Dina - peščana oluja za sledeću dekadu

autor: Miloš Krstić 187 pregleda

Filmski meteorolozi previđaju masivnu peščanu oluju za narednu godinu. Pošto je činjenica da su filmski meteorolozi potpuna izmišljotina, a da je jedina pouzdana stvar kod vremenskih prognoza znanje o njihovoj nepouzdanosti, odvažićemo se da dokaze o mogućoj veličini sledećeg filma Denija Vilnova (Denis Villeneuve), Dina (Dune), potražimo sami.

Photo: Reddit

Dina će po treći put biti adaptirana za filmsko platno, odnosno televiziju. Prvi je to uradio Dejvid Linč (David Lynch) 1984. godine sa istoimenim filmom, a zatim je 2000. godine roman adaptiran kao televizijska mini serija Dina Franka Herberta (Frank Herbert's Dune) čiji je režiser bio Džon Harison (John Harrison).

Ovaj naučno-fantastični roman Franka Herberta napisan je 1965. godine i prvi je od šest delova iz franšize. Planeta Arakis, ili Dina, je peščani svet daleke budućnosti, koji kao jedini izvor supstance melanža ili začina postaje centar previranja moći. Melanž uvećava mentalne sposobnosti čoveka i ključan je za međuzvezdanu navigaciju , te je feudalno interstelarno carstvo zavisno od njega. Osim što oslikava političko-religijsku i egzistencijalnu borbu za resurse, Herbert nam prikazuje i borbu čoveka da opstane u šturim uslovima postajući deo pustinjskog ekosistema, postavljajući pitanje ljudskog mešanja u prirodni tok, odnosno da li je ono što je dobro za  život pojedinaca dobro i po celu planetu i čitavo društvo. Sve ovo uz tehnologiju koja je prikazana u knjizi, ali možda i više psihologija, emocije i unutrašnja razmišljanja likova su ono što je pravi izazov za Vilnova i ono što je manjkalo Linčovoj adaptaciji, koji je i sam rekao da je veoma tužan zbog krajnjih rezultata, jer nije imao potpunu kreativnu slobodu i kontrolu nad finalnim rezom.

Čemu fanovi ovog pustinjskog sveta mogu da se nadaju? Hoće li Vilnov uspeti da kompleksnost Dine prikaže na filmu? Iako ćemo morati da sačekamo do kraja sledeće godine, dobra vest je da je film krajem jula ove godine, posle gotovo pet meseci, snimljen i biće u postprodukciji oko 14 meseci. Kakav može biti film, saznajmo iz prikupljenog kobajagi dokaznog materijala.

Dokaz br. 1: Dečački snovi Denija Vilnova

Kao da nije dovoljno reći da će režiser koji je radio na filmovima Zatvorenici (Prisoners), Dolazak (Arrival), Blejd Raner 2049 (Blade Runner 2049), radi i na Dini, Deni Vilnov je još od svojih tinejdžerskih dana Herbertov fan, što je otkrio u intervjuu za Varajeti (Variety):

- Kada sam imao 12 godina pročitao sam jednu knjigu, koja je bila Dina. To je moja omiljena knjiga. Kada me je producent Zatvorenika pitao: „Šta želiš sledeće da radiš?“, spontano sam rekao: „Dinu“ - kazao je Vilnov sa uzbuđenjem. 

On je takođe na jednoj konferenciji povodom Blejd Ranera izjavio da iako je fan Linčove verzije filma, on nije srećan kako je film urađen i da to nije film o kojem je sanjao, potvrđujući da neće praviti rimejk, već adaptaciju knjige:

- Ono što želim da uradim je da prenesem na ekran ono što sam osetio, i slike koje sam video kada sam čitao knjigu. U suštini, vraćam se knjizi - konstatovao je tad Vilnov.

To da Vilnov ima dovoljno kreativne slobode da iznese svoju viziju na bioskopsko platno potvrdio je Stelan Skarsgord (Stellan Skarsgård), kada je za Kolajder (Collider) rekao da je studio režiseru daje odrešene ruke, zbog toga što film mora da ima njegov lični potpis ako žele da budu uspešni.

Dokaz br. 2: Dva filma, jedna knjiga

Ono što je bio jedan od problema u Linčovoj adaptaciji je to što traje prekratko. Sa više od tri sata materijala, film je skraćen na nešto više od dva sata, zbog čega je su scene morale biti pojednostavljene ili potpuno izbačene i zamenjene naracijom. U kontrastu sa ovim, nerealizovana verzija Alehandra Hodorovskog (Alejandro Jodorowsky), je trebala da traje više od deset sati, ali zbog nedostatka novca nikad nije završena.

Ono što pogoduje Deniju Vilnovu je što ćemo u njegovoj verziji videti prvu polovinu knjige, a kako Vrap (Wrap) piše, producent serijskog spinofa Dina: Sestrinstvo (Dune: The Sisterhood), Džon Spejts (Jon Spaihts) je počeo da radi na nastavku filma. To znači da će oba filma zajedno verovatno trajati najmanje četiri sata, što je za vernu adaptaciju ove knjige i više nego potrebno.

