Saopštenje Srpske napredne stranke o ostavci ministra Radulovića gotovo da je lirskog karaktera. Istina: nedostaju stihovi i rime, zarezi su razbacani kao da ih je rasejao orkanski vetar, ali su na krajnje skučenom prostoru koncentrisani snažan patos i katalog večitih tema - ljubav, mržnja, borba dobra i zla…
Srbiji su se, na putu ka rajskim perivojima, isprečila dva zla: prvo je bivši ministar privrede, a drugo predsednik Demokratske stranke. SNS nas obaveštava o „brojnim kriminalnim radnjama Dragana Đilasa u gradu Beogradu“ (izostaviše „bijelomu“!), kao i o „različitim kriminalnim delima koje je počinio bivši ministar Saša Radulović, sprovodeći stečajne postupke i uništavajući firme i fabrike po Srbiji“.
Zanemarimo to što najveća stranka u državi (i to sa pravnikom na čelu!) ne poštuje pretpostavku nevinosti. Zanemarimo i duhoviti opis bivšeg ministra koji, poput Tasmanijskog đavola, uništava prosperitetne firme i fabrike po Srbiji, po Srbiji zemlji da prevrne... Zanemarimo i to što je SNS obavestio javnost o Radulovićevoj težnji ka destrukciji tek nakon što je bivši ministar optužio Vučića za kočenje reformi.
Koncentrišimo se umesto toga na jezičku konstrukciju upotrebljenu u drugom paragrafu saopštenja: „Demokratska stranka je poslednja koja ima pravo da govori o reformama i borbi protiv kriminala i korupcije u Srbiji, jer su upravo oni ti koji su uništili Srbiju, opljačkali i osiromašili građane.“ SNS ovakvom formulacijom izriče direktnu optužbu na stiliski indirektan način. Dakle, ne kažu „Demokratska stranka je uništila Srbiju“, već „Demokratska stranka je ta koja je uništila Srbiju“.
Sličan model primećujemo i u naslovu „Stanija: Ja sam neko ko nema problem da se obnaži“. Zašto ova dama jednostavno nije rekla „Nije mi problem da se obnažim“? Čemu bespotrebne, glomazne forme?
Ovakva odstupanja koriste se, rekli bismo, kada je osnovna zamisao suviše „nezgodna“ da bi se izgovorila jasno i bez okolišanja. Zato Stanija odjednom više nije Stanija, nego „neko“: lakše je biti deo grupe ljudi koji nemaju problem da se obnaže, nego to svojstvo direktno pripisati sebi. Lakše je optužbu prevaliti preko zamenice „ta“, nego je direktno uputiti političkim protivnicima. Ovakve konstrukcije umnogome podsećaju na čoveka koji žuri da stigne na odredište, a namerno kreće stranputicom. Govori li nam to samo o jeziku?
Nema komentara