Trenutno se u svetu vodi 71 oružani sukob, navode podaci Ženevske akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava (IHL). Politička igra resursima i ljudskim životima, u Ukrajini i Rusiji, ali i u Palestini i Izraelu postaje svakim danom kompleksnija. U maju ove godine su se napeti odnosi Indije i Pakistana radikalizovali. Vatra se bez naznaka o prekidu nastavlja, a nedužni životi ostaju u senci sukoba. Odjek vam prenosi gde se i zbog čega u svetu trenutno ratuje.
Prema izveštaju IHL-a trenutno se u svetu vodi 57 civilih oružanih sukoba i 14 međunarodnih oružanih sukoba. U odnosu na prošlu godinu broj međunarodnih sukoba se skoro udvostručio, što prema procenama Ženevske akademije ukazuje na veću netrpeljivost među državama koja rezultira destabilišućim sukobima, te dovodi do pogoršanja globalnog mira i stabilnosti.
Izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće podatke koji se tiču ekonomske nestabilnosti ali i uspona populističkih režima, kao i ugroženosti ljudskih prava koje u narednim godinama mogu predstavljati problem za globalnu političku stabilnost.
Nemiri Bliskog istoka i severne Afrike
Trenutno se na teritorijama Bliskog istoka i severne Afrike vodi oko 45 oružanih sukoba, od čega je većina međunarodnog karaktera. Zemlje na ratom zahvaćenim teritorijama čine Kipar, Irak, Palestina, Izrael, Maroko, Libija, Egipat, Turska, Sirija, Jemen i Zapadna Sahara.
Rat u Jemenu traje od 2014. godine kada su Huti, pobunjenici šiitske muslimanske manjine srušili vladu i preuzeli glavni grad Jemena, Sanu. Usledili su vazdušni napadi na Hute od strane koalicije zemalja koju je predvodila Saudijska Arabija, a koju je podržala Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države u cilju odbrane od terorizma i smirivanja političke situacije u Jemenu. Za jedanaest godina koliko traje rat u najsiromašnijoj zemlji Bliskog istoka, Huti su proširili teritorije pod svojom upravom i uspostavili uticaj nad sigurnošću stanovništva. Veruje se da Huti dobijaju pomoć od Irana za sprovođenje svojih vojnih ciljeva.
Do sada vodi se ekonomski konflikt između severnog i južnog Jemena, što značajno utiče na distribuciju hrane u ugroženim sredinama. Deca su neuhranjena, klinike neopremljene i nespremne da pomognu stotinama dece čiji je život ugrožen.
Ali glad nije jedini problem sa kojima se deca u Jemenu suočavaju. Zbog gusto postavljenih mina u naseljima i gradovima, mnoga deca su tokom igre izgubila udove, ostavljajući ih u teškom i neizvesnom stanju za nastavak lečenja.
Agencije za pomoć ugroženima, kao i Svetski program za hranu Ujedinjenih Nacija (UN) smanjuju svoje donacije, a budućnost nastavka pružanja pomoći ugroženima u Jemenu neizvesna je zbog nedostatka sredstava, kako navode.
Izveštaj Ženevske akademije navodi i na uznemirujuće obrasce nasilja koji se tiču ugrožavanja civila u sukobima. Slučajevi regrutacije dece su u porastu, a seksualno i rodno-zasnovano nasilje među ženama i devojčicama je svakodnevica u ratom zahvaćenim područjima.
Sukob na Kipru ukorenjen je tenzijama između grčke i turske zajednice, koje su eskalirale nakon sticanja nezavisnosti od Britanije 1960. godine. Grčki Kiprani su težili ujedinjenju sa Grčkom, dok su turski Kiprani strahovali od marginalizacije i zagovarali podelu ostrva. Turska Republika Severni Kipar proglašena je 1983. godine, ali je priznaje isključivo Turska, dok međunarodna zajednica to smatra nezakonitom okupacijom. Iako su tokom godina održavani mirovni pregovori pod okriljem UN-a, duboke političke razlike i neslaganja oko budućeg statusa ostrva onemogućavaju postizanje trajnog rešenja.
U stanju okupacije, osim Kipra, trenitno je i Zapadna Sahara. Maroko okupira ovu zemlju od 1975. godine.
