Često se vodi polemika o tome zbog čega su filmovi o Prvom svetskom ratu procentualno manje zastupljeni od filmova o Drugom svetskom ratu, a neki konsenzus je da je sigurno zbog toga što je u drugom slučaju bila jasnija linija dobra i zla. Britanski reditelj Sam Mendes koji se proslavio filmovima American Beauty, Skyfall i Spectre, donosi nam epski ratni film u kojem nema te linije. On nam predstavlja grozote rovovskog rata u svojoj punoj snazi. Scenario potpisuje sa Krysty Wilson-Cairns, a bazira se na ratne priče svog dede, kojem je ovaj film i posvećen.
Photo: Torentolovka
U priči smeštenoj u haosu ratišta Prvog svetskog rata u Severnoj Francuskoj glavni junaci su Skofild (George MacKay) i Blejk (Dean-Charles Chapman), britanski vojnici koji imaju hitan sastanak sa generalom Erinmorom (Colin Firth). Oni dobijaju zadatak da stignu peške do drugog bojnog polja, udaljenog nekoliko kilometara, kako bi britanskom bataljonu, koji planira napad na Nemce sledećeg jutra, javili da im se sprema zaseda. Ukoliko ne stignu na vreme, 1600 britanskih vojnika, među kojima je i Blejkov stariji brat, će gotovo sigurno biti izgubljeni.
Kičma scenarija je avantura dvojice vojnika, koji trče, skrivaju se, obilaze,upadaju u rovove, prelaze ničiju zemlju i francuska naselja. Scenario se može posmatrati kao veoma ličan pristup predstavljanja vojnika i pakla sa kojim su se suočavali, sa akcentom samo na njih, bez okolišanja. “1917” nas tera da u grču sagledamo užas Prvog svetskog rata na drugačiji način. Kroz oči mladog Skofilda, iz prve ruke vidimo posledice sukoba ovih razmera. Mendes publiku stavlja u poziciju saputnika protagoniste i vuče nas za ruku kroz ogoljene paklene pejzaže koje je, nažalost, čovek stvorio. Vidimo leševe na sve strane, demolirane građevine, uništene prirodne lepote, izbezumljene vojnike , a osetimo i strah i nesigurnost sa kojom protagonista uzima svaki dah. Osetimo potpuno odsustvo humanosti i unutrašnju snagu momka koji je prinuđen da sebe stavi na poslednje mesto i nastavi dalje dok ne izvrši zadatak uprkos svim faktorima koji su protiv njega.
Film je postavljen tako da izgleda kao da je snimljen iz prve i nedvosmileno je da je impresivna realizacija bila Mendesov glavni akcenat rada. Putovanje vojnika je zaista dugo i logistika postavki kamere i efekata je bila veoma ozbiljan posao. To nam pruža osećaj kao da smo tamo, da praktično ne izlazimo iz strave i da više ne znamo kad će nas i gde dočekati sledeći užas. Film “1917” fantastično uspeva u tome da nas uključi u radnju i natera da razmislimo o besmislu rata. Ponekad je potrebno podsećanje kroz umetnost na sve strašne stvari koje su deo kolektivnog iskustva čovečanstva, a koje negiramo, guramo pod tepih, od kojih okrećemo glavu ili biramo da ne razmišljamo o njima. Film je u tom smislu zaista odličan medij ako uzmete u obzir dinamiku vizuelnog i činjenicu da čovek poima svet primarno kroz čulo vida.
Svima nam je dobro poznato kako se istorija prekrojava, a kako je i istina relativan pojam. U većini ratnih filmova, tačno se povlači granica između dobrih i loših i tako indiretkno opravdava nasilje ako je sprovedeno od strane “naših”. U “1917”, to nije slučaj. U ovom filmu, Sam Mendes je jasno dao do znanja da nema pravog pobednika. Nasilje se niti u jednom momentu ne glorifikuje, već se koristi kao instrument za prikazivanje razmera horora kojih su se vojnici nagledali tokom Prvog svetskog rata.
Iako je nesumnjivo teško bilo snimiti dugometražni igrani film koji nema vidljive rezove, apsolutno je razumljivo zašto se Mendes opredelio da na ovaj način ispriča svoju priču. “1917” je faktički film u kojem se protagonista trka sa vremenom, te svaki sekund njegovog kretanja od starta do cilja je od krucijalnog značaja. Svaka odluka, svaka prepreka, prečica, neplanirana pauza i skretanje sa puta imaju ogromnu težinu po finalni ishod njegove avanture.
,,1917” je impresivno tehničko dostignuće sa neviđenom pažnjom na detaljima i veoma intenzivno iskustvo koje pakao rovovskog rata predstavlja sa sirovom, ogoljenom neposrednošću – Film koji spretno kombinuje napetost, haos i ljudske emocije.
Nema komentara