesovanje za drum and bass muziku nastaje 2018. godine kada su prijatelji želeli da me odvedu na neku psy trens žurku, ali kako tih dana nije postojala nijedna takva žurka, odlučili smo se da svi poslušamo nešto novo i odemo na „Hybrid Minds“ koji su te subote puštali muziku u Kvoteru.“
Foto: Privatna arhiva sagovornika
Janković na svojim žurkama najčešće pušta drum and bass i njegove podžanrove. Takođe, navodi da ovaj žanrovski skok sa metala na drum and bass za njega nije toliko neobičan, jer je u njemu uspeo da pronađe istu energiju koju je do tada pronalazio u metalu, samo u malo drugačijoj formi.
„Pod svojim DJ imenom „VETAS“ sam se od početka bavio ekstremnijim drum and bass podžanrovima, pa sam u neurofunk-u i crossbreed-u nasao istu energiju metal muzike samo u elektronskoj formi i od tada su to zanrovi koje najčesće puštam uživo.“
Na pitanje o tome kakav je novosadska scena bila ranije, on navodi da iz priča starijih kolega zaključuje da se i pre u gradu moglo otići na kvalitetku žurku na kojoj su muziku puštali dobri izvođači kao i da „svako bije svoju bitku“, te su danas tu nove grupe i organizacije koje organizuju žurke.
„Događaje organizujemo nekad sami a nekad smo i gosti. Moja tri dobra prijatelja i ja smo oformili „ACROPOLIS909“, pod čijim imenom organizujemo žurke po gradu. Pored nas tu su i „Drop Sensei“ kao i oldskul ekipa „Baseline Crew“. Ne postoji nikakav rivalitet na sceni, a takođe pored Novog Sada sarađujem i sa nekim ekipama iz Beograda, kao što je „Drip and Bass“ sa kojim sam imao čast da nastupam nekoliko puta.“
Još jedna ovakva grupa koja organizuje žruke po gradu je „GOMILA“. Nastala je spontano krajem 2022. godine, a nju je oformila grupa mladih ljudi koji su imali želju za istraživanjem i stvaranjem razne vrste malo eksperimentalnijeg sadržaja. Svoju muziku u širem smislu opisuju kao „leftfield bass music“, savremenu avangardnu muziku, čiji je fokus rekonstruisanje svih elemenata koji pripadaju klubskoj muzici, te se ovaj podžanr može nazvati i „deconstructed club“. Poseban akcenat je na muzici globalnog juga, Južne Amerike, Azije, Afrike, Bliskog Istoka kao i Balkana. Pored ovoga na njihovim žurkama mogu se čuti i već poznati zvukovi drum and bassa, berejkbita i tehna.
Članica „GOMILE“ Lara Findžanović za svoje umetničke izraze koristi ime „Snfkdjf“ i navodi da su na prve žurke koje je organizovala „GOMILA“ uglavnom dolazili njihovi poznanici, dok je sada drugačija situacija i svaki put vidi neke nove ljude, iako ljudi teško daju šanse događajima o kojima ne znaju mnogo.
„U početku su to naravno bili uglavnom ljudi koje znamo ili koji nas znaju, ali sada stvarno viđam ljude koje prvi put vidim, čak ljude iz drugih gradova, pa i drugih država. Mislim da imamo neku stalnu publiku ali se svaki put zainteresuju neki novi ljudi, što je baš dobro. Smatram da, u Novom Sadu pogotovo, postoji taj problem da ljudi neće doći na žurku ako nisu sigurni da je nešto dobro“.
Foto: Privatna arhiva sagovornice
Ona navodi da je novosadska scena na dobrom putu ali da grad ne radi ništa kako bi istu unapredio. Kaže da nemamo pravo da se žalimo na tromost grada već da svi imamo obavezu da se aktiviramo i tražimo od grada da pomogne.
„Moraju da se pojave ljudi koji će da pokrenu i scenu i grad da bi se nešto desilo. Ako neko uzme da traži od grada grad da se dobije neki prostor, možda i dobijemo prostor. Do tad ne možemo da se žalimo. Moramo svi da se aktiviramo, i organizatori i publika. Ne smemo sedeti, piti piva i čekati da se nešto promeni.“
Lara govori kako se „GOMILA“ trudi da bude dostupna svima i da je teško zaraditi dok su cene karata niske a zvuk nekomercijalan. Kaže da je dogovor kolektiva da sav novac koji zarade ide u zajednički fond koji se koristi za organizovanje narednih dokađaja i da se to za sada pokazalo kao dovoljno dobro da mogu da nastave sa fukncionisanjem.
Kao jedan od problema scena ona navodi to da se danas na sceni često vija novac umesto kvaliteta i da ne treba da budemo zadovoljni prosečnim žurkama već da stremimo ka nečemu boljem.
„Na sceni bih promenila to što se često vija novac ili popularnost, a ne kvalitet i retko ko razmišlja o publici, o tome da će ljudi da dođu na tvoj događaj u potrazi za dobrim iskustvom. Nemoj biti di-džej ako ćeš to da radiš samo, jer ti je kul ili su super pare sa strane. Mislim da moraš stvarno da želiš da svima bude dobro i da osećaš to što puštaš, jer u suprotnom nema smisla. Može da ima, napravićeš ti osrednju žurku, ali valjda nije poenta da pravimo prosečne stvari. Publika najviše oseti kada i ti osetiš. Plus je bezveze ako se dešava pet sličnih događaja za dve nedelje, ljudi će se podeliti na sve strane i nigde neće biti dobro.“
Možemo zaključiti da u Novom Sadu postoji publika koja želi da sluša različitu vrstu elektronske muzike kao i di-džejevi koji su radi da je puštaju. Uz malu pomoć grada i malo veću aktivaciju publike koja bi izašla iz zone komfora i možda posetila žurke za koje čuje prvi put, Novi Sad bi mogao da ima jednu veoma kvalitetnu scenu, koja bi možda jedng dana mogla da parira i onoj u Beogradu.
Nema komentara