Egipat se od 2011. godine suočava sa nasiljem na Sinajskom poluostrvu, koje je eskaliralo nakon svrgavanja predsednika Morsija 2013. Glavni protivnik egipatske vlade je oružana grupa Vilaja Sinaj, koja je povezana sa tzv. Islamskom državom. Grupa je poznata po sofisticiranim napadima na vojsku i civile, uključujući masakr u džamiji Al-Ravda 2017. godine, u kojem je ubijeno preko tri stotine ljudi, uključujuči i preko dvadesetoro dece.
Sukobi su bili posebno intenzivni od 2014. do 2022, a izraelske snage su uz odobrenje Egipta sprovele više od stotinu vazdušnih napada na mete Vilajat Sinaja između 2016. i 2018. godine. Iako je nasilje oslabilo 2023., povremeni oružani sukobi i dalje potvrđuju postojanje aktivnog sukoba u regionu.
Od januara 2014. Irak vodi sukob protiv Islamske države, uz podršku međunarodne koalicije predvođene SAD-om, dok se sukob delimično prelio i u Siriju. Istovremeno, Irak je u ratu sa Turskom, koja bez njegovog pristanka sprovodi vojne operacije protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka, što Bagdad smatra kršenjem svog suvereniteta.
Izrael je okupaciona sila u tri teritorije: palestinskim teritorijama Gaze, Zapadne obale, uključujući Istočni Jerusalim, Golanskoj visoravni u Siriji i Šeba farmama u Libanu. Okupacija palestinskih teritorija traje od 1967. godine i predstavlja centralno pitanje izraelsko-palestinskog sukoba, uz kontinuirane napetosti, raseljavanje i oružane sukobe, posebno u Gazi. U Golanskoj visoravni, sukobi iz Sirije često se prelivaju, što je dovelo do kratkotrajnih eskalacija konflikata, poput onog iz februara 2018. kada je Izrael izveo vazdušne napade na severu Sirije. Izraelsko prisustvo na spornim teritorijama se takođe tretira kao okupacija, a navedene situacije doprinose regionalnoj nestabilnosti i otežavaju postizanje trajnog rešenja sukoba na Bliskom istoku.
U međuvremenu, humanitarna pomoć koja je obećana civilima u Gazi, posle jedanaest nedelja blokade, konačno je stigla.
Libija je od 2014. godine pogođena oružanim sukobima između dve suprotstavljene vlasti – Vlade nacionalnog sporazuma sa sedištem Tripoliju i Parlamenta iz Tobruka, podržanog od strane Libijske nacionalne armije. Pored toga, u sukob su uključene i različite lokalne milicije i ekstremističke grupe, uključujući Islamsku državu. Iako je 2020. godine postignut prekid vatre i formirana privremena vlada jedinstva, politička podela i sukobi i dalje traju.
Afrika
Afrika je drugi region sa najvećim brojem nemira, gde se trenutno vodi više od 35 sukoba u zemljama kao što su Burkina Faso, Kamerun, Centralnoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo, Etiopija, Mali, Mozambik, Nigerija, Senegal, Somalija, Južni Sudan i Sudan. U ovim sukobima učestvuju brojne naoružane grupe koje se sukobljavaju sa državnim snagama ili međusobno. Centralnoafrička Republika je posebno pogođena višestrukim sukobima u kojima se vlada bori protiv različitih pobunjeničkih formacija. Osim sukoba između vlade i pobunjenika, prisutni su i sukobi unutar samih naoružanih grupa u zemlji.
Centralnoafrička Republika trenutno je pogođena nizom sukoba u kojima učestvuju različite naoružane grupe. Vlada dobija podršku od Višedimenzionalne integrisane misije Ujedinjenih nacija (MINUSCA), u nastojanju da uspostavi mir i stabilnost u zemlji. Pored toga, postoje i paralelni sukobi između različitih naoružanih frakcija unutar zemlje.
U pojedinim zemljama zahvaćenih ratom javlja se polna segregacija kao mehanizam kontrole nad stanovništvom. Ženama je, uz to što su izolovane i ugrožene samo zbog svog pola, ograničena sloboda kretanja zabranom samostalnog putovanja ili napuštanja zemlje. Zbog prisustva tzv. moralne policije, mnoge žene su u zatočeništvu zbog otkrivanja kose ili govora protiv pobunjenika.
