Rečenica koju muž glavne junakinje izgovori u poslednjoj epizodi najkraći je opis svih 6 epizoda ove mini serije. Opisana kao mračna komedija, serija prati vladavinu EleneVerham, kancelarke zamišljene države koja se nalazi u Centralnoj Evropi. Njena vladavina se karakteriše kao autokratija, gde ona samostalno donosi odluke, ima raskošnu palatu u svojoj siromašnoj zemlji, gomilu ljudi koji rade njoj na zapovest, dobru garderobu i komplikovan odnos sa ocem.
Foto: Miya Mizuno/HBO
Već se u prvoj epizodi vide karakteristike glavne junakinje koje dosta asociraju na političare današnjice. Elena svog pokojnog oca drži u staklenom kovčegu, koji asocira na stakleni kovčeg u kome osnivač Komunističke partije Lenjin leži već 100 godina. Elenin portret se nalazi u svakoj prostoriji, nalik pravila koje važi u Severnoj Koreji. Pored toga imamo neizostavnu kontrolu medija, gde se ona obraća svom narodu svaki dan putem radija ili televizije gde su čak i zatvorenici u zatvoru osuđeni da slušaju njena izlaganja u kojima ona zapravo ne kaže ništa konkretno. Nekoliko puta je vidimo kako peva i igra kako bi zabavljala svoj narod, što može biti referenca na nastup Vladimira Putina 2010. godine. Pored toga, desi se aneksija teritorije za koju Elena tvrdi da je oduvek bila njihova, što je još jedna referenca na Rusiju. Za svaku grešku krivi bivšu vlast ali u isto vreme sa svojom izabranom vladom krade novac od države, što je učestala praksa mnogih političara.
Elena je lik koji ima sve ali i nema ništa. U pokušaju da stvore ovaj lik po ugledu na druge političare, da obuhvate što više ljudi, lik Elene je sastavljen od milion delića koji pojedinačno nisu loši, ali kada se spoje, ne mogu da stvore jasnu sliku o jednoj osobi. Nije tačno razjašnjeno kako je došla na vlast i kako su stanovnici od vrlo liberalnog bivšeg kancelara izabrali nju. Ne znamo šta je njena ideologija, u kom pravcu vodi državu ni da li je za sedam godina vladavine napravila nekakav pomak. Iako je vrh države, ništa što njen lik ne uradi ne opravdava njenu mogućnost da vlada zemljom.Naime, iako je cilj njenog karaktera da prenese poruku kako je većina političkih režima potpuno suluda i kako su političari sve samo ne normalni i pošteni ljudi koji donose dobre odluke u interesu svojih građana, njoj nedostaje odlučnost, autoritet i predanost svom poslu. Nedostaju joj sve karakteristike koji bi jedan takav vladar imao. Publika treba da veruje u njenu moć, da vidi momente gde se pokazuje njen autoritet u formi straha njenih podanika, ali toga nema. Ne postoji nikakav šablon u njenom donošenju odluka, nikakav konkretan cilj koji ona ima. Prosto nije uverljivo da bi neko kao ona opstao na mestu vrha države.
Serija se opisuje kao mračna komedija ali komedije nema ni na vidiku. Dijalog u scenama koje treba da budu komične je vrlo površan, šale su proste i veštačke. Svaka epizoda je ispunjena gomilom scena koje nisu nužno povezane a ni smislene.O stanovnicima ove države znamo koliko i Elena- apsolutno ništa, iako oni igraju ključnu ulogu u toku kancelarkine vladavine. Elenu treba da mrzimo, ali isto tako treba da razumemo zašto je mrzimo, zašto ona radi stvari koje radi, ali usled nedostatka kontinuiteta lika, to se ne postiže.
Postavlja se i pitanje zašto je ovakav lik morala da glumi žena. Elena navodi kako je morala da se uda jer je bilo lakše navesti narod da glasa za udatu ženu. Vladavina jednom državom nije dovoljna, pa ona mora da ima ljubavnu priču, gde (gle iznenađenja) muškarac uspe da je zavede i zaslepi toliko jako da ona dozvoli da on utiče na odluke koje se tiču njen države, gde se opet gubi ideja da je Elena sposobna da vlada. Naravno, ni to nije dovoljno pa kancelarka mora da ima dete ali ona nije zainteresovana za majčinstvo, gde je voljna i da rizikuje život svog deteta zbog ljubavi. Kao rezultat menopauze, Elena se celu jednu epizodu preznojava, čak i sastanku Vlade prisustvuje putem video poziva gde se vidi da leži u kadi punoj leda. Međutim, niko joj u lice ne kaže da je zapravo samo njoj vrućina, jer je ipak tada vrlo emotivna.
Ono što je realno prikazano jeste mešanje stranih sila. U zemlji gde ima neobrađenih sirovina a nedovoljno finansija da se to iskoristi, strani investitori su česta praksa. Sjedinjene Američke Države vole da se mešaju u politiku državagde imaju interese, što i sama kancelarka navodi u jednom momentu nabrajajući u šta su sve upleli prste i kakve su posledice saradnje sa njima. Ipak, Elena ipak mora da pregazi svoje lične stavove i stane na stranu Amerike. Ta odluka je trebalo da bude šokantna, da izazove bar malo empatije sa junakinjom, međutim ni prvobitna odluka da obije saradnju sa Amerikancima nije nikada bila ukorenjena, čak zapravo nije bila ni njena, tako da taj čin ne doprinosi mnogo njenom karakteru.
Serija se bavi stvarnim temama, političkim problemima koje mnoge države imaju ali to radi sa dozom fantazije tako da se ne može shvatiti ozbiljno. Dosta elemenata su ne razrađeni i površni. Vrlo haotičan kraj, koji nikako nije bio logičan, gde se još više smanjuje uloga građana ove imaginarne države, nema dobru poruku. Stiče se utisak da je poruka serije da će zlikovci uvek pobediti, da možete biti očajan vladar i opet proći bez posledica kao i da je narod lakoveran i da za noć zaboravi sve što se dešavalo godinama u državi. Utisak je da kreatori serije nisu dovoljno istražili ovu tematiku, već da se gomila političkih motiva nabacala na gomilu, bez dublje razrade što je dovelo do osećaja nedovršenosti.
Nema komentara