BOGDAN ZDJELAR (DRUMATTIC): Lični pečat je važniji od uklapanja u određeni muzički žanr

Bogdan Zdjelar je bubnjar koji je na domaćoj, a i inostranoj sceni, aktivan već petnaest godina. Sarađivao je sa brojnim muzičarima, a žanrovski je uvek izvan kutije, kombinujući razne moderne stilove sa nekim tradicionalnijim.

Foto: iz arhive sagovornika

Upravo takav bend je Milan Petrović Kvartet koji je pre desetak godina bio jedan od najaktivnijih džez/fank/bluz bendova u Srbiji i koncertno i studijski, dok za jedan od prvih srpskih r'n'b bendova važi Marakuja, bend koji je Bogdan Zdjelar osnovao sa Markom Luisom i Andrejem Martinovićem. Ovi bendovi su samo neki od primera u mnogobrojnim projektima na kojima je radio, a ove godine pokrenuo je i prvi solo projekat, Drumattic. Početkom decembra izdao je prvi singl „Demon je od šećera“, u saradnji sa Katarinom Vukoman i Ivanom Balvanlijevim.

Retka je pojava da ispred benda istupi bubnjar. Kako je došlo do ideje za ovakav solo projekat?

– Još kad sam počeo da se bavim muzikom, svirao sam klavir za svoju dušu i uvek komponovao neku svoju muziku, ali sam poznat po tome da mogu super da započinjem pesme, ali nikako da ih završavam. Imam gomilu započetih ili skoro dovršenih pesama koje su nastale u proteklih petnaest godina (smeh). Mislim da mi je tek sad došao period u životu kada je vreme da sve to zaokružujem i kad se nekako sve tako namestilo. Tako da je ovo sad zvanično počelo, Drumattic je moj autorski projekat i imaću goste zavisno od numere do numere.

Kakav je bio kreativni proces pisanja i produciranja „Demona od šećera“? Šta za tebe znači ova pesma?

– Ova pesma je počela da nastaje pre par godina tako što sam u nekom trenutku dok sam sedeo za klavirom napravio neku temu, neku melodiju, koja mi se svidela. Pošto mi se svidela, imao sam inspiracije da je završavam i da pravim neki aranžman. To je prvo nastalo kao demo verzija neke instrumentalne pesme i tako je ostala u mom kompjuteru, ali ja volim da delim sa svojim prijateljima svoje ideje i da čujem mišljenja. Kada sam konkretno tu pesmu, u tom obliku, pustio mojoj prijateljici Katarini Vukoman, koja inače peva i takođe se bavi autorskim radom, njoj se to jako svidelo i ona je bukvalno istog trenutka dobila inspiraciju da smisli neku melodiju pevanja i tražila mi je da joj pošaljem tu pesmu. Samo dva dana posle toga mi je poslala prvu verziju pevanja sa tekstom koji je napisala. Mene je to jako motivisalo i bio mi je super izazov što je ona to uradila na srpskom jeziku. Srpski je jako izazovan, u smislu da se kod nas napravi nešto što će i da zvučno bude lepo i da ima dobar tekst sa dobrom porukom. Nakon toga smo brzo završili. Spakovao sam to u neki finalni aranžman i finalni master uradio kod svog prijatelja Ivana Balvanlijeva.

Pesma je objavljena sinhrono sa spotom. Da li si ti pisao scenario za spot i koliko si imao udela u procesu snimanja spota?

– Kada sam se raspitivao kakva je situacija sa izdavačima ovde, dobio sam preporuku da kontaktiram ekipu iz Glitch records-a, popričao sam s njima o čemu se radi, poslao im pesmu, njima se to jako svidelo i brzo smo napravili dogovor i datum za izdavanje. Njihov predlog je bio da je uvek bolje imati bilo kakav spot nego nikakav spot, u smislu da pesma može dopreti do većeg broja ljudi tako. Zbog puta u Španiju sam faktički imao dvadeset dana da smislim ideju za spot i da organizujem ekipu koja bi snimala taj spot, da nađem lokaciju, tako da sam na neki način bio baš bačen u vatru kako bi to sve uspelo da se organizuje i završi. Katarina i ja smo smislili scenario, a onda sam sve ostalo što se tiče organizacije radio ja. To je posao producenta, samo što sam u ovom slučaju bio prinuđen da to radim. Nije baš da sam želeo, ali zbog uslova i situacije, i tog vremenskog roka sam potegao sve moguće ljude koje poznajem, a da imaju veze ili da mogu da mi pomognu i uspeo sam. Bitno je da je na kraju dobijen rezultat koji nije trpeo kvalitetom zbog toga što je bilo sve knap.