U Mozambiku, državi na istočnoj obali Afrike, rat traje od 2017. godine, od kada pobunjenici El-Šababa napadaju sela Kaba Delgada, provincije na severu zemlje.
Rat je počeo kada su pristalice El-Šababa vođene radikalnim islamom napale tri policijske stanice u Mosimbi de Praja, te su usledili nizovi napada na seoska naselja.
Odstranjeni udovi, uništeni domovi, mnoštvo otetih i zarobljenih bili su svakodnevna slika u stotinama napada koji su se dešavali svake godine.
Žene koje su zarobljene primorane su da se udaju za pobunjenike i počnu da nose burke, rukavice, pokrivene tako da im se mogu videti samo oči, dok su kidnapovana deca nosila vojnu odeću i oružje.
Bivši taoci i svedoci svedočili su za BBC da pobunjenici nemaju milosti, te da ubijaju sve, bez izuzetka.
Pristalice El-Šababa nose crne kape i zastave sa natpisom „Nema drugoga boga osim Alaha“ u asocijaciji sa grupama Islamističke države, koja je preuzela odgovornost za napade u Mozambiku.
Ipak, u poslednje vreme nasilje koje ova grupa vrši jenjava, te se 420 000 raseljenih lica vratilo u svoje domove, iako je podjednako veliki broj ljudi koji su i dalje raseljeni zbog moguće opasnosti, navodi Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Situacija u etiopskoj regiji Tigraj ponovo eskalira, i to nakon višegodišnjih tenzija između vlade i nekada dominantne partije Tigrajski narodnooslobodilački front (TPLF). TPLF je bio vladajuća partija u Etiopiji više od trideset godina, ali je optuživan za autoritarnu vlast i korupciju. Protesti 2018. godine srušili su njihov režim, a nova vlada pod vođstvom Abija Ahmeda oslobodila je političke zatvorenike i potpisala mirovni sporazum s Eritrejom, za šta je Ahmed dobio Nobelovu nagradu za mir.
Međutim, napetosti nisu prestale. U septembru 2020., uprkos odlaganju nacionalnih izbora zbog pandemije, TPLF je samoinicijativno održao regionalne izbore u Tigraju. U novembru iste godine, njihove snage napale su vojne baze u regionu, što je označilo početak rata. Vladine snage, uz podršku eritrejske vojske, zauzele su grad Mekele, ali je TPLF ponovo uspeo da zauzme taj grad. Odatle se pobuna proširila i na druge delove zemlje.
Sukobi su ostavili katastrofalne posledice: stotine hiljada mrtvih, napadi na bolnice, škole, verske objekte, kao i masovni slučajevi mučenja, ubistava i seksualnog nasilja. Humanitarna kriza se pogoršala, dok su se vlada i TPLF međusobno optuživali da uskraćuju pomoć upravo onim regijama kojima je najpotrebnija.
Godine 2022. potpisan je mirovni sporazum koji nikada nije u potpunosti implementiran.
Novi preokret desio se u martu 2025. kada je Getačev Reda, privremeni predsednik Tigraja, pokušao da smeni nekoliko visokih vojnih zvaničnika, što je protivnička frakcija TPLF-a, ocenila kao pokušaj puča. TPLF-ove snage zauzele su Mekele, a Getačev je pobegao u Adis Abebu, glavni grad Etiopije. Postoje tvrdnje da je u pozadini prevrata stajala eritrejska obaveštajna služba, što dodatno komplikuje odnose u regionu.
Vlada Etiopije ponovo mobiliše trupe, a tenzije na granici s Eritrejom rastu. Iako je rat formalno završen, skoro milion raseljenih još uvek čeka povratak kući, a razoružavanje TPLF-a nije sprovedeno, uprkos tome što predstavlja jednu od glavnih odredbi sporazuma.
Azija i Latinska Amerika
Azija beleži sukob između 19 oružanih grupa, najviše u Avganistanu, Indiji, Mjanmaru, Pakistanu i Filipinima.
U Pakistanu se vlada bori protiv različitih zajednica, naročito talibanskih, dok na Filipinima sukobi uglavnom bukte u Mindanau protiv grupa kao što su Nacionalni oslobodilački front Moro i Abu Sajaf.
Pakistanaska vlada vodi više istovremenih i međusobno povezanih sukoba sa raznim naoružanim grupama koje deluju na njenoj teritoriji, naročito protiv talibana u plemenskim oblastima. Ovi sukobi, koji su počeli vojnim operacijama još 2002. godine, uključuju borbe protiv stranih boraca i lokalnih militantnih grupa, poput Tehrik-i-Talibana i Al Kaide, i vremenom su se proširili i na susedni Avganistan, dok se istovremeno vode i konflikti oko autonomije Beludžistana, regiona u jugozapadnoj Aziji.
Najnoviji sukob u Kašmiru dodatno je zaoštrio odnose između Indije i Pakistana, dovodeći do intenzivne političke krize uzrokovane gađanjem Pakistana projektilima koje je sprovela Indija tokom noći 7. maja ove godine.
Situacija u Avganistanu napeta je već decenijama. Nakon povlačenja američkih snaga 2021. godine, talibani su preuzeli kontrolu nad Avganistanom i trenutno vode dva paralelna okršaja protiv Nacionalnog fronta otpora i Islamske države - pokrajine Korasan.
U Mjanmaru trenutno traje više konflikata u kojima se oružane snage države sukobljavaju sa raznim etničkim naoružanim grupama povezanim sa regionima Kačin, Šan i Rakajn. Ovi sukobi predstavljaju dugotrajne borbe između centralne vlasti i etničkih zajednica koje traže veću autonomiju ili prava.
Filipinska vlada, ipak, učestvuje u više paralelnih konflikata između etničkih i islamskih pobunjeničkih grupa koje zahtevaju autonomiju ili nezavisnost.
Kolumbija i Meksiko su poprišta po tri konflikta. U Kolumbiji se sukobi nastavljaju nakon decenija dugog rata, dok se u Meksiku prvi put nasilje kriminalnih grupa poput narko-kartela klasifikuje kao oružani sukob zbog njihove organizacije i intenziteta nasilja.
Evropa
Većinu oružanih sukoba u Evropi čine vojne okupacije, uključujući rusku kontrolu nad Krimom, Pridnjestrovljem, Južnom Osetijom i Abhazijom, kao i jermensku okupaciju delova Nagorno-Karabaha. Pored toga, u Ukrajini se odvija rat između Ukrajine i Rusije, kao i dva unutrašnja sukoba između ukrajinskih snaga i proruskih separatista u Donjecku i Lugansku. Ruska invazija iz 2022. značajno je povećala nasilje i uticaj sukoba na civilno stanovništvo, pri čemu se ratni zločini mogu uočiti i pre tog datuma.
Prema analizi Projekta Vladavine prava u oružanim sukobima (RULAC), Rusija je od februara 2022. godine uključena u međunarodni oružani sukob protiv Ukrajine, koji je eskalirao iz prethodnih sukoba vezanih za prisvajanje ukrajinskih teritorija. Ova invazija predstavlja grubo kršenje Povelje UN-a i Međunarodnog humanitarnog prava, što je dovelo do brojnih ratnih zločina, uključujući masakre civila i napade na civilnu infrastrukturu. Belorusija je omogućila Rusiji korišćenje svoje teritorije za agresiju, ali se ne smatra direktnim učesnikom u sukobu. Mnoge zemlje, uključujući i one neutralne poput Švedske i Finske, pružile su vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini u odbrani od ruske agresije.
Kolumbija i Meksiko su poprišta po tri konflikta. U Kolumbiji se sukobi nastavljaju nakon decenija dugog rata, dok se u Meksiku prvi put nasilje kriminalnih grupa poput narko-kartela klasifikuje kao oružani sukob zbog njihove organizacije i intenziteta nasilja.
Savremeni oružani sukobi jasno ukazuju na ozbiljne posledice po živote miliona ljudi širom sveta. Glad, prisilno raseljavanje, loši zdravstveni uslovi i nesigurnost postali su svakodnevica za mnoge pogođene zajednice. Ovi faktori dodatno otežavaju mogućnosti za stabilizaciju i razvoj, dok istovremeno ugrožavaju osnovna ljudska prava. Glad, raseljavanje, bolest i loši uslovi predstavljaju realne prepreke koje ozbiljno ugrožavaju stabilnost i razvoj ratom pogođenih zajednica, podsećajući nas na hitnost trajnih rešenja u globalnim sukobima.
Nema komentara