Kako održavate korak sa jednom od najboljih video igara svih vremena? Snažni, mlađi član porodice je pomno ispitan u God of War Ragnarok. Na taj način uspeva da izjednači, pa čak nadmaši dostignuća svog prethodnika. Pisanje, izvedba i muzika su odlični, oživljavaju ovu ogromnu nordijsku tapiseriju, ali dok vam svojom elegantno ispričanom pričom drži vaše srce u jednoj ruci, u drugoj vam kosti krckaju u fantastično žestokoj borbi. Sve se spaja da formira masivni akcioni ep koji dodaje još jedan impresivan orijentir pejzažu video igara.
Foto: Google images
Da bi se izbegli spojleri, Kratosova priča počinje nekoliko godina nakon konačnog otkrića God of War (Bog rata) 2018. ovo apsolutno nije jedan od onih nastavaka u kojima će sve imati smisla bez igranja prve igre, ili u najmanju ruku gledajući uključeni rezime price. Apokaliptični Ragnarok je neizbežan, a događaji se vrte oko njegovog sina Atreusa (Atrej), poput Odinovog gavrana. Fimblevinter - turbulentno vreme koje uvodi Ragnarok - je tako blizu, a poslednjih godina Atreus je ojačao, saznavši svoje bogoliko ime "Loki" i pokušavajući da ubedi svog oca da
mu veruje. Kratos ponosno gleda kako Atreus dokazuje da više nije dete, ali to nije spor uvod. Ragnarok ne gubi vreme da se upusti u akciju, a prvi korak na ovom novom putovanju je da napustite zaleđeno carstvo Midgarda i istražite nordijske svetove izgubljene u raznim univerzumima kao i nestalog nordijskog boga.
Priča možda nije tako strogo ispričana kao 2018. godine, ali Ragnarok ima mnogo veći dizajn. Ovo je rasprostranjen ep koji pokreće stvari bez gužve i drži vas zalepljene za ivicu vašeg sedišta dok se stalno petlja sa očekivanjima. Putovanje je trajalo nešto više od 28 sati, uz dosta sporednih zadataka završenih na putu, ali je ostalo još mnogo da se uradi nakon toga.
Proročanstva i žrtve se kovitlaju u centru priče dok se ona iznova susreće sa konceptom sudbine, čineći njenu krv gušću od mastila koje ju je ispisalo. Ona ne pruža samo površno čitanje ovih
pitanja. Umesto toga, svaki lik i njihova motivacija dobijaju poštovanje koje zaslužuju tako što se dublje upuštaju u njih, što je zaista poseban i prikladno briljantan zaključak Kratosove nordijske sage i nudi više rešenja za neka od njegovih teških grčkih uspomena.
Mnogo je obrta, neistina i obmana utkanih u tkivo priče dok lebdi između burnog spektakla i nežnog dijaloga. Stari i novi likovi igraju svoje važne uloge, uključujući sveže karakterizacije nordijskih bogova kao što su Tor i Odin, a dijalog između njih se retko gubi. Prožet je mitologijom i melodramom,
Kratosov gromoglasni glumac, Kristofer Džadž, često se upušta u dobro osmišljene dijaloge sa jednako impresivnim kolegama. Ali nemojte me pogrešno shvatiti, ovo je očigledno sud sudije, sud kojim tako često vlada. Kratosova traumatična lična priča se ogleda u svemu, od njegovog tužnog tona do izgleda. Tanak je kao kvadrati zida na kome visi. Smrt teži vetrovima koji ga vode na svakom putu na koji krene. Beskonačni ciklus nasilja između roditelja i njihove dece je trajna tema još od originalne trilogije God of War, ali nije dobio veliki naglasak sve do oživljavanja 2018. To je neizbežni deo. Istraživanje najsirovitijih, najljudskih emocija i šta se dešava kada se one kanališu kroz nadljudske posude.
Bol rađa ljutnju, a ljutnja mržnju. Otuda potiče pretnja uhođenja, oličena besprimernom snagom ožalošćene majke. Freja je upadljivo prisustvo koje treba razmotriti u nastavku, bacajući mnogo
mračniju senku ovog puta. Umesto da bude veštica, dobila je potpuno novu emocionalnu dubinu, a Ragnarok je još bolji u tom pogledu.
Svaki lik se ističe na svoj način. Sani Srjić redovno parira oštrim, mladalačkim jezikom hrabrog i samouverenog Atreja, a odsečena glava Alastera Dankana, Mimir, nastavlja da nudi veselje i otkriće u izobilju. Različiti novi dodaci znatno proširenoj glumačkoj ekipi takođe pružaju sjajne performanse, pri čemu se posebno ističe Laja DeLeon Hejz, koja odiše zaraznom energijom iz svoje misteriozne Angrbode. Ben Prendergast unosi toplinu u nijansirani Tir. On je šarmantan i hrabar kao nordijski bog rata. Zloglasni Brok i neobični Sindri nude sve glavne nadogradnje,
zadržavajući svoj jedinstveni patuljasti šarm. Ovog puta igra centralnu ulogu u priči, tako da često pruža mnogo humora i veoma korisnih informacija na putu.
Takođe se vraća kompozitor Bear McCreari. Njegov rezultat, kao i braća Smith Dvarf, sastoji se od čekića i klešta od početka do kraja. Zaista prelepa muzika se čuje tokom igre, a sirova orkestarska snaga eksplodira tokom intenzivnih scena bitke. Umetnost koja izbija iz svakog šava je zapanjujuća čak i pri visokim brzinama kadrova koje favorizuje režim performansi sa sjajnim kostimima i svetskim dizajnom. Ragnarok je neverovatno dobro uglačan, sa malim detaljima koji pokazuju ljubav, od bakroreza na bodežu do zveckanja vrata ormarića. Stručno je animiran, sa pljuvačkom grimasom koja se kreće ka sočivu u žaru bitke i realnom kosom koja vijori na Kratosovim manje konkurentnim protivnicima.