Da li ubuduće planiraš da se držiš žanra koji čujemo u Demonu od šećera ili bi da eksperimentišeš sa zvukom?

– Eksperimentisaću. Poenta je da će te pesme koje će biti povezane u prvi album imati neku sličnu atmosferu i nešto što je moj lični pečat i to mi je jedna od najbitnijih stvari, da ako nešto radiš autorski, da daš nešto svoje, ako je to već autorski. Trudim se da maksimalno prenesem ono što ja jesam, što osećam, što volim i što mislim u te svoje pesme i baš nekako ne razmišljam da li će se to uklopiti u neki žanr, to mi zaista nije bitno. Ali opet, pesma ili album kada nastanu, mogu da se svrstaju u neki stil ili neku mešavinu žanrova. Na kraju to i jeste, može se opisati kao mešavina nekih uticaja žanrova koje ja privatno volim i da slušam i da sviram i koje sam svirao sa gomilom drugih izvođača, tako da taj album će biti prožet muzikom koja ima elemente trip-hopa, nekog ambijentalnog r’n’b-a, fanka, soula.

Foto: iz arhive sagovornika

Da li bi mogao da izdvojiš neke izvođače koji su uticali na formiranje tvog stila i ukusa?

– Uvek mi je teško da na to odgovorim. Od malena, pre nego što sam počeo da se bavim muzikom, gajio sam neverovatnu ljubav prema muzici. Iz tolike ljubavi, ja skoro u svakom pravcu muzike nađem nešto što se meni sviđa. Retki su pravci muzike u kojima ja ne mogu da nađem nešto što mi se sviđa. Postoje oni koje preferiram, ali nemam omiljeni bend, bubnjara, pravac muzike. Previše je toga lepog da se nešto može lako izdvojiti. Neki moji uticaji su međusobno jako neuporedivi, od Milesa Davisa, preko Jamiroquai-ja, Ekatarine Velike, do najnovijih bendova, kao što je The Weeknd, James Blake itd. Nema ograničenja u tom smislu, nema nekog užeg izbora.

S kim bi još voleo da sarađuješ u daljem radu na albumu?

– Pa to će prvenstveno biti moji prijatelji, sa kojima sarađujem već godinama, a s obzirom da sam aktivan petnaest godina, stvarno imam mnogo prijatelja koji su sjajni muzičari. Moji gosti neće biti samo vokalisti, nego i instrumentalisti, različitih instrumenata, zavisno od potreba pesama.

Kakvo je po tebi trenutno stanje domaće muzičke scene? Da li bi izdvojio rad nekih mlađih i novijih izvođača i bendova, ima li svežeg zvuka?

– Trudim se da koliko god mogu pratim muzičku scenu, i domaću i stranu. Što se tiče domaće, volim da istražujem nove bendove. Drago mi je što se u poslednjih par godina pojavilo dosta novih mladih bendova sa zvukom koji je u toku sa nekim modernim standardima, koji idu u korak sa ovim vremenom. Ima ih dosta sad, i različitih su žanrova, ima par elektro pop bendova koji imaju taj neki vintidž zvuk, koji se sad vraća i na svetskoj sceni, takozvani sint pop. Jedan od tih je Fantom, ne znam ko su ljudi u tom bendu ni ko stoji iza toga, ali to mi je prvo palo na pamet kao nešto što mi je privuklo pažnju. Danas sam baš čuo i pesmu benda koji se zove Drum, takođe ne znam ko je ekipa, vidim da su neki mladi momci, i vidim da su dobili nagradu Milan Mladenović. Ima dosta novih bendova, koji su meni i nepoznati, a da jako lepo rade to što rade i da jeste sveže na sceni.