Dokaz br. 3: Glumačka postava i njihove impresije

Uz veliko režisersko ime, naravno dolaze i izvrsni glumci. Izbor glumaca za sada je gotovo u potpunosti u skladu sa onim što srećemo u knjizi. Timoti Šalame je posve nalik mladome Polu Atreidu, centralnom junaku prvog romana:

- Starica pogleda Pola ispitivačkim pogledom: lice mu je ovalno poput Džesikinog, ali kosti su jake... kosa: izrazito crna na vojvodu, ali zato gornji deo lica ima sličan dedi po majci koji se ne sme imenovati; nos mu je tanak i prezriv, a zelene oči prodorne, baš kao kod starog vojvode, dečakovog dede po ocu, koji je već umro - stoji u prvom poglavlju knjige.

Photo: IMDb

Oskar Ajzak koji glumi Polovog oca, vojvodu Letoa Atreida je takođe veran liku iz knjige, kao i Rebeka Ferguson, koja glumi njegovu majku, Džesiku. Samo spominjanje imena poput Havijera Bardema, Stelana Skarsgorda, ali i Džoša Brolina, koji je ranije sarađivao sa Vilnovom, zvuči obećavajuće. Pored Brolina, tu su i druge zvezde superherojskih filmova: Dejv Batista, Džejson Mamoa i Zendaja.

Iako je verovatno za očekivati da glumci govore pozitivno, ili bar ne loše, o filmu na kom rade, još nismo čuli ništa osim njihovog oduševljenja, kako samom pričom, tako i Vilnovovom pristupu adaptaciji: 

- Skripta koju sam pročitao odaje počast i oživljava tu knjigu na tako prelep način. Nikad nisam pročitao ništa slično - rekao je Dejvid Dastmalčin u razgovoru za Kolajder.

Stelan Starsgord, takođe u razgovoru za Kolajder, je opisao Vilnovov pristup kao kinematografsku poeziju slikama praveći čudnu atmosferu. U intervjuu Oskara Ajzaka za Entertejnment vikli (Entertainment Weekly), glumac je rekao da će ovaj film biti potpuno drugačija stvar, jer ne može da zamisli nikoga ko više odgovara tonu romana od Vilnova.

Dokaz br. 4: Brutalizam i noćne more

skar Ajzak (Oscar Isaac), je u već pomenutom razgovoru sa Entertejnment vikli opisao film kao strahovit, šokantan, sa brutalističkim elementima u njemu. Ovo može biti zanimljivo, jer je brutalizam stil u arhitekturi koji je okarakterisan svojom sirovošću, što je i u korenu njegovog imena béton brut, ili sirovi beton. Ako uzmemo u obzir ovo, kao i da građevine pravljene u ovom stilu, jakih geometrijskih linija, mogu da izgledaju kao nešto iz budućnosti, možemo da vidimo oslikan kontrast između finih granica promenljivih peščanih dina i grubosti i nepomičnosti arhitekture golog betona, koja odskače od slike pustinje kao i što narod Dine odskače od njene beživotnosti. Kako je arhitekta Aleksandar Stjepanović, koji je autor zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, jednom prilikom rekao: „Brutalizam nije posledica filozofije, nego posledica mogućih uslova“, tako izgleda logično da je arhitektura u filmu ogoljena i stvorena u teškim uslovima, baš kakva je i planeta Arakis u knjizi.

Foto: Prelepo mesto za FFUNS. Savršena montaža: Miloš Krstić 

Ovaj dokaz nije pravi dokaz, jer je naravno samo pretpostavka, kao i ostali dokazi, zbog toga što još nemamo nikakav uvid u snimanje filma, niti putem fotografija sa seta niti putem trejlera.

Dokaz br. 5: Ruševine Las Vegasa u Blejd Raneru

U Blejd Raneru 2049 postoji scena u kojoj replikant sa imenom K odlazi u Las Vegas, koji je prekriven nuklearnom prašinom. Zbog radioaktivnosti, prašina odašilje narandžasti sjaj, koji uz potpunu tišinu povremeno prekinutom udarom bubnja, pravi osećaj čudne pustinje alternativne budućnosti. 

U dalekoj prošlosti, 10 hiljada godina pre događaja koji se odvijaju u romanu, desio se Batlerijanski džihad, u kojem su u potpunosti uništeni svi računari i svi oblici veštačke inteligencije. Nije teško zamisliti da je ova scena samo jedan isečak posledica pobune ljudi protiv mašina u prošlosti sveta Franka Herberta. Iako ove dve priče nisu povezane, može se videti deo potencijalne atmosfere u Dini, što uz činjenicu da će muziku za film komponovati Hans Zimer (Hans Zimmer) unapred oduzima dah.

Scena iz Blade Runner 2049

Pošto je su svi dokazi o mogućoj peščanoj oluji koja će prekriti celu Zemlju izneti, možemo samo da se nadamo da će njena veličina ostati u granicama filmskog platna. Do tad nam ostaje samo da iščekujemo ponavljajući mantru iz romana:

- Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu do prođe preko mene i kroz mene, a kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da osmotrim tragove koje je ostavio. Tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja.

    Napišite komentar