BRANKO GOLUBOVIĆ GOLUB: Svi smo mi roba s greškom...

Iako se Islamabad, glavni grad Pakistana, čini kao da je na drugom kraju sveta u odnosu na Šabac, za članove benda „Goblini” ta udaljenost od šest hiljada kilometara je, izgleda, samo merna prepreka! U današnjem virtuelnom selu državne granice i kilometri su samo linije na ekranu. Zahvaljujući tome, ovaj pank-rok bend je u novembru prošle godine uspeo da objavi svoj novi album „Roba s greškom”, koji je na raznim muzičkim top-listama za 2013. godinu bio visoko kotiran.

Bend je zasad snimio dva spota, za pesme „Deca iz komšiluka“ i „Evropo”. A kako i sami kažu, jedva čekaju da dođe osmi mart i „veliki hepening“ u Hali sportova u Beogradu.

Branko Golubović Golub, frontmen „Goblina”, uprkos tome što živi u Pakistanu (od 2010. godine), odvojio je vreme da za Odjek kaže ponešto o povratničkom albumu na koji se čekalo 14 godina!

Sad kad je prošlo oko dva meseca nakon izlaska vašeg novog albuma, kakvi su utisci? Kako su izgledale pripreme za album?

Lagao bih ako bih rekao da nije bilo nervoze u toku rada na ovom albumu. Četrnaest godina pauze od objavljivanja poslednjeg izdanja „Goblina” stvaralo je strašan pritisak na nas, s obzirom na to da su očekivanja od tog izdanja bila ogromna. Na sve to, moj život u Pakistanu imao je strašan uticaj na vreme koje je bilo neophodno da bi se sav material pripremio i snimio, a samim tim i na način na koji su pesme stvarane. Sam taj „neortodoksan” način na koji smo bili primorani da radimo bio je glavni izvor sve te nervoze, pošto smo mi bend koji je naviknut na provođenje mase zajedničkog vremena u prostoriji za vežbanje isprepletenim beskonačnim argumentima vezanim za najsitniji detalj svake pesme. Ipak, danas, dva meseca nakon izlaska albuma, moram da priznam da sam poprilično zadovoljan. Ono što je najbitnije od svega toga je da su ljudi koji nas prate i slušaju odlično odreagovali na njega i pronašli se u svemu tome onako kako smo želeli i očekivali da se pronađu.

Šta biste sve okarakterisali kao robu sa greškom?

Svi smo mi roba s greškom… Mi smo ono što se pronalazi na zaturenim policama u najprašnjavijim uglovima prodavnica, pošto nije po „ukusu” većine potencijalnih kupaca. A nije po ukusu jer im je tako rečeno, jer im se tako plasiraju stvari i gradi „ukus”. „Roba s greškom” je krik izgubljene generacije ostavljene bez preterano mnogo opcija; odbačene, neshvaćene, u manjini, a koja je ipak (u ovo zaista verujem) trn u oku establišmenta koji je se plaši i samim tim pokušava da je drži pod kontrolom kako bi ostala zauvek na tim mračnim policama, pokrivena prašinom mnogogodišnjeg mediokritetstva.

Da li zaista mislite da se sva deca iz komšiluka ne vide iz „njihovih“ fotelja?

Njihova deca se definitivno vide pošto će ona i naslediti te iste fotelje! Ipak, ta „deca” nisu iz našeg komšiluka. Ona žive u nekim drugim komšilucima.

Iako su mišljenja vaših fanova podeljena - neki misle da ste drugačiji nego što ste bili, dok drugi misle da ste ostali isti - kako biste vi opisali svoj povratak na scenu?

Najpošteniji odgovor na ovo pitanje bi bio da smo se promenili, a i nismo! Mislim da je filozofija benda ostala ista kao što je od samog pocetka karijere i bila, dok je s muzičke tačke gledišta došlo do određenih promena s obzirom na to da je prošlo mnogo godina; ljudi se menjaju, konstantno uče i grade svoj ukus, a to ostavlja trag i na stvaralačkom nivou. Smatrao bih svojim ličnim neuspehom da smo izbacili album koji se uopšte ne bi razlikovao kako od onog koji smo izbacili 1994, tako i od onog koji je izdat 1999.

U svojim tekstovima konstantno komentarišete loše stanje u Srbiji. Sta savetujete mladima? Da li da odu s one strane granica ili da ostanu unutar njih i da se bore za „bolje sutra“?

Mislim da svaki čovek treba da gradi svoju sreću, a za tako nešto formula ne postoji. Neki su se odlučili ili će se odlučiti da odu preko grane, dok će neki rešiti da ostanu tu gde su. Jedini savet koji bih dao mladima je da urade ono što misle da je najbolje za njih. Najgora stvar koja može da im se desi jednog dana je da se kaju što nešto što su želeli nisu uradili ili bar probali da to urade. Šta god odlučili, gledajući današnju situaciju kod nas ali i u svetu, neće im biti lako. Poenta je u tome što nikome nije lako, tako da su na istoj startnoj poziciji sa ostalima. Razliku u tome ko će uspeti u životu čini sama želja za uspehom i vera u ono za šta smatraš da si dobar i da bi mogao biti uspešan. Ukoliko ne veruješ u sebe nećes ni uspeti. Jedino sam možes da promeniš neke stvari u životu! Ne oslanjaj se previše na druge!

Činjenica je da vas je put zaista daleko odveo. Ima li on granica - kako u privatnom, tako i u muzičkom smislu?

Ukoliko se postaviš kako treba i nema… Naravno, ponekad bih poželeo da imam više vremena da se bavim muzikom, ali sve u svemu mogu da dođem do nekog balansa u vezi sa za oba posla kojim se bavim, a koje izuzetno volim. Kada je reč o porodici, bez njihove podrške sve ovo ne bi bilo moguće. Podrška porodice je bila i ostala ključna stvar u mojoj priči.