Nakon dve godine dugog putovanja, snimanja, istraživanja i upoznavanja sa tematikom, izašao je film u režiji dobitnika Oskara, Fišera Stivensa i Leonarda Dikaprija. „Pre potopa“ je dokumentarni film koji govori o tome kako klimatske promene utiču na našu sredinu i šta društvo može da uradi da spreči brisanje zaštićenih i nezaštićenih vrsta, ekosistema i nacija svuda u svetu.
Najnoviji dokumentarac na temu klimatskih promena obuhvata sve aspekte iz kojih je moguće sagledati problem. Intervjuisanjem naučnika i stručnjaka iz ove oblasti vredno se prikazuje veličina problema u kome se nalazimo.
Sagovornici aktiviste za zaštitu životne sredine Leonarda Dikaprija ne samo da su najpoznatiji svetski političari i ekonomisti, već i obični ljudi koji svojim stilom života pokazuju prvi udarni talas pojave sa kojom pokušava da se izbori čovečanstvo. Pitanjima oskarovac vešto navodi sagovornike na najjednostavnije odgovore kako bi svaki gledalac mogao da shvati prostim jezikom objašnjenje problema globalnog zagrevanja.
Film počinje nizom umetničkih slika koje Dikaprio objašnjava, a koje predstavljaju različite stadijume do kojih čovečanstvo može da dođe. Tako počinje jedan krug na koji se nadovezuje kritika medija, američkog Kongresa i Senata, korumpirane Indonezije, siromaštvo Indije i same politike dveju najvećih ekonomskih sila, ali i dveju najvećih zagađivača vazduha na svetu – SAD i Kina.
Ambasador mira UN pre svega navodi na kritičko mišljenje kako svako od nas može da doprinese promeni sadašnjeg stanja gorućeg problema. Pre svega, informiše javnost kojoj mediji zamagljuju oči pobijajući naučna istraživanja i rezultate, a političari svesno utiču na to, dok su upravo ti političari oni koji povećavaju sam problem – bave se proizvodnjom energije iz fosilnih goriva i na taj način čuvajući svoje bogatstvo daleko od ruku onog dela svetske populacije koji još uvek nemaju ni struju.
Problem kod SAD-a je u tome što u Kongresu sedi 131 osoba koja negira postojanje klimatskih promena, a u Senatu 38, tako da automatski blokiraju svaki zakon vezan za taj fenomen. Film je izašao upravo pred izbore kako bi glasači uzeli u obzir i ovu varijablu kada budu birali, jer u ovom slučaju promena mora da dođe odozdo da bi se dobio pravni okvir koji će pokriti područje ovog fenomena u njihovoj državi.
Svoje putovanje Leonardo Dikaprio počinje na Grenlandu, potom do Kine– države koja ima potrošnju uglja u delu oko Pekinga veću nego na celoj teritoriji SAD-a. Međutim, suštinska razlika između dva najveća svetska ekološka zagađivača jeste svesnost kineskih medija koji izlažu podatke o zagađenjima i tako informišu javnost, te joj daju moć da dela.
Nastavak filma vodi gledaoce u Indiju gde 30 odsto stanovništva nema struju, gde kiša iznenada padne u meri od pet časova koliko bi trebalo da padne za pola godine i tako uništva useve i poloprivrednu delatnost.
Pred sam period međunarodnog samita u Parizu prošle godine, holivudski glumac obilazi Indoneziju u kojoj se uništavaju prašume zbog palminog ulja koje postoje u većini proizvoda koje svakodnevno koristimo i konzumiramo.
Dikaprio odlazi u Vašington na razgovor sa predsednikom Obamom, potom u NASU gde govori sa dr Pjersom Selersom o tome kako je zabluda da klimatske promene dovode samo do suša i preterano visokih temperatura, da bi pred sam kraj otišao u posetu papi Franji, prvom papi u istoriji koji je pred narodom govorio o problemu globalnog zagrevanja.
Krug se zatvara mobilizatorskim porukama dobijenim iz podataka koje film pruža uporedo sa kadrom na umetnička dela sa početka dokumentarca.
Gledajući film gledaoci su zasipani informacijama koje često slušaju, a o kojima malo znaju, pružajući tako širu sliku i nudeći rešenje za svaki navedeni problem. Rešenje je na ljudima samima koji moraju da deluju zajedno, ne samo međunarodnim sporazumima, već individualnošću da doprinesu zajedničkom boljitku po pitanju ako ne i najvećeg problema sa kojima se suočava ne jedan čovek, ne jedno društvo, već celo čovečanstvo – jedna je od poruka filma.
Foto: Rotten tomatoes
Nema komentara