Slojeviti scenario, besprekorna gluma i briljantan scenografski dizajn su važni aspekti bioskopskih ambicija God of War. Vraća se njegov jedinstveni neprekidni stil snimanja kamerom iz ponovnog pokretanja iz 2018., vijugajući kroz Ragnarok kao da oponaša svetsku zmiju Jormunganda. Tehnika je možda izgubila malo svog originalnog vau faktora četiri godine kasnije, ali je i dalje veoma impresivan podvig, koji se može pohvaliti nekoliko novih trikova i koji se uklapa u filmsku prirodu Ragnaroka.
Ali borba u God of War je uvek bila atrakcija visokog profila koja privlači ljude u svoje priče, a Ragnarok nastavlja tu tradiciju. Iako na prvi pogled može izgledati poznato, u nekim aspektima zapravo ostaje isto. Kratosova oštrica se okreće u svim pravcima, izazivajući zveckanje, pekuće bolove na svim licima na koja naiđe. Vatreni otcep njegove sekire pogađa neprijatelje i sklapa se poput krvavog origamija. Sve je to beskompromisno brzo, nepobitno slavno i podseća na vrstu lude akcije u kojoj je serija prvobitno bila ukorenjena.
Prikazana je prilična količina preteranog nasilja,, a Kratos namerno probija i ubija svakog neprijatelja koji se nalazi ispred njega. Ne vraća se na ekran u talasima odjednom, ali neki aspekti starih igara ne sijaju.
Sekire se poprilično osećaju kao da ih se sećate, dinamična kombinacija snažnog udaranja i dalekometne snage (to nije loša stvar), ali način na koji rukuju sečivima je primetno drugačiji. Naglasak je na tome da ih koristite za obuzdavanje neprijatelja i manevrisanje njima po areni - bilo da ih to vuče ka vama ili ih žonglirate u vazduhu, mnogo bliže onome kako se osećao u originalnoj igrici, nostalgični pokret sa prekrasnim modernim obrtom. Akcija se oseća i izgleda sjajno, i pošteno je reći da je Ragnarok samo prefinjenost već jezive borbe God of War.
Od starog do novog, Carstvo je redovan prizor. Mnogi od njih su pravo iz bajke i ukrašeni prevelikom florom i faunom. Ovog puta, poseban je napor da se uđe dublje u mitologiju, a kao ljubitelj nordijskog izvornog materijala, prava je poslastica videti sva različita tumačenja stvorenja, ljudi i mesta koja naseljavaju život.
Patuljasti grad Nidavelir je ruralno utočište sa mnogo kuća i tunela u kojima Kratos radosno puzi. U srcu stenovite oblasti Svartalfhajma, vodeni putevi vijugaju kroz ostrvce prošarane gejzirima koji žubore. Čini se kao da je carstvo otrgnuto od Islanda, doma nordijskog pesnika Edde. Ovi gejziri su takođe ključni za rešavanje mnogih zagonetki u ovoj oblasti ako se zamrznu da bi stvorili stepenice ili upravljali mašinama.
Ovi novi svetovi donose opasne nove pretnje. Ako je prvi deo iz 2018. bio na bilo koji način manjkav, nedostatak tipova neprijatelja bi mogao biti jedan od njih. Međutim, ne postoji takav problem sa Ragnarokom. Zato što su njegove životinjske figure u velikoj meri proširene da bi se prilagodile svim veličinama i oblicima stvorenja. Poznati neprijatelji kao što su draugr i vilenjaci su pronašli svoj put, ali im se ovog puta pridružio Grim. Njegov ratnik Aesir, koji koristi moć Bifrosta, osvetljava deo svoje trake zdravlja pre nego što ukloni taj deo pri sledećem pogotku. Svaki od njih čini deo celine - postoji zanimljiva, ali nikada nepravedna kriva poteškoća u celom delu dok se susrećete sa sve većim pretnjama.
Ragnarok ne miruje, već nudi novi način igranja do kraja. Čini mi se da se ovde beskrajno davim, ali jedva da zagrebem po površini onoga što Ragnarok ima da ponudi - namerno izostavljam desetine tajni i iznenađenja. Ne usuđujem se da ga pokvarim početnicima, ali budite uvereni da ima i sjajne trenutke priče i sveže dodatke u igri koji ispunjavaju i često prevazilaze očekivanja. Ukratko, God of War Ragnarok je epska priča o nebeskom sukobu isprepletenom emocionalnim narativima porodice, ljubavi, ličnog rasta, nade i očaja za dodatnu dubinu. Ne samo da nudi poglavlje koje dostiže vrhunce svog prethodnika, već onemogućava zamisliti seriju bez njega. Spektakularan spektakl koji očarava samim pogledom, a još uzbudljiviji na dodir. Kombinuje akciju i avanturu u nezaboravnoj novoj nordijskoj priči. Besprekorno pisanje, besprekorni performansi, neverovatna akcija - kompletno umetničko delo od vrha do dna. Razmišljajući o svojim osnovnim temama, ima sve što nastavak treba da ima: poštuje svoju legendarnu lozu, ali se ne plaši da ga odnese na nova uzbudljiva mesta. Svemogući podvig.
Nema